НОВИ УДАР „ДУБОКЕ ДРЖАВЕ“: Захтјев из Конгреса: Испитати да ли је Трамп способан да води Америку

Поделите:

Предсједница Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси и конгресмен Демократске странке Мериленда Џејми Раскин најавили су да ће донијети законе о оснивању комисије задужене за процјену менталне и физичке способности предсједника за обављање функције.

Пелосијева и Раскин рекли су да ће у петак одржати конференцију за новинаре на којој ће најавити увођење Комисије о предсједничком капацитету за доношење закона и овлашћења.

У саопштењу за медије примијећено је да су комисија и поступак „тражени у 25. амандману америчког Устава како би се Конгресу омогућило да обезбиједи ефикасно и непрекидно руководство у највишем положају у извршном огранку владе“.

​Двадесет пети амандман је ратификован 1967. године убиства америчког предсједника Џона Ф. Кенедија 1963. године да би се успоставио уређен пут сукцесије у случају да предсједник постане неспособан да обавља дужности, на примјер када добије неку озбиљну болест.

Одјељак 4 амандмана описује поступак у којем други политичари могу заједно утврдити да предсједник није способан за обављање дужности и могу га уклонити с функције, што покреће „потпредсједник и већина главних службеника извршних одјељења или другог тијела које Конгрес законом може одредити“.

РТРС
Поделите:

2 Коментари

  1. ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

    У овом контексту вредно је указати на тзв. Српски национални одбор у САД на
    челу са др Миланом Гавриловићем, који је говорећи о посети америчког претседника Ричарда Никсона Југославији, који је посетио Јосипа Броза тзв. „Тита“, буржоаског најамника, крвавог великохрватског фирера:

    „Тако је била формирана ‘психоза’ пред председничке изборе у Америци, да ‘није Србин ко не гласа за Никсона’, и Никсон је истина био изабран за председника САД, и затим отишао и посетио Тита, па је чак отишао и у Кумровац… Нигде није узвикнуо ‘Живела Србија’ већ у Загребу у званичном говору ‘Живела Хрватска’… Факат је да амерички Срби нису са својим организацијама ни као гласачи неки утицајни фактор америчке политике…“ (Види: „Наша реч“, бр. 220, децембар 1970, стр. 12, London, England).

    Полазећи од чињенице да је пред председничке изборе у Америци у чикашкој „Слободи“, органу Србске Народне Одбране у Америци објављен чланак под насловом „Гласајте као да је у питању ваш живот“ , где између осталог стоји:

    „Ричард Никсон увек је заступао право сваког народа да самостално одлучује о својој судбини…“ (Види: „Слобода“, орган СНО у Америци, 30. oктобар 1969, Chicago, Ill., USA).
    Ваља имати у виду да извесни закулисни амерички фактори, који су познати као „кингмекери“ стварају и усмеравају јавно мњење у САД, када су у питању
    претседнички избори, на којима се такмиче две политичке партије, које се боре за власт. Њих је лако распознати по томе што лако прелазе из партије у партију. Кандидат „кингсмекера“ не критикује другог кандидата „кингмекера“ – “A kingmaker candidate does not criticize other kingmaker candidate… ” (Види: Phyllis Schlaflly, A choice not an echo – The inside story of how American President are chosen, Alton, ILL., U.S.A., 1964, стр. 88, – Филис Шлефли, Избор а не отсјај…).

    Њихов крајњи циљ је остварење једног једнојезичког, једнопартијског и једноверског друштва, потчињеног америчком месијанизму тз. Источног естаблишмента са седиштем у Њујорку, којег претстављају између осталих и тзв. “кингсмекери“, амерички тријалисти, фабијанци, троцкисти, велики изабраници и велики финансијери… Тај план су резимирали амерички претседници Грант 1872, и Вилсон 1918. године (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967).

    Такође, тај план је укратко изложио пред америчким сенатом Џемс Пол Варбург 1950. године:

    „Без обзира на то, да ли то неко хоће или неће, ми ћемо имати светску владу!
    Једино питање које се поставља јесте: да ли ћр та влада бити успостављена на основу њеног прихватања или пак победом“ – “We shall have world government whether we like it or not. The question is only whether world government will be achieved by consent or by conquest” (Види: William P. Hoar, Architects of conspiracy, an intriguing history, Boston – Los Angeles, 1984, стр. 114).

    Имајући у виду да политички циљеви тзв. „кингмекера“ садрже потпуну контролу државе над економским животом америчке нације и примену експерименталних социјалистичких економских теорија енглеског економисте-фабијанца Џон-а Мејнард-а Кејнза, познату под именом „Кејнизам“.

    Кејнизев развитак економске теорије полази од поставке да је трошење новца творац обиља и богаства а не штедња. Што се више и немилице троши, то ће се све више и боље комбиновати запослење и потрошачка моћ. Уместо штедње, Кејнз је препоручио немило трошење као основу благостању. Основу његове фабијанске- социјалистичке економске теорије представљају потрошачи, којима Кејнз препоручује на место штедње, неограничене банкарске кредите. Такође, Кејнз је захтевао да држава иступи као масовни потрошач да обесхрабрила штедише постепеним смањењем вредности новца, јер ће наступити са извесним задужењем. Он је још рекао да се економске кризе могу избећи и да се обиље може постићи штампањем новца (Види: Keynes John Maynard, The general theory of employment, interest and money, New York, 1936; Keynes John Maynard, Economic consequences of the peace, New York, 1920).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here