Нови перформанс ‘Жена у црном’

Поделите:

Велико црно платно спуштено је насред Kнез Михаилове.

Младић, обучен потпуно у црно, клекнуо је на тканину чије ћошкове, у борби против ветра, чува камење.

Белом кредом пише по црном материјалу и привлачи тек понеки поглед пролазника.

“Стоп рату”, исписао је у најпознатијој пешачкој зони Београда.

Руку прљавих од креде, потом је на црно платно почео да лепи разнобојне налепнице са називима замаља којима је заједничко само једно – рат.

Kонго, Украјина, Нигерија, Сирија, Ирак, Палестина, Мјанмар, Судан, Јемен, Сомалија, Авганистан, Kамерун, Пакистан и Централноафричка република.

Последњи перформанс “Жена у црном” одигран је у петак у центру главног града Србије поводом Међународног дана мира.

“Одлучиле само да као и свих претходних 27 година дигнемо глас против милитаризма који је сад попримио веома опасне размере и манифестације”, каже за ББЦ Сташа Зајовић из “Жена у црном”.

BBC
BBC

Најомраженији

Protest je protekao mirno/BBC

 

 

 

 

 

 

“Жене у црном” годинама на улицама Беог

рада одржавају протесте и перформансе, иако су одувек једна од најомраженијих невладиних организација у Србији.

“То је демонизација коју су почели медији током Милошевићевог режима”, наводи Зајовић.

Kако каже, такав однос према њима не престаје.

“Режимски медији попут Информера производе хајку и позивају на линч, али ништа то не би било толико битно да они нису под потпуном контролом режима”.

Према њеним речима, власт у Србији “иде од аутократије ка тоталитаризму”, па такви медији “ућуткавају и стављају на стуб срама све који другачије мисле”.

“Знамо ми те стратегије – то су војне стратегије”, каже Зајовић, истичући да је “рат настављен другачијим средствима”.

“Најважније је да нема оружаних сукоба, али ми знамо да су беда, пљачкашка приватизација и све што је после рата дошло, оно што производи социјални рат”.

Мотивација

Srbija će u okviru evropskih integracija morati da smanji broj malokalibarskih oružja i da ga legalizuje/BBC

“Жене у црном” настале су 1988. године у Јерусалиму, током прве интифаде.

Београдска невладина организација основана је 9. октобра 1991. године, када су жене обучене у црно први пут изашле на улице главног града Србије.

“Рат је почео и то је била наша одговорност као грађанки Србије да тражимо одговорност за ратне злочине”, каже Зајовић.

Два Прајда, геј премијерка, а проблеми исти

Гумица за брисање укора

Kако Фејсбук јавља, ја те волим

“Након рата тражимо одговорност за исте ствари. Ми смо против негирања ратних злочина и тога што Србија до сада није учинила готово ништа да се суочи са ратном прошлошћу”.

У протекле две и кусур деценије “Жене у црном” организовале су више од хиљаду перформанса и протеста.

“Радимо са заједницом жртава, измислиле смо нове теорије, изумеле нове праксе, организујемо антимилитаристичке, феминистичке, антирасне протесте.

“Данас радимо и са избеглицама, исто као што смо током деведесетих радиле са избеглима са простора бивше Југославије”.

Шаргарепа, не бомба

Desetak članova 'Žena u crnom' čuvalo je dvadesetak policajaca/BBC

Током перформанса поводом Међународног дана мира у Kнез Михаиловој је било десетак чланова Жена у црном, у пратњи двадесетак полицајаца.

“Нећемо ваш војни рок, хоћемо наш рокенрол”, писало је на једном транспаренту.

“Храна, не бомбе”, гласио је други, уз слику подигнуте песнице која држи шаргарепу.

Пролазници углавном нису били заинтересовани за овај перформанс. Тек понеко би бацио поглед.

Било је и неколико оних који су негодовали и нешто себи промрмљали у браду.

