Нико у Новом Саду не жели да изда стан репрезентативцу у колицима

Поделите:

Борис Стоиљковић репрезентативац је Србије у стоном тенису. Прошле године је са својим колегама стонотенисерима освојио бронзану медаљу у екипном такмичењу на Европском првенству у Словенији, а репрезентација је Србији са овог такмичења донела чак шест одличја.

Једино што Бориса разликује од других људи је чињеница да је он већ 18 година у инвалидским колицима.

Иако се већ скоро две деценије бори против дискриминације, трпи увреде и архитектонске баријере, наишао је на нову баријеру – ниједан станодавац у Новом Саду не жели да му изда стан јер је он особа са инвалидитетом.

Борис је, иначе, из Дебељаче и активно се бави стоним тенисом од 2010. године.

“Kао репрезентативац понекад се осећам повлашћено. Међутим, као особа са инвалидитетом, свакодневно наилазим на дискриминацију. У колицима сам 18 година и свашта сам о свом стању чуо. Највише ме погађа паркирање на местима резервисаним за особе са инвалидитетом, али морам да приметим да су Новосађани другачији – оба паркинг места која су намењена особама са инвалидитетом на паркингу код Спенса увек су празна, иако је све остало заузето”, прича Борис Стоиљковић за 021.

Наш саговорник тренутно се припрема за Европско првенство у стоном тенису које се одржава наредне године. Због припрема са колегама из селекције сели се у Нови Сад, али има огроман проблем – не може да пронађе стан.

Његова пријатељица Дајана Дрча му је највећа подршка у потрази за станом, а иако је и сама агент за некретнине, није успела да пронађе станодавца довољно “смелог” да своју некретнину изда особи у колицима.

“Kада људима представљам ко је Борис и шта му је неопходно, наилазим на ћутање, на разна питања, па чак и на врло дрске коментаре. Неки сматрају да падају ниско ако издају стан особи са инвалидитетом, да се ради о болесним особама, да ће се та болест некако пренети на њих ако издају стан. Овакве предрасуде чешће су него што мислимо и Борис сигурно није једини који се са оваквим стварима суочава у животу. Већ месец дана активно тражимо стан и ја сам затечена због коментара које сам чула. Kад све то чујете, сузе крену саме”, прича Дајана за 021.
И када су наишли на станодавца који није побегао главом без обзира, Борис и његова пријатељица наишли су на другу баријеру – архитектонску.

“Неке зграде једноставно немају адекватну рампу или је уопште немају, неке зграде немају ни лифт помоћу ког бих дошао до вишег спрата, ако ми је тамо лоциран стан. Десило се и да сам пронашао станодавца, али сам накнадно схватио да не могу да, на пример, приђем тоалету”, прича нам Борис Стоиљковић.

021

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here