Никад више 1916, никад више окупација, славимо ослободилачку 1918.

Поделите:

Мој предак Јован Радовић био је на челу Топличког устанка, и он је као војвода и комита, са Милинком Влаховићем, ратовао против окупатора и ослободио град Никшић. Е, то су људи које данашња власт проглашава окупаторима

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у разговору за „Новости“ казао је да би власт могла да  тражи одштету од САД, и они су нас ослобађали у Великом рату

Никад више 1916! Никад више окупација! Славимо ослободилачку 1918. Ове ријечи митрополита црногорско-приморског Амфилохија одговор су онима у Црној Гори који покушавају да минимизирају или избришу памћење од прије једног вијека и ослобођења државе подно Ловћена у Првом свјетском рату, што је касније довело до уједињења са Србијом.

Високопреосвећени владика, у разговору за „Новости“, каже да жали што ови догађаји умјесто да спајају – дијеле Црногорце. Рачуна да ће, ипак, разум побиједити и они који су у заблуди схватити да је 1918. година слободе коју треба славити.

Чудна хајка око Боке которске и њеног ослобођења

Чудна се хајка води око Боке которске и њеног ослобођења у којем су учествовали не само србијанска војска него прије свега добровољци који су били на Солунском фронту. Око хиљаду њих је било управо из Боке. Мој предак Јован Радовић био је на челу Топличког устанка, и он је као војвода и комита, са Милинком Влаховићем, ратовао против окупатора и ослободио град Никшић. Е, то су људи које данашња власт проглашава окупаторима.

„Други табор“ упорно истиче да је 1918. Црна Гора „нестала“ са лица земље

Понављам, они су у заблуди. Те 1916. десила се издаја краља Николе, због чега је он после изгубио власт у Црној Гори. И сукоб 1918/19. није био као овај што се данас води у Црној Гори, на националној, језичкој основи, већ искључиво династички, између људи који су се заклели на верност краљу Николи.

Међу њима је био и Крсто Зрнов Поповић, који је предводио побуну на Цетињу, уз подршку групе Италијана, којима није било стало до независне Црне Горе и краљевине, него да Далмацију и Боку которску присаједине Италији.

Сматрате ли да је, ипак, краљ Никола уградио себе у ослобођење Црне Горе и уједињење са Србијом?

Свакако, и то нарочито преко ослобођења Косова и Метохије, Скадра, са србијанском војском. И све што је написао, почев од химне „Онамо, намо“, то сведочи какав је његов однос био према Михаилу Обреновићу.

Морам рећи да је владика Раде политичару и дипломати Матији Бану рекао 1847, када је овај из Дубровника полазио за Београд, да каже Александру Карађорђевићу да треба да иде у Призрен за краља, а владика у Пећ за патријарха. У том духу се одвијала сва историја Црне Горе. Краљ Никола је поставио Гаврила Дожића за првог митрополита после укидања Пећке патријаршије 1766. године.

Да ли је краљ Никола био против обнове Пећке патријаршије 1919. године?

Не, него се противио што сједиште српског патријарха није било у Пећи, већ у Сремским Карловцима. Камо среће да се то остварило и дај Боже да се то деси. То је сједиште патријархово било вјековима. Сада би опет требало да патријарх буде више у Пећкој патријаршији.

Део црногорске елите сматра да српска војска није ослободила Црну Гору, него ју је окупирала.

То је сулудо помислити. Како, када је Србија била земља мученица, која је у то вријеме сваког трећег свог војника изгубила на ратишту. Није она сама ослободила Црну Гору, већ су у том чину учествовали и Енглези, Италијани, Американци, Французи, и сви заједно дали огроман допринос.

Црногорски покрет од Србије тражи да плати одштету Црној Гори због Великог рата и „анексије“?

Тај исти захтев треба да упуте Америци, Енглеској, Француској, Италији, јер су њихови војници такође учествовали у ослобођењу Црне Горе и Балкана.

Видите, краљ Александар Карађорђевић, унук краља Николе, идеју свога дједе о границама Црне Горе заокружио је у оквирима Зетске бановине. Њој је 1939. припадао Дубровник, као и Херцеговина. Од Стона до Призрена је била Зетска бановина. А то сви заборављају.