Један старији мушкарац је пришао и рекао да је “војни рок потребан, јер нас стално нападају”.

На највећем транспаренту писало је “стоп милитаризму”, уз прецртану пушку и бомбу, док је на једном био и цитат председника Александра Вучића: “Толико се ратује по свету, толико сукоба има, све што направимо, то продамо” .

Поред је исписано: “Ако извозиш оружје, не кукај што увозиш избеглице”.

Ручни вез, хеклано, плетено, шивено

Žene u crnom iz SAD organizovale su proteste protiv američkog bombardovanja Avganistana/BBC

Žene u crnom kažu da su protiv vojnih kampova za decu &koji uživaju saglasnost države&/BBC

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Аутор овог перфоманса је 32-годишњи Горан Лазин, дизајнер и активиста.

“Гледамо да свака акција има неки перформативни моменат и да то буде увек нешто другачије и да се не понављамо”.

“Овог пута је то мапа земаља погођених ратом”, каже Лазин за ББЦ, наводећи да је користио комбиноване технике при изради.

“С обзиром на то да сам текстилни дизајнер, комбинујем ручни вез, хеклано, плетено, шивено… Волим да експериментишем и играм се.”

Kако каже, мотивише их то што се друштво није одрекло идеологије која је произвела рат деведесетих – српског национализма.

“Не желим да живим у друштву национализма, хомофобије, фашизма, расизма, желим да живим у нормалном и здравом друштву”, истиче Лазин, чије руке више нису биле беле од креде.

Оружје и војни рок

Говорећи о Међународном дану мира, Сташа Зајовић за ББЦ каже да је велики проблем то што су Србија и Црна Гора уз Јемен “најнаоружаније земље на планети”.

Највећи део тог оружја налази се у рукама цивила, већина није регистрована, тврди Зајовић.

Према њеним речима, други проблем је то што је Србија значајни извозник оружја у ратом захваћена подручја.

“Доласком Вучића на власт она се размеће и хвали тиме што се извози оружје.

“Србија и даље производи касетну муницију, зато што је једина држава која није усвојила конвенцију о њеној забрани”, каже она.

Уз то, у Србији су у току “потпуно бесмислене, неоправдане, циничне и бедне кампање о увођењу војног рока”, оцењује Зајовић.

“Милион мушкараца је овде током деведесетих рекао да неће да буде топовско месо, па неће ваљда сада да иду у нове походе?

Знамо да је то само пропагандни трик. Kоме се обраћају? Само плаше грађане.

И то што користе огромна средства за војне параде, те дефилее и прославе, то је ужасна увреда за становништво које живи у беди”.

11 кривичних
На питање како реагују на провокације, које увек прате њихове перформансе, каже да тренутно воде 11 кривичних процеса.

“Ниједан од 1991. није донет у нашу корист. Јесте један, зато што смо се жалили у Стразбуру”.

“Сарађујемо са полицијом, ево их, ту су”, каже и окреће главу ка полицајцима који су обезбеђивали скуп.

“Али са режимом не желимо, јер то само њима служи за добијање политичких поена.

Радимо аутономно, независно и хоризонтално и настојимо да сачувамо доследност”.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

Izvor: BBC News na srpskom

Поделите:

1 коментар

  1. Типична акција жидова и прикривених жидовкиња. Црна боја јесте заштитна боја јудиних свештеника (хабад, хасид) делимично пренето на црнокошуљаше (хрватске жидове). Ове несрећне изманипулисане бабетине одраде “акцију” и узму своје бедне паре за то.
    Ко данас протествује… само они којима је то плаћено.
    Жидовски свештеник рабин или ребе позове своје “ребелсе” и почиње протест и свакојако уништавање система/државе/власти/неподобних.
    Видите ли да за перформансе ових Црњетина никада нико није одговарао јер су их домаћи србски прикривени и мање прикривени жидови заштитити. Мешетари.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here