Нови Закон: Kо помене ОВK у негативном контексту иде у затвор или на суд!

Поделите:

Политичари који заузимају највише “државне функције” заправо су били припадници ОВK

Приштинске власти имају идеју да усвоје закон о вредности борбе ОВK, а уколико се то деси, онда би свако ко у негативном контексту помене терористичку организацију ОВK могао да се суочи са судом или нађе иза решетака.

Овим срамним законом би се практично правно-формално амнестирали злочинци који су по Kосову ’90-их година мучили, убијали, уништавали, отимали, спаљивали од Срба и неалбанског становништва све оно што им се налазило на путу. Тачније, “легализовала” би се убиства, а протеривање српског народа остало би некажњено.

Али, ово не треба да нас зачуди, јер су управо политичари који заузимају највише “државне функције” заправо били припадници ОВK, па и сами чинили бројне злочине. Шта то заправо значи?

Ако неко на Kосову коме су припадници ОВK убили најмилије упери прстом у њих, окриви их или помене у негативном контексту, може да оде у затвор.

Нацрт закона који предвиђа још није стављен на дневни ред косовског парламента, али је припремљен, тако да не би било изненађење да се ускоро и нађе пред посланицима, пишу медији.

У Нацрту се, према писању медија, наводи да се под заштићеном вредношћу борбе ОВK сматра: оружана борба народа Kосова, на челу са ОВK-а, у циљу ослобођења Kосова; ветеран, застава, грб, генерални штаб, политичка управа ОВK, као и Меморијални комплекс “Адем Јашари”. Такође, “заштићена вредност” борбе је и сама ОВK за који се наводи да је “војна формација наоружана и организована на добровољној основи, са препознатљивом униформом и ознакама, са организационим јединицама и командним ланцем под управом Генералног штаба, под цивилном контролом политичког руководства, са јасном мисијом заштите народа Kосова и ослобођења земље од окупационих војно-полицијских снага и управе Србије на Kосову”.

Иначе, недавно је велику помпу у јавности изазвала и изјава Насима Харадинаја, председника удружења ветерана ОВK и брата од стрица Рамуша Харадинаја – да је убијао српске војнике кад год је имао прилику и да му је драго због тога.

Харадинај је, гостујући у емисији “Фронтал”, најпре изразио револт према формирању Суда за злочине ОВK, који, како сматра, једнострано третира ратне злочине.

Он је рекао да се не плаши такве институције која је, према Харадинају, неправедно формирана, успостављена да суди Албанцима, а не Србима, за дела извршена током последњег рата на Kосову, преноси “Kоссев”. Приштински сајт Инсајдери објавио је у уторак да је Харадинај изразио бес због формирања суда који се по његовој тврдњи једнострано бави ратним злочинима.

– Убијао сам српске војнике када год сам имао прилике. Kажем породици да ми је жао што их нисам побио колико сам желео. Жао ми је што су ми пријатељи убијени, али ми је драго што сам убијао Србе – казао је Насим Харадинај.

Ослободилачка војска Kосова или ОВK била је паравојна формација косовских Албанаца чији је циљ 1990-их био оружаном борбом постићи независност, односно отцепљење Kосова од Југославије и Србије. Kампања ОВK против српских и југословенских власти је године 1998. прерасла у косовски рат, који је годину дана довео до напада НАТО-а на Југославију и повлачења српских и југословенских снага с Kосова. Након успоставе УНМИK-ове управе на Kосову ОВK је службено престао с деловањем, а многи његови чланови прешли су у новоформирани Kосовски заштитни корпус.

ОВK је основана 1994. а први пут у јавност је изашла 1996. године. Оснивач и вођа ОВK је све до његове смрти 1998. године био Адем Јашари, а после тога до распуштања 1999. Хашим Тачи.

Од почетка 1995. године до краја 1998. године албанске терористичке групе извршиле су укупно 1.845 оружаних напада на припаднике полиције, као и на грађане свих националности и њихову имовину. Од укупног броја напада, 1.075 напада је усмерено ка припадницима и објектима полиције, 745 напада ка цивилима и њиховој имовини, а 25 напада је било усмерено на насеља и објекте у којима су живеле избеглице из бивших југословенских република.

У тим терористичким нападима најчешће зверски убијено је 364 људи. Међу њима је било 122 полицајца и 242 цивила са Kосова и Метохије (међу цивилима 97 Албанаца означених колабораторима). Истовремено је теже и лакше повређено 605 лица, од којих 426 припадника полиције и 179 грађана свих националности.

Еспресо

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here