Nova jezička pravila: Sutkinja, psihijatresa…?

Podelite:

Pretnja milionskim kaznama za kršenje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti pokrenula je oštre polemike u javnosti. U centru pažnje pitanje rodno osetljivog jezika. Evo šta bi to moglo značiti u praksi, ukoliko zakon bude usvojen.
Na ovaj zakon, kažu feministkinje ali i one koje to nisu, Srbija čeka godinama, a to je, kako se ističe potrebno i zbog usklađivanja sa propisima EU. Zbog nesuglasica među ministarstvima zakon i dalje čeka saglasnost Vlade Srbije i ulazak u skupštinsku proceduru.

Jedna od odredbi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, pored obaveznih kvota za manje zastupljen pol u političkom i javnom životu je i rodno osetljiv jezik.

Posebno mnogo primedaba čuje se upravo na račun rodno osetljivog jezika, zbog kojeg će se menjati nastavni planovi i udžbenici, a i mediji će biti u obavezi da ga koriste.

Već postoji strah od kazni od pola miliona do milion i po dinara ako se upotrebi “novinar” umesto “novinarka” ili “sudija” umesto “sutkinja”. Bune se i mnogi lingvisti, nazvavši to “silovanjem” jezika.

Opet, može se čuti od mnogih žena da im “ne pada na pamet da budu poslanice, političarke, inženjerke ili novinarke jer one muški rade svoj posao.”
Treba li takvu reformu jezika shvatiti kao nešto pozitivno, te se ženama ubuduće obraćati sa “sutkinjo” i “atašeice”, “doktorice” ili novinu posmatrati kao “silovanje jezika”, kako kažu pojedini lingvisti, ostaje otvoreno pitanje.

Ono što je jasno je da nazivi za zanimanja i titule žena još uvek nisu normirani. Obilje njih već postoji u Rečniku SANU i Matice srpske, ali postoje i predlozi za neke potpuno nove imenice.

KAKO VAM ZVUČI WEB MAJSTORICA, ALASKINJA, BANDITKA?
Možda najveći priručnik tih kovanica je “Rod i jezik” prof. dr Svenke Savić, Marijane Čanak, Veronike Mitro i Gordane Štasni napisan još 2009. godine.

U toj knjizi izneto je hiljade imenica u ženskom rodu, što već poznatih zanimanja, što onih koja u stvarnosti i ne postoje

Oslikavajući realnost u kojoj žene suvereno vladaju profesijama i zanimanjima koja su donedavno bila “rezervisana” samo za muškarce, autorke su obogatile srpski jezik imenicama oko kojih se već duže vreme vodi žustra polemika u javnosti.

Ombudsmanka, psihijatresa, web-majstorica, hirurškinja, kriminalistkinja, metafizičarka i konzulka, neki su od predloga ovih lingvistkinja.

Na stranicama ove knjige možemo naći i imenice koje ukazuju na učešće žena u svetu kriminala (teroristkinja, arambašica, banditka, pljačkašica, krvoločnica, zločinka, žandarka, svedokinja, kriminalistkinja), nauke (akademkinja, metafizičarka, meteorologinja, psihološkinja, psihijatresa, hirurškinja), retkih zanimanja (alaskinja, mašinistkinja, moreplovka, tramvajdžijka).

I sportistkinje su dobile nove nazive – trenerka, trkačica, maratonka, četiristometrašica, preponašica, stometrašica, streličarka, ali mogu se pročitati i zanimanja koja ne postoje u stvarnost – prvosveštenica, jevanđelistkinja.

Autorke preporučuju da titule i zanimanja žena treba pisati u punom obliku, a lingvistkinja Svenka Savić predlaže i da se pojedine funkcije pišu u neutralnom obliku.Umesto “zapisaničar”, “rukovodilac seminara” manje seksistički bi bilo “Vođenje zapisnika je povreno J.J”, “Vođenje seminara je preuzela J.J.”

Predlaže i da umesto “čistačica” i “bebisiterka”, treba koristiti (ili skovati) nove oznake koji će isključiti negativno vrednovanje posla na hijerahiji vrednosti. Znači prema navodima ove lingvistkinje bilo bi poželjno reći – osoblje za održavanje čistoće, devojka za čuvanje dece.

Takođe, trebalo bi navoditi punu identifikaciju za svaku osobu – posebno ako se saopštava nešto o bračnom paru.

“Došao je Pera Petrović sa ženom.”

“Stigao je Mihail Gorbačov sa suprugom.”

U ovim slučajevima se supruga određuje kao deo glavne ličnosti, bez sopstvenog identiteta.

