„Њујорк тајмс” рекламира на „Фејсбуку” упутство за гашење налога на „Фејсбуку”

Поделите:

Уредништво каже да се овом платформом баве зато што се као велика компанија с необично великом моћи нашла у средишту вероватно највећих питања данашњице – приватности и мешања у политику

Њујорк тајмс” је последњих седмица ишао на живце Марку Закербергу и осталим руководиоцима „Фејсбука” откривајући у наставцима како ова друштвена мрежа, уместо да решава бројне проблеме, води кампање против критичара и наставља да крши поверење корисника. За случај да је то неком читаоцу промакло, или је можда читао текстове али не зна како да се ослободи загрљаја виртуелних пријатеља и лајкова, угледни њујоршки лист је плаћао да се на „Фејсбуку” објављује водич за кориснике како да трајно избришу налог и ослободе се својеврсног чудовишта које хране својим подацима. То је отприлике као да је „Фејсбук” платио оглас у „Њујорк тајмсу” у ком позива читаоце да више не купују овај лист, али уредници из небодера на Менхетну сматрају да такав потез није неморалан.

Амерички информативни портали пишу, позивајући се на контакте из компаније, да су Марк Закерберг и људи који га окружују прилично љути. Неки од њих сматрају да су новинари „Њујорк тајмса” намерно изоставили нијансе о томе како интернет функционише да би приказали „Фејсбук” у што горем светлу, с циљем или да му нанесу озбиљну штету или да можда истраживачким серијалом освоје Пулицерову награду.

Нико из калифорнијског технолошког џина није хтео да коментарише ове наводе за Ен-Би-Си, док је извршни уредник „Њујорк тајмса” Дин Бакет прокоментарисао да су се „Фејсбуком” бавили зато што је то велика компанија с необично великом моћи, која се нашла у средишту вероватно највећих питања данашњице – приватности и мешања у политику. „Њујорк тајмс” је иначе један од предводника новог таласа у извештавању о технологији у ком новинари заузимају мало агресивнији став према моћницима из Силицијумске долине.

Међу корисницима интернета одавно је актуелна прича да се с „Фејсбука” не може трајно нестати, већ да се налог може само деактивирати јер сви подаци остају негде сачувани. Истина је да се све може трајно обрисати (или бар тако тврди „Фејсбук”), али процес траје чак 90 дана и за то време корисник има прилику да се евентуално предомисли. Водич „Њујорк тајмса” како корак по корак раскинути с „Фејсбуком” прилично је дугачко штиво. Садржи упутства како сачувати повезане налоге (ако се преко ове мреже пријављујете на друге) и како преузети све тамо сачуване фотографије и објаве. И када је све наизглед избрисано, потребно је елиминисати  „колачиће” и друге алате којима „Фејсбук” прати понашање чак и оних корисника интернета који нису део највеће онлајн друштвене мреже.

Окидач за такав потез могао би бити један од низа скандала у које се протекле две године упетљала Закербергова компанија, од незаконитог покушаја наводног руског мешања у америчке председничке изборе, преко компромитовања корисничких података у фирми „Кембриџ аналитика”, до открића да је због безбедносног пропуста хакерима било доступно 50 милиона налога.

То значи да Закерберг, оснивач и генерални директор, први пут није испунио новогодишње обећање дато пре годину дана – да ће поправити „Фејсбук”, а списак проблема се толико продужио да многи сумњају да се овај технолошки џин уопште може поправити.

У једној од истраживачких прича „Њујорк тајмс” је објавио детаље који откривају да је свакако велики глобални арбитар слободе говора, много више него што је спремна да призна. Тим од 15.000 модератора из целог света има задатак да према задатим смерницама одлучи шта корисници смеју да објаве. Један од је њих је анонимно изнео страх да „Фејсбук” има превелику контролу а премало надзора и да сувише често прави грешке. Не знајући ни сами праве одговоре, запослени понекад дозволе да у неким земљама цвета екстремистички говор, док у другим неоправдано ограничавају слободу говора. У Мјанмару се, на пример, због административне грешке месецима на платформи ширила екстремистичка група која подстиче на геноцид.

Због бројних језика модератори често морају да се ослоне на помоћ „гугл преводиоца”, тражећи прави одговор у мору табела са  бирократским називима као што је „Организације које шире говор мржње на западном Балкану”.

И поред обећања челних људи да ће више бринути о безбедности података, „Њујорк тајмс” је у децембру открио да „Фејсбук” без знања корисника дели њихове податке с великим технолошким компанијама попут „Мајкрософта”, „Амазона” или „Нетфликса” – „да би имали боље услуге”.

Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here