Спискови

Званична Црна Гора забранила је улазак српским интелектуалцима, међу њима и академику Матији Бећковићу.

И то је дио хајке која ће, надам се, престати. Нико Његоша није толико афирмисао као Матија Бећковић, и сада му не дају да уђе у Црну Гору!?

Али ево, нема мјеста у школама ни за Десанку Максимовић, Јована Дучића, Змаја… Умјесто њих увели су неке за које никада нисам чуо, уз поштовање њиховој припадности. Шта ћемо, дошао је такав тренутак. Види се шта је све испливало на површину.

 

ИН4С

Поделите:

4 Коментари

  1. ТЕК ЋЕМО ВИДЕТИ КОЛИКО ЈЕ СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1. ДЕЦЕМБРА — ДАН НАЈВЕЋЕ ТРАГЕДИЈЕ СРБИЈЕ И СРПСКОГ НАРОДА КОЈИ СРБИ ТРЕБА ДА ОБЕЛЕЖЕ У ЦРНИНИ. — ЈУГОСЛАВИЈА ЈЕ ОД ПОЧЕТКА БИЛА ПОЈАВА БЕЗ БУДУЋНОСТИ

    Нажалост, Срби су ослобађајући Србију и Србе 1918. ушли и у ослобађање многих својих тадашњих, а поготово будућих великих непријатеља који су добили прилику да, због страшних српских жртава у Првом светском рату, у Југославију започну антисрпску борбу за своје касније осамостаљење. Ослабљени тешким жртвама, Срби су изгубили своју државу стварањем Југославије која је била од почетка, у основи, антисрпска творевина. Тако је Србија поништила себе оснивањем Југославије која није могла имати трајнију будућност. Нажалост, та антисрпска творевина од почетка, од 1. децембар 1918. поновљена је 1945. још у поразнијем облику и ситуацији по Србе и Србију и тако су Срби, игром историјске судбине и белосветских интереса, убачена у ковитлац који после разбијања Југославије све више штете наноси Србима. Све тековине разбијене Југославије западне силе су искористиле за антисрпске поступке који се и данас примењују. Стварање Југославије Србе је много коштало, а колико ће их на крају коштати, тек ће видети, јер неке штете од стварања Југославије СРБИ НИ ДАНАС НЕ СХВАТАЈУ. Зато ће, могуће је, многи носталгични Срби прославити 1. децембар као жал за Југославијом и “велики дан”, а, у ствари, тај дан Срби треба да обележе у црнини, као Дан највеће трагедије за Србију и српски народ.

  2. Ovo nije tacno. Da je Kralj Aleksandar ostao ziv barem jos 10 godina, nista od svega toga ne bi bilo, ili bi bilo 90% manje. Usli bismo u NATO 1949 i Jugoslavija se nikad ne bi raspala. Jugoslavija je bila najsrpskija moguca tvorevina koju su komunisti sa ustasama od pocetka sabotirali. Ovo sto pise Zbiljic je pojeo vuk magarca.

  3. Збиљић је у праву. Сама чињеница да је много тога зависило од судбине краља Александра говори да је то ипак била вештачка и натегнута творевина.

  4. Ne, to je netacno, cak bih rekao pokazuje elementarno nepoznavanje politickih sistema. Monarhija ima Suverena kao simbol dugotrajnosti i kontnuiteta, i naravno da ce da zavisi od Kralja. Zato je ubijen i Kralj Aleksandar Obrenovic jer on i njegova supruga nisu mogli da prestolu podare naslednika. Monarhija je u svakom slucaju i u svakoj kategoriji superiorna drzava u odnosu na Republiku i nije slucajno ubijen bas Kralj od ustaskih i komunistickih snaga kojima je on bio brana. Ubiti Kralja ciji je sin 7 godina udaljen od punoletstva je zlocin prve klase prema toj naprednoj drzavi koja je pratila sve trendove savremene Evrope. Vi ga cini mi se vise mrzite jer nije priznavao Sovjetski Savez, to vas svrbi.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here