Predlog je da se ženska osoba identifikuje po sopstvenom imenu i prezimenu, a ne prema relaciji u odnosu na mušku osobu sa kojom je odlučila da živi zajedno.

Predlog je i da se u medijima, zakonima, formularma, konkursima pišu i oblik za muški i oblik za ženski rod, odnosno da se kosom crtom razdvoje bilo samo na mestu gde počinje sufiks za ženski rod, bilo pisanjem titula, naziva za svaki pol zasebno.

To bi značilo da u tekstu treba da stoji Učitelj/ca ili učitelj/učiteljica.
Ima i predloga da se tako piše samo na početku teksta, u prvih nekoliko pasusa, a potom se preporučuje da se u daljem tekstu, ukoliko se radi o populaciji dominantnije ženskoj o kojoj se piše ili kojoj se piše, onda koristi prvo žensku formu, pa onda mušku.

Varijacija ima više, ali mnogi lingvisti ne smaraju da su to najsrećnija rešenja.

ŠTA KAŽU STRUČNJACI
Lingvista Vlado Đukanović ističe da je jezik otvoren za promene i da ne vidi ništa sporno u stvaranju novih reči, ali da je pitanje koliko će to zaista doprineti suštini – sprečavanju nasilja nad ženama i koliko će to ljudi primenjivati.

”Zaista nisam siguran da li će se postiči cilj, ali i da li će to zaživeti. Znate, trebalo bi dozvoliti ljudima da samo izaberu da li će da koriste preporučeni naziv ili ne. Mi i u rečniku SANU iz 70-ih godina imamo reč vozačica”. “Tu reč ne koristi skoro niko, za razliku od pevač/pevačica. Znači, u našem jeziku ima dosta tih imenica ženskog roda, ali se ne koriste”, pojasnio je za MONDO Đukanović.

Ono što ovaj lingvista posebno ističe je da nikako ne sme da se menja gramatika.

”U engleskom imate he/she, ali u srpskom to nije tako. Insistiranja da se u tekstovima navodi nastavnik/ca, pa onda dalje rekao/la…To je budalaština”, izričit je naš sagovornik.

Prof. dr Predrag Piper, dopisni član SANU, kaže za MONDO da jezičke promene treba pratiti i objašnjavati, a ne treba ih izmišljati.

Kada bi za svaku imenicu muškog roda za zanimanje i funkciju morala postojati imenica ženskog roda, to bi značilo da se u srpski jezik uvodi nova gramatička kategorija pola, odnosno rodne pripadnosti”, smatra Piper.
Piper navodi da izbegavanje uobičajene upotrebe imeničkih oblika muškog roda za označavanje osoba oba pola, lako vodi u nepotrebnu sintaksičku dvosmislenost.

Na primer, rečenica “Ona je naša najbolja dirigentkinja” može da znači:

(1) da je data osoba najbolja među našim ženama dirigentima ili

(2) da je ona najbolja među našim dirigentima uopšte, a uz to je žena, za razliku od rečenice

“Ona je naš najbolji dirigent” , koja znači da je data osoba najbolja.

Ovaj poznati filolog veruje da veštačko stvaranje novih imenica teško može da unapredi odnose među polovima, već prema njegovom mišljenju što društvo bude postajalo harmoničnije to će se koliko je potrebno menjati i jezik.

On čak ističe da težnje da se društveni odnosi promene sredstvima jezičke politike, pre mogu da odvuku pažnju javnog mnjenja od pravih problema odnosa među polovima, nego što mogu bitno da doprinesu njegovom rešavanju.

NASILJE U JEZIKU – kako ga ilustruju feministkinje
Feminističke lingvistkinje su ustanovile još 80-ih godina XX veka da jezik odražava patrijarhalnu strukturu društva, odnosno da se u jezicima koji razlikuju sistem roda, kao i u onim bez gramatičkog roda, odigrava nejednaki tretman žena. Određeni rod se “podrazumeva“, i taj rod je muški. Žene su, prema tome, i u jeziku izložene nasilju: posredstvom jezika i odnosa u okviru njega muškarac ispoljava svoju vlast(oljubivost) i nasilje nad ženom. To dobro ilustruje primer američke lingvistkinje Robin Lejkof koja koristi poređenje parova reči i u muškom i ženskom gramatičkom rodu u kojima muški rod ima nemarkirano značenje, a ženski rod dodatne negativne konotacije. a) On je profesionalac. “He is a professional“. b) Ona je profesionalka. “She is a professional“. Prilično je izvesno da će većina govornika kako engleskog tako i sprskog jezika prvu rečenicu protumačiti kao “On je stručnjak u svom poslu (doktor, pravnik i sl.)” dok će drugu rečenicu govornici oba jezika bez poznavanja detaljnijeg konteksta razumeti kao “Ona je prostitutka.”

