Ник Вујичић – мотивациони говорник или мисионар назаренске протестантске цркве?

Поделите:

Чувени мотивациони говорник Ник Вујичић, прије неколико дана наступио је у Бања Луци у Спортском центру „Борик“ и одржао говор. Његов говор ширио је и вирус секте, тако да је изазвао збуњеност, па чак и изненађење и дилему код многих грађана Бања Луке.

Из тих разлога смо замолили свештеника Бањалучке епархије, др Зорана Пајкановића да изнесе своје виђење и осврт на наступ господина Ника Вујичића.

На молбу СНП- Избор је наш услиједио је текст свештеника, на чему му се захваљујемо а текст преносимо у цјелини.

Ник Вујичић – мотивациони говорник или мисионар назаренске протестантске цркве?

Пишући о личном утиску у вези са посјетом Ника Вујичића јасно ми је да ћу код многих поштоваоца његовог лика и дјела изазвати неодобравање, као и најжусртију критику.

На дан свете Петке Параскеве, када су многе мајке постиле завјетни пост, причестиле се у нашим црквама, славским хљебом и кољивом обиљежиле завјетну славу, у граду Бања Луци, у дворани „Борик“, гостовао је чувени, у цијелом свијету признати мотивациони говорник Ник Вујичић, човјек који сходно својим протестантским вјеровањима не признаје ни славу, ни иконе, ни Крст Часни, ни Пресвету Богородицу, а камо ли свету нашу мати Петку Параскеву. Да, на дан св. Петке, да ли случајно или не, дошао је да нас научи како се животна мотивација црпи из Библије, али на свој протестантски начин. Када год би Ник у својеврсној проповједи поменуо име Исусово, име Божије, на моје изненађење, проносио се громогласан аплауз. Да ли је наш народ толико благочестив да при помену имена Божијег одмах и снажно запљешће рукама? Као свештеник многе проповједи сам одслушао, многе и изговорио, али сходно православним обичајима никада, ни један вјерник није аплаудирао. То једноставно није својствено православном вјернику. Када се говори о Богу нема тријумфализма, тада се само срце разгријева. Међутим, врло брзо постало ми је јасно да се на скупу налазе представници и чланови свих протестантских заједница, који су организовали тај догађај. У својству организатора се наводе: Еванђеоски библијски институт из Мостара, Еванђеоска црква Чапљина, Баптистичка црква „Кирос“ Сарајево,  „Кршћанска заједница свих народа“ Сарајево, едукативни центар „Ихтус“, хуманитарна организација „Мост“, протестантска еванђеоска црква „Хлеб Живота“ Приједор и др. Сви заједно они дјелују на нашим просторима учећи како требамо да вјерујемо у Бога, не марећи што су њихове хришћанске заједнице рођене прије свега сто – двјеста година, а наша Црква православна живи од Христовог времена.

Личност поменутог Ника Вујичића је интересантна нарочито за наш народ, јер и сâм истиче српске коријене и посебну везу са Србијом. С друге стране, ријеч је о човјеку са урођеним инвалидитетом, човјеку који носи само себи својствен животни крст, према коме сваки разуман и иоле хуман човјек пројављује поштовање, као и сажаљење.

О свјетској популарности Ника Вујичића речено је у самој најави наступа. Наиме, од 2005.г. преко осам милиона људи је уживо чуло његову, како наводи, „јеванђелску“ (gospеl) ријеч, a у дигиталној варијанти преко 730 милиона људи. Одржао је преко 3.500 говора у 69 држава и имао сусрет са 18 предсједника у десет влада. Има преко 15 милиона пратилаца на друштвеним мрежама. Фасцинантно!!! Тешко да би се и најчувенији политичари свијета могли похвалити истом репутацијом. Намеће се питање ко стоји иза њега? Само лаковјерни могу вјеровати у неодољиву харизму једног Србина који је задобио срца широм свијета. Сваки глобални успјех строго је контролисан, као између осталог у холивудској и музичкој индустрији.

Наступ је подржан директним ТВ преносом. На самом почетку предавања послао је јасну поруку: „Ако вјерујеш у Бога, онда све можеш да радиш“. Та реченица је одредила смисао цјеловечерњег говора, што се у другој половини наступа у потпуности раскрило, а на самом крају и потврдило, пошто је од свих присутних захтјевао да устану и да се помоле у типичном протестантском духу. То није ни чудно, с обзиром да је Ник јасно изјавио да потиче из назаренске породице, која је у вријеме комунистичке Југославије морала напустити државу и одселити у далеку Аустралију. Отац му је био назаренски пастор. Власти СФРЈ нису држале у милости никога ко би се противио армији и ношењу оружја, па ни назаренску заједницу. Зато су им забрањивали дејство и мисионарење.

