Нови обрачун Америке са Кином: На мети је „Хуавеј”

Поделите:

Док траје борба против вируса корона, а упоредо с њом и борба за контролу наратива пандемије између САД и Кине – на америчке оптужбе о кинеском вирусу који је заразио свет Кина узвраћа солидарношћу с читавим светом – у току је и још један, мање уочљив али не и мање важан обрачун међу овим силама.

У средишту сукоба је кинеска компанија „Хуавеј“, но далеко од тога да је реч само о овој компанији – ма колико велика она била, а највећа је своје врсте на свету.

Нове санкције

Агенција „Ројтерс“ открила је, под ознаком „ексклузивно“, да је Бела кућа припремила сет мера којима је циљ да поремете глобални ланац снабдевања „Хуавеја“ опремом неопходном за његово функционисање и даљи развој. Чак и „стране компаније које користе америчку опрему за производњу чипова“, открива „Ројтерс“, „мораће да прибаве одобрење САД пре него што своје производе продају ‘Хуавеју’“, коме треба да се ограничи приступ софистицираним чиповима, оптичким материјалима, полупроводницима и другој опреми.

Овај удар на „Хуавеј“ – од кога нас дели само потпис председника САД Доналда Трампа – британска новинска агенција ставља у контекст погоршања односа Вашингтона и Пекинга због вируса корона. „Фајненшел тајмс“, међутим, својим ексклузивним информацијама упућује на закључак да су стварни мотиви америчких удара на „Хуавеј“ – који су отпочели далеко пре избијања пандемије – много озбиљнији чак и од смртоносног вируса.

Холограми и виртуелна стварност

У најкраћем, Кина ствара нови интернет, у томе има подршку Русије и све већег броја земаља широм света, а управо је компанија „Хуавеј“, са својом 5Г мрежом као кичмом новог интернета, у средишту овог пројекта будућности који би СФ визије могао да претвори у стварност већ у наредних десетак година.

Холограми у природној величини, виртуелна стварност, самоуправљиви аутомобили и операције на даљину постаће свакодневица, открива „Фајненшел тајмс“ детаље кинеског пројекта који је, иза затворених врата, прошлог септембра у Женеви представљен чланицама Међународне телекомуникационе уније.

Интернет какав данас познајемо, а он је досегао своје технолошке лимите, указује лондонски лист, нема званичног регулатора а „моћ управљања у великој мери лежи у рукама малог броја америчких корпорација – ‘Епла’, ‘Гугла’, ‘Амазона’ и ‘Фејсбука’“. При чему „САД, Велика Британија и Европа желе да га адаптирају“ тако да њихове „обавештајне службе добију већи приступ личним подацима корисника“.

Имајући све то у виду, не чуди што „Фајненшел тајмс“ констатује да су „владе широм света сагласне да је данашњи модел управљања интернетом – у суштини, неозакоњена саморегулација од стране приватних, углавном америчких компанија – покварен“. Те су зато све склоније кинеском моделу националних „дигиталних суверенитета“, који је уз то и технолошки много потентнији.

Да ли Америка, ударима на „Хуавеј“, покушава да спречи развој новог, другачијег интернета на коме неће имати моћ какву има данас? Може ли Кина да издржи ове ударце? И каква је геополитичка димензија овог сукоба у сфери високих технологија?

Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу, и политиколог Александар Павић.

Црвене лампице у Вашингтону

„Кина је још 2015, када сам имао прилику да обиђем развојни центар ‘Хуавеја’, већ увелико ишла у правцу убрзаног технолошког развоја“, прича Борислав Коркоделовић, „а управо је ова компанија предводник тог развоја, уз велику подршку државе која је и појачана након што се ‘Хуавеј’ у мају прошле године нашао на удару првих америчких санкција.“
„Део разлога због којих САД уводе санкције ‘Хуавеју’ несумњиво се налази и у његовој улози у изградњи 5Г мреже и новог интернета“, сматра Александар Павић.

