НИ ЗА ХИЉАДУ ЕВРА: Ово су добро плаћена занимања која нико у Србији НЕ ЖЕЛИ ДА РАДИ

Поделите:

У Kладову постоји 60 слободних радних места са нето платом од око 650 евра (900 евра бруто), али за њих се нико не пријављује – ова вест је једна од главних протекле недеље, али лако заборављамо да то уопште није једини случај.

И као што у Kладову, граду са просечном платом од 46.178 динара (податак из августа 2018.), нико неће да ради посао вариоца и бродомонтера за 77.000 динара, тако и у Србији, где је просечна плата у августу била 49.773 динара, а стопа незапослености 11,9 одсто, постоји немали број послова за које једноставно нема интересовања или нема кандидата, упркос, за нашу земљу, добрим условима.

Да људи не желе да раде ни за 1.000 евра, потврђује пример послодавца из Мрчајеваца код Чачка, који је тражио вариоца за месечну плату која може да достигне ту магичну бројку, уз још плаћене стан и храну, каже Игор Аврамовић, оснивач сајта “Kлик до посла”.

– Имали смо пример послодавца који је за наше услове имао стварно добру понуду – смештај, храну и плату која може да достигне 1.000 евра месечно, али кандидати су се слабо јављали. Иначе смо приметили да су дефицитарна занимања у занатима за које је потребна стручна обука – тешко се налазе бравари, заваривачи и обућари. Имали смо пример из Београда, где је послодавац тражио обућара за плату од око 80.000 динара, и у целој престоници није могао да нађе одговарајућег кандидата, па је на крају запослио пензионера са југа Србије, коме је платио да допутује у Београд да ради за њега – додаје Аврамовић.

Он додаје и да се послодавци често жале да им на огласе конкурише “мали број стручних кандидата” и примећују да једноставно за поједина занимања нема довољно обучених радника.

Упркос томе што и даље имамо низак проценат високообразованих, највише нам фале – радници нискоквалификованих занимања, потврдио нам је и Милош Турински, ПР сајта “Инфостуд”.

– Ту постоји велики дефицит кадрова и стални конкурси на које се нико не јавља – објашњава Турински.

Према подацима Инфостуда, најпотребнији и најдефицитарнији су возачи и кувари.

Возач у Србији заради 500 евра, а у ЕУ пет пута више

– Један возач у Србији може да заради 500 евра просечно, док то у земљама Европске уније и пет пута више, дакле негде око 2.500 евра – прича Турниски и додаје да су кувари такође занимање које се тражи код нас, али наши послодавци нису спремни да одвоје довољно новца да плате обучене раднике.

Kад су у питању кувари, који су специфична и добро плаћена група у области угоститељства, постоји неколико категорија, каже Милош Турински.

– Прво су помоћни кувари чија плата се на нашем тржишту креће од 25 до 35 хиљада динара. У другу категорију спадају обични кувари, чији распон зараде у нашој земљи иде од 50 до 80 хиљада динара, док за шефове кухиња плате се крећу од 80 до 100 хиљада. То није много, али да је свакако мање него што они могу да добију у иностранству. Постојао је јединствен случај, када је један наш послодавац нудио до 900 до 3.000 евра квалификованом кувару да дође да ради у његов ресторан, у зависности од његовог знања, свестан колико је тај посао на цени – каже Турински и истиче да остали послодавци дају примања која су висока за Србију, али недовољно висока у односу на понуду у иностранству.
Иза ових занимања, још се траже занати који имају везе са аутомобилима, попут аутомеханичара, аутолимара и вариоца.

Сва та занимања добијају солидне плате код послодаваца, али се мало ко одазива на огласе и то из два разлога. Један је што се обично одлучују да раде самостално, а други што често одлазе у “обећану земљу” за аутомобилску индустрију – Чешку. Тамо је изразито ниска незапосленост, развијена је ова грана индустрије и плате су значајно више.

Игор Аврамовић са сајта “Kлик до посла” каже да “постоји оскудица за кандидатима у области туризма и угоститељства”, међутим, то није због недостатка обучених кадрова.

– Та несразмера у понуди и потражњи у угоститељству је више производ слабе понуда послодавца, јер када је плата боља имамо јасан велики раст броја кандидата који се јаве за то радно место – каже Аврамовић.

Kо је одговоран?

Из Инфостуда ситуацију са кадровима у Србији тумаче на два начина. Први разлог је што већина нискоквалификованих радника сматра да су понуђени послови ниже плаћени од њихових очекивања, а то је условљено тиме што су радници свесни и упућени колико су ти послови плаћени у иностранству.

– Држава по том питању ради једну ствар која је уједно и добра и лоша. Добра је ствар да се обезбеђују споразуми са земљама ЕУ да примају наше раднике под олакшаним околностима, као што је то случај са недавно потписаним споразумом са Словенијом који ће важити од маја месеца следеће године, као и најављене олакшице за запошљавање у Немачкој од јануара следеће године. Тиме дају опцију да наши радници добију веће плате и не раде на црно, али уједно чине нашој земљи “медвеђу услугу”, јер дефицитарна занимања ће постати то још више – наводи Турински и додаје да ће тада једина преостала опција нашој земљи бити увоз радне снаге из сиромашнијих земаља.

Он наводи да људи нису спремни на промене и преквалификације, те да фирме неретко нуде преквалификације, али да је људима то често, како кажу, “испод части” да се баве тим занимањима, па је временом дошло до тога да се изједначи потражња за нискоквалификованом радном снагом и ИТ индустријом код нас, будући да нам константно недостаје око 20.000 програмера.

Међутим, свака прича има две стране, како сведочи Игор Аврамовић са сајта Kлик до посла.

– Некада и сами послодавци нису баш реални у очекивањима. За доброг радника плата је најважнији услов, а питање је и шта за ту плату мора да ради – да ли је то сменски рад, рад у тешким условима, ноћни рад… Држава прави грешку што не планира боље образовни систем према захтевима тржишта рада. Тај проблем је могуће решити на начин како то раде и планирају развијеније државе, али не може да се реши преко ноћи – оцењује Аврамовић.

Одбијају обуке, не јављају се на конкурсе

Од 20.633 брисаних, чак 17.421 је скинут с евиденције због тога што се неоправдано није јавио или одазвао на позив организације за запошљавање која је желела да или понуди посао или продужи статус. Прошлог месеца НСЗ је забележио 49 лица која се нису јавила послодавцу којем их је служба упутила и самим тим нису ни добили посао, иако су могли. Уз то, 142 незапослена су прошлог месеца одбила додатно образовање и обуку, 42 је одбило да прихвати понуђено учешће у програму активних мера запошљавања.

Blic

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here