Нина Савчић: Зидање Скадра

Поделите:

Чак и ако претпоставимо да, како нас учи мит, нечег морамо да се лишимо да бисмо остварили друго више и боље, да ли имамо право да као жртву користимо туђ живот („случајно“ женски)?

Не чуди ме што је „Олимп“ подигао прашину баш у тренутку кад су се рониле сузе што нас је напустио матори перверзњак Хју Хефнер, јер ми (рекла бих Срби, али не бих ту поставила границу) нисмо бића склона ни размишљању ни конзистентности.
Спец не размишљању.

Ипак, зачудило ме је питање водитељке озбиљне телевизије управо у вези са „спорном“ представом: зар публика не одлази у позориште да се опусти? Па… људи одлазе на еротску масажу да се опусте, не у позориште. Ако се у позоришту опусте, можда нешто није у реду или с њима или с представом.

У оквиру Битеф полифоније била је приказана представа „Зидање Скадра“. За оне који су заборавили епско штиво за 5. разред: да би се сазидао Скадар, супруга једног од браће морала је да буде зазидана у зидове – наредила вила. Двојица браће прекршила су обећање да неће својим женама рећи за услов, а наивни Гојко био је поштен па је његова љуба страдала.

Двоје глумаца у учионици основне школе ученицима које су чинили гледаоци поставило је неколико питања: да ли је Гојко могао да спречи жртвовање, да ли је жена грађевински материјал, колику казну заслужује било ко од актера догађаја итд?

Но релаx представа. Разговор је био жив и могли смо да премашимо трајање „Олимпа“ да нас нису избацили. Дакле, уметност поставља питања. Важна питања.

Чак и ако претпоставимо да, како нас учи мит, а на шта је једна од учесница дискусије указала, нечег морамо да се лишимо да бисмо остварили друго више и боље, да ли имамо право да као жртву користимо туђ живот („случајно“ женски)? Макар добит била колективна. Рекла бих не.

Ако нас је мит научио да је ОК иживљавање моћних, онда смо добро научили лекцију и направили узорно друштво.

Даље, а с претходним у вези.

Мислила сам да је прича о родно осетљивом језику толико пута потегнута као сензација да јој је избледео сјај. Грешка. „Политика“ је овој теми дала три стране. Неколико текстова и пар недуховитих афоризама. Ипак, први пут сам видела шта о женским облицима за именице које означавају занимања мисли академик Предраг Пипер, ауторитет чије ћу мишљење о ма ком језичком питању беспоговорно уважити. Осим о овом. Главни проблем којим би требало да се баве жене, каже он, јесте захтев послодаваца да одустану од материнства, а не да ли ће добити своје суфиксе уз основе. Нити које учествују у градњи контекста су често врло суптилне, увек то заборавимо.

Савремено зидање Скадра.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here