Podelite:

4 Komentari

  1. “Budale se ne seju one niču same”! (Ili kao u ovom primeru ovih “lingvistkinja”) Budalašice se ne seju, one niču same! (S’tim što su ove pizde sve neke “Dr i Mr” – “profesorke” /”profesorice” ali istovremeno i velike glupače!

  2. Ako je muskarac sudija, zena sutkinja gde je tu ravnopravnost? Radi se o ociglednoj diskriminaciji. Zasto zena ne moze da bude sudija, a muskarac moze i obrnuto?
    Videla zaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. U zemljama engleskog govornog podrucja je to drugacije jer je i jezik drugaciji. Oni imaju muski i zenski rod samo za ljude, a sve ostalo je srednji rod. Tako se na engleskom jednako izgovara imenica koja oznacava sudiju muskarca kao i sudiju zenu. Ako hocete da istaknete pol sudije, u engleskoj gramatici to ne mozete uciniti imenicom muskog ili zenskog roda, to se moze jedino uciniti uz pomoc zamenice “on sudija” ili “ona sudija”. Dakle, glupo je nekriticki kopirati tudja resenja.
    Kod Srba i ne postoje rodovi van gramatike, pa je onda i neispravo govoriti o rodnoj ravnopravnosti. Moze se govoriti o ravnopravnosti polova, jer van gramatike, u realnom zivotu, postoje samo osobe zenskog i muskog pola, a ne postoje nikakvi rodovi.

  3. Koliko sam shvatio gej lobi je odlučio da ih na kraju krajeva miroljubivi građani linčuju jer ko šta radi samo prete kaznama zbog nekih tamo idiotluka.
    Dođe mi da udarim šamarčinu ovima koji se zezaju sa srpskim jezikom u okviru ovog zakona i kaznama.
    Pa ovo je gej tiranija nad srbima i srpkinjama.
    Njih i njihove ulizice treba po kratkom postupku išamarati da shvate da je ovo mentalno nasilje.
    Inače nikome nisam udario šamar ali ovima bih sa zadovoljstvom zalepio jedan muški.

  4. VEĆI PROBLEM OD TOGA JE OČUVANJE SRPSKOG PISMA ĆIRILICE, A GOTOVO SVE FEMINISTKINJE GOTOVO STO ODSTO NE PIŠU SRPSKI JEZIK SRPSKIM PISMOM. AKO BI ONE DA KAŽNJAVAJU LJUDE KOJI NE KORISTE REČI U ŽENSKOM RODU ZA POJEDINE FUNKCIJE, PRAVEDNIJE JE I KORISNIJE ZA SRBE (I MUŠKARCE I ŽENE) DA SE UVEDU MNOGO STROŽE KAZNE ZA NJIH KOJE NE PIŠU SRPSKI JEZIK SRPSKIM PISMOM.

    Vrlo je opasno po srpski, ali i svaki drugi, rod pojačavati jaz i izazivati veštačke, nepotrebne sukobe između žena i muškaraca. Istina je da srpski jezik spada u jezike koji razlikuju (i oblički) tri roda: muški. ženski i srednji. I najveći broj reči moguće je upotrebiti u sva tri roda. I lično, naravno, nikada ne bih rekao za učiteljicu ili učiteljku “učitelj”. Međutim, preterivanja u tome i kazne neće uticati na ravnopravnost između žena i muškaraca. Naprotiv, time se može izazvati netrpeljivost. Opasno je kada se time bave žene iz pokreta feministkinja. Feministički pokret je politikantska organizacija koja često svojim preterivanjima zavađa muškarce i žene. I u tom njihovom preterivanju i politikanstvu javljaju se sve veći sukobi po polu, pa to utiče i na sve češće razvode i, daleko bile, tragične događaje. Time treba da se bave normalni lingvisti koji će se držati činjenice da je naš jezik trorodan, ali ako neko tradicionalno za pojedine funkcije koristi tradicionalno muški rod, ne sme zbog toga da bude šikaniran i kažnjavan. Jer, najveći broj ljudi, kad ne upotrebi reč u ženskom rodu, nikako ne znači da je taj za neravnopravnost između žena i muškaraca. Nešto što u jeziku ne prihvata narod kao celina, ne sme se veštački i pod pretnju korbačem u kaznama uterivati ljudima u usta.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here