Технолошки продор ‘Хуавеја’ и других кинеских компанија упалио је црвене лампице у Вашингтону, јер су схватили да заостају за њима; баш као што су схватили и да заостају за Русијом као својим енергетским такмацем, па су посегли за ониме што једино и имају, а то су санкције. Ово је рецепт из исте књиге, који се примењује на све који на било који начин запрете америчкој супериорности. А проблем који им представља ‘Хуавеј’ утолико је већи што су Американци били господари интернета, практично, од његовог настанка. Ако би се појавила његова алтернатива, за Америку би то представљало огроман стратешки ударац,“ напомиње Павић и указује да су се све мегакорпорације које управљају данашњим интернетом, попут „Гугла“, „Епла“ или „Амазона“, „развијале уз помоћ Пентагона и америчког војно-индустријског комплекса. Тако да је јасно да је овде пре свега реч о њиховој борби против озбиљног стратешког такмаца.“

Дигитални суверенитет

Насупрот таквом односу Сједињених Држава, скреће пажњу Борислав Коркоделовић, „представљајући свој модел интернета у Женеви прошле године, Кинези су рекли да су отворени за свачији допринос њиховом концепту који предвиђа да интернет буде склопљен из делова који могу и независно да функционишу. То је на Западу доживљено као претња, зато што би свака од држава имала увид у интернет саобраћај какав данас имају провајдери који су под контролом корпорација повезаних с крупним америчким капиталом.“

Овакав модел „дигиталног суверенитета“, уверен је Александар Павић, „глобалистима свакако да није по вољи, док ће га суверенисти подржати. Садашњи модел представља се као слобода, али то је слобода да вас прате и прислушкују само америчке обавештајне агенције, што је својим открићима 2013. Едвард Сноуден и доказао. Овај алтернативни модел отуда представља још један корак ка успостављању мултиполарног света у коме државе сарађују на равноправној основи. А пожељнији је и за обичног човека, који некакав утицај на органе сопствене државе и може да има, док, на пример, да утиче на ‘Гугл’ не може никако. Све су ово разлози због којих је нови модел интернета и те како примамљив, али баш зато треба очекивати и огроман отпор Запада, а пре свега Сједињених Држава.“

Велика прекретница

Ни на самом Западу, међутим, не преовлађује уверење да ће ови отпори произвести жељени ефекат. „Ројтерс“, тако, наводи оцену да ће нове америчке санкције „имати много више негативног утицаја на америчке компаније него на сам ‘Хуавеј‘, зато што ће ‘Хуавеј’ развити сопствени ланац снабдевања… На крају, ‘Хуавеј’ ће пронаћи алтернативе.“

„Та оцена је потпуно исправна“, верује Борислав Коркоделовић. „У пословним круговима се доста говори о томе да ће из овакве ситуације као губитници изаћи амерички произвођачи, јер, кинеске фирме већ су почеле да се преоријентишу на производњу чипова, а велике губитке почели су да трпе и произвођачи полупроводника у САД. Отуда би ови амерички удари на ‘Хуавеј’ на крају могли да се покажу као пуцањ у сопствену ногу.“

Штавише, указује Александар Павић на још један контраефекат ових мера, „уколико се одрекнете сарадње с неким ко је авангарда у свом пољу, као што је то ‘Хуавеј’, ризикујете да још и више заостанете него што је то тренутно случај.“

Указујући пак и на ширу слику, Борислав Коркоделовић закључује: „САД у великој мери губе битку на плану ‘меке моћи’, што је ситуација с пандемијом вируса корона и додатно нагласила имајући у виду све оно што Кина и Русија чине у својим хуманитарним напорима да помогу осталим земљама, укључујући и саме Сједињене Државе. Ово је велики ударац на престиж САД, а са губитком меке моћи обично иде и прерасподела економске и технолошке моћи. Зато је и јасно да се човечанство ближи великој прекретници.“

rs.sputniknews.com, Никола Врзић
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here