Иначе, назарени, као и Јеховини свједоци, адвентисти, баптисти, евангелисти и др., улазе у ред протестантских фракција, несвојствених православном хришћанству. Шароликост протестантских цркава долази до изражаја тек у 19. и 20. вијеку иако своју основу налазе у рефоматорству Мартина Лутера из 1521.год. Те године, догодили су се тектонски потреси унутар римокатоличке цркве, која се подијелила на два блока: римокатоличку и протестантску цркву. Иако смо по схватањима живота и Бога веома далеко,  протестантске фракције, како их ми називамо секте, агресивно форсирају своје учење, са јаком финансијском подршком из својих центара. Знам мноштво наших грађана на чијим вратима су се појављивали секташки проповједници. Њихов приступ је чисто прозелитског карактера. Свједок сам туге појединих српских православних породица чија дјеца су приступила разним протестантским сектама. Не дозвољавају да им родитељи славе славу, нити да коме иду на славу. Не дозвољавају икону Крсне славе, нити чињење крсног знака. Таква породица је разбијена, што највјероватније и јесте циљ великих центара моћи.

Говор Ника Вујичића је био говор чисто религиозног карактера, права протестантска проповјед. Он истиче: „Када своје раскрхане парчиће ставимо у руке Божије, када читамо Библију, када гледамо на живот Исуса Христа шта је Он говорио и ко је Он био … У Библији пише, … Библија каже не одустани, Библија поручује ја све могу у Исусу који ми моћ даје … Читајте Библију! … Пронађите Бога! Разговарајте с Њим! Он је мој пријатељ. Он је Краљ свих краљева. Али ја сам Његов син. Ја нисам неки безначајни дјечак без руку и ногу. Ја сам генерал у војсци Господњој … У  свакодневном читању Библије и у молитви која трансформише начин на који размишљате, Бог вам даје вјеру, Бог вам даје смисао живота“.

Дошао сам до убјеђења да Ник Вујичић заиста сматра да је „генерал у војсци Христовој“, односно апостол (посланик) мисије Христове, што је очигледно познаваоцима Библије. Наиме он наводи личну жртву, страдање, труд и борбу у мисионарском раду, исто онако како је св. апостол Павле за себе говорио у 2. посланици Коринћанима (11, 24 – 30).

На крају су сви присутни били шчедро почашћени његовом књигом и Јеванђељем по Јовану. Свакако, није мали трошак! Исто тако, инсистирао је да редакција испише адресу веб – сајта на видео биму и да се прикаже на малим екранима. Када одете на понуђени сајт добићете питање: „Желите ли видјети како Бог трансформира човјека“, уз рекламу свих набројаних протестантских црква које су организовале његов долазак. Тиме постаје јасно ко је Ник и шта он промовише.

Завршетак сабрања је пропраћен молитвом. Од свих присутних је затражио да устану и да се заједно помоле. Није изоставио да у молитви каже: „Научи нас како да читамо Библију“. То је поента протестантских заједница, да научимо како они читају и тумаче Библију, тј. да се одрекнемо Бога у кога вјерујемо, да се одрекнемо Светог Саве, Крсне славе, свих светиња и манастира која свједоче о нашој историји, да се одрекнемо свих моштију и св. Василија Острошког и св. Серафима Саровског и св. Нектарија Егинског и свих светих које је Бог прославио чудима и нетрулежношћу. Када се тога одрекнемо ми више нећемо бити православни Срби, него безлична маса отргнутих коријена, скривајући своје име, своје поријекло и свој језик.

Православни свештеник др Зоран Пајкановић.

Поделите:

14 Коментари

  1. Preterujete. Kakva mi je to vera koju može da pokoleba jedna beseda? Nik Vujičić ne krije da je evangelista i nikog ne laže. Njemu je vera pomogla da sa svojim hendikepom živi i ne bude očajnik koji traži milost. Meni nije “legla” njegova knjiga jer mi je po malo dosadna i “slaba hrana” ali on je mnogim ljudima pomogao, mnoge je svojim govorima podstakao da ne očajavaju, neke odvratio od samoubistva. Šta je tu loše?

      • Ljudi koji se uhvate za reč “sekta” žrtva su jedne od tri pogrešna načina razmišljanja: predrasude, zablude ili javnog mnjenja, zavisno od svog profila. I hrišćanstvo je, kao što znamo, bila “sekta,” a sada je vladajuća institucija. Bela Hamvaš je lepo primetio u Scientia sacri, a bio je vrli hrišćanin u doba komunizma u Mađarskoj, da institucija nema za cilj potragu za Istinom, već samo da instituiše određini standard znanja i delatnosti. Ali ljude plitke pameti ne zanima Istina i Suština. Oni su na nivou telesnog shvatanja života i poistvećuju se ne samo sa telom i umom, već i sa zemljom rođenja. Nema tu duhovnosti, braćo i sestre, da se mi bar ne lažemo, za početak 😉

  2. Da Nik Vujicic je misionar jedne frakcije Baptisticke crkve. Njegovi baba i deda su se doselili u Australiju iz Vojvodine i oni su jos tada bili clanovi te crkve, postoji mnogo ljudi u Australiji koji poznaju tu porodicu i znaju sve o njima. Tako da mi kao Pravoslavnoj Hriscanki iz Australije nikada nije bilo jasno kada vidim da on drzi predavanja po fakultetima ili u velikim halama po Srbiji ili Republici Srpskoj a da ljudi ustvari ne shvataju da on drzi Baptisticku propovjed. Nemam nista licno protiv njega ali mislim da ljudi treba malo vise da se informisu a ne posle kada udju u neke stvari bude kasno zbog njihove lakovjere.

