Nemcima popuštaju živci — zahtevaće da priznamo Kosovo (video)

Podelite:

Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Srbiji koja „pozdravlja angažovanje i napredak Srbije u procesu evrointegracija“, daje podršku za nove korake ka članstvu i navodi prioritete reformskog procesa. Srbija je pozvana da „postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU, uključujući i politiku prema Rusiji“.

Evropski parlament pozdravlja otvaranje osam poglavlja u pristupnim pregovorima i iznosi očekivanje o otvaranju novih. Međutim, sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ podsećaju da Poglavlje 35 može da bude aktivirano u bilo kojem trenutku i da blokira ostala.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Slobodan Samardžić podseća da je naša Vlada početkom 2014. godine na to pristala kada je prihvatila pregovarački okvir za pregovore o pristupanju čiji član 13 kaže da će u jednoj fazi pregovora o pristupanju Srbija i Kosovo potpisati pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa. Ko je otvorenih očiju i otvorenog uma to će prevesti jednom rečju — priznanje Kosova, kaže Samardžić.

„Ali tu imate zanimljivu igru vremena, možda je naša Vlada još u to vreme računala sa činjenicom da Srbija neće dugo imati prilike da postane punopravna članica. A možda i ne, ali u svakom slučaju taj proces pristupanja je prilično neizvestan u pogledu svog cilja. Pristupanje podrazumeva da na kraju tog procesa i postanete punopravni član, ali to je danas nemoguća misija. Evropska unija ima jako puno svojih unutrašnjih problema, u dubokoj je institucionalnoj krizi, krizi razvoja i egzistencijalnoj krizi, ona se pre svega bavi time. Jedan od momenata koji predodređuje krizu je prevelika komplikovanost tog sistema“, kaže Samardžić.

On dodaje da sistem EU ne može da funkcioniše u ovom institucionalnom aranžmanu koji je važio kada je u članstvu bilo mnogo manje država. Dok se ne uprosti sistem odlučivanja Evropska unije neće moći da se širi. Politika proširenja ostaje neka vrsta zaleđene priče za Evropsku uniju, a sa druge strane to je glavna šargarepa koje se daje Srbiji. Racionalno bi bilo da sa te tačke gledišta Srbija može biti komotna u pogledu priznanja Kosova, ali politička realnost je potpuno drugačija, kaže Samardžić.

„Oni Srbiju teraju svakodnevno da obavlja vrlo prilježno svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, pri čemu ima potpuno drugu politiku prema Prištini. Ona može da odbije šta hoće, ali ne dobije nikakve konsekvence, štaviše, Priština može i da zaključi celu tu proceduru i da Srbija sada ispunjava sve druge uslove da nema šansu tog cilja. Jednog momenta, ako Nemcima popuste živci, mogu da kažu, potpišite ovaj sporazum. To je tako, to je realnost“, kaže profesor Samardžić.

On dodaje da Srbija ipak još nije ekonomski sposobna da uđe u unutrašnju konkurenciju sa zemljama EU, iako su iz Evropske komisije ponovo stigle hvale na račun naše ekonomije, a svakodnevno ih slušamo i od naših političara.

Upitan da li postoji mogućnost da Srbija bude primljena pre vremena, po principu brzog ulaska Rumunije, Bugarske, pa i Hrvatske, zbog sve napetijih odnosa sa Ruskom Federacijom, Milan Krstić, takođe sa Fakulteta političkih nauka, kaže da ne veruje u takav scenario. Treba imati u vidu sve nove izazove sa kojima se Unija susrela, do kojih je došlo pre svega zbog dolaska Trampove administracije, ali i zbog drugih spoljnih i unutrašnjih političkih izazova, kaže Krstić.

„Pomisao da bi to mogao da bude jedan odgovor na sklerozu, pokušaj da se EU zaštiti od ruskog uticaja, kako oni percipiraju Balkan, time što će se učiniti jedna nova pobeda, uslovno rečeno, Evropske unije, koje dugo nema, a to je proširenje na države Zapadnog Balkana po ubrzanom principu. Međutim, imajući u vidu sve ono što se dešava u poslednje vreme rekao bih da je takav scenario, koliko god da je bio realan u startu, sada gotovo neizvodljiv. O njemu se ne razmišlja, vidimo da se pominje neki novi mini Maršalov plan, mogućnost stvaranja carinske unije koja se preko Beograda plasira ostalim akterima u regionu. Ako hoćete da stvarate carinsku uniju, ako hoćete da pravite mini Maršalov plan, šta god to znači, pošto još nismo videli njegove jasne konture, to je više znak da vi hoćete da održite region u nekoj vrsti bliskog odnosa sa vama, u nekoj vrsti interne integracije na nivou Zapadnog Balkana, ali ne u statusu u kojem će brzo postati članica Evropske unije“, jasan je Krstić.

On dodaje da je pre predstavljanja novog Maršalovog plana prvo neophodno uspostaviti normalne, funkcionalne odnose unutar regiona, da tenzije koje eskaliraju pri svakom izbornom ciklusu u nekoj od država nestanu. To ne može odmah, zbog nasleđa konflikata, ali političke elite mogu da rade na njihovom smanjivanju, kaže Krstić.

„To se donekle dešava i zato smo i pohvaljeni, ali sa druge strane opet kad se približe izbori svako ima mogućnost da to iskoristi, ali ne i da ne dobije packu za to iz Evropske Unije. Videli smo skoro i komentar gospodina Hana koji je faktički odbio da komentariše sve što je govorio Hašim Tači, sve što su govorili prištinski političari, imajući u vidu da ih je obradovao činjenicom da je izborni ciklus. Znači, ako su izbori onda je sve moguće. To nije dobro, generalno diskurs bi morao da se promeni kako bi saradnja bila uspešnija na drugim nivoima, nižim od vlasti. Bilo bi jako dobro ukoliko bi dobili mogućnosti zajedničkog povezivanja kroz različite infrastrukturne projekte“, kaže Krstić.

Profesor Samardžić sa druge strane misli da bi u ovom trenutku za Srbiju bilo najkorisnije da na neko vreme uspori pregovore o pristupanju EU, odnosno da se preispita Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

„Tražio bi novu vrstu ugovora sa EU koji bi se sastojao iz serije bilateralnih sporazuma. Njima su najvažniji spoljna politika i Kosovo, od toga nema sreće. Treba da idemo drugim putem, da otvaramo nove saradnje, pomoć i standardizaciju na teme koje su nama prioritetne, a svaka normalna vlada bi krenula od ekonomije, lokalne samouprave i racionalnog, funkcionalnog sistema“, zaključuje Samardžić.

Sputnjik

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here