  3. Брате, не лупетајте глупости!!! Није било усмерено против Православља и није агитовао за своју ,,цркву”. Одличан мотивацион говор.

  4. Mogli bi ste malo razlikovati protetantske crkve i zajednice nastale u 19. i 20. veku od protestantskih crkava iz 16. veka – u Srbiji su kao tradicionalne crkve, ne sekte, pored Srpske pravoslavne i Rimokatoličke crkve priznate i Slovačka evangelička (ne evangelistička) crkva augsburške konfesije (luteranska), Mađarska evangelička crkva (luteranska) i Hrišćanska reformatska crkva (kalvinistička). Nije isto i ne može se isto gledati na ove crkve i na one koje su se počele pojavljivati u 19. veku, pretežno u SAD, koje se svrstavaju u evangelističke (ne evangeličke) crkve i zajednice.

  5. Evo čitam da netko piše da je Nazarenska crkva jedna frakcija Baptisticke, sto uopće nije istina, vec je dio Weslijanske crkve. Naglasak je na posvećenju i činiti ljude Isusovim učenicima! Na žalost naši ljudi ne provjeravaju vec pišu svašta po portalima! U protestantskim crkvama je očekivanje da će ljudski život biti promjenjen od Boga, prestanak psovanja, pornografije, preljuba, krađa i drugog! Treba citati Sveto Pismo pa vidjeti da li je Nick Vujicic nešto krivo rekao!

    • E moj druže. Čuvaju svoje guzice. To je sve! Kao i vlast što nam je prodala “Državu.” Nemaju ljudi karaktera, a hoće da budu vođe naroda po pitanju vere. Pa kako da im verujemo? Niko se nije oglasio po pitanju Pravde za Davida. Na kraju ih oterali ispred Hrama. A ovde su brzi da reaguju na tzv. sekte. Sve je to sada jedna te ista bagra i u vođstvu “Države” i “Crkve.” Vera je ozbiljna stvar, braćo i sestre, a ne neka šovinistička tvorevina. Nisam za ekumenizam, naprotiv. Treba da se sačuvaju tradicije i baštine, ali neka se samo pogledaju vođe naše “crkvene institucije” u ogledalo s vremena na vreme. Nadam se da će im proraditi hrišćanska savest 🙂

  6. Ima mnogo lupetanja u ovim komentarima,gluposti,trućanja,tradicionalnog srpskog proseravanja izvinite na izrazu ali srbi su talentovani da serendaju o sebi kao nekakvoj uzvišenoj veri ili religiji..
    Kao prvo nazareni ili monehiti nisu od juče prisutni kao vera već postoje u Evropi zadnji 1000 godina..A ovaj gore Nik Vujičić nije nikakav novotarac ili neki post Martin Luterovski propovednik ili pastor jer i pre Martina Lutera monehiti su postojali kao mešavina svih religija sveta.
    Čuveni namastir Mont Segir u Francuskoj je centar nazarenstva i paljen je više puta a kaluđeri monehiti su od strane pape proglašeni nevernicima i progonjeni a blago Mont Segira pljačkano mnogo pre nego se i rodio Martin Luter..
    Dakle u XI i XII veku još pre nego su srbi i osnovali bilo kakvu državu ili versku organizaciju..
    Mnogo pre Stefana Nemanje i Raške države srbalja.
    To malo ko zna a truća ovde kao da poznaje kakva je to vera nazarenska.

  7. Vremenski gledano Nazarenstvo je mnogo starija vera od Svetosavlja,starija čak i od klasičnog Rimokatoličanstva..
    A od Martin Luteranstva da i ne govorim..
    Oni se tretiraju kao protestantska jer su protestvovali pre Martin Luterove reforme a danas verovatno protestuju i protiv njega jer su monehitska verovanja uvek kritička,vanvremenska i univerzalna.
    Prktično u srednjem veku oni su bili uzor Martinu Luteru a ne on njima..
    Dakle avangarda u svim vremenima.

  8. Što bi klasične, zaguljene,beogradske, srbedače rekle **uvek antiprotivni** hehehehehehehehe
    A to domaća bagra ne voli..
    Oni vole blagočasne,pizdojebne porodične mrkonje kao ja što sam,naravno.
    Još kad bi i ona druga strana lepše polovine isto mislila hohohohoho što bi to lep svet bio??=====

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here