O Crkvenom Školstvu – Osvrt na intervju Rodoljuba Kubata u NINu

Podelite:

U intervjuu koji izlazi u današnjem Ninu (četvrtak, 5. decembar, 2019.) Rodoljub Kubat, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu zalaže se za razvoj crkvenog školstva u dva smera. Jedan smer bi imao za isključivi cilj pastirsku (ili kako on kaže “pastoralnu”) pripremu za svešteničku službu, a drugi pravac bi za cilj imao “intelektualni razvoj” i “obrazovanje”! Budući klir bi se, po profesoru Kubatu školovao kroz prvi modus.

Moram odmah da primetim da mi se čini da je premisa profesora Kubata da se priprema za pastirsku službu ne odlukuje intelektualnim razvojem i obrazovanjem, kada na ovako oštar način izdvaja ova dva smera? Što me prilično iznenađuje ali i brine.

Nekoliko problema je evidentno u ovakvom načinu razmišljanja. Navešću samo tri.

Najpre, priprema za pastirsku službu kroz školovanje ne garantuje pastirsku službu. Takvo školovanje, koje bi imalo za isključivi cilj pripremu za pastirsku službu, sudeći po ponuđenom modelu, bavilo bi se pretežno tehnikalijama ili veštinama potrebnim u pastirskom radu. Budući, da školovanje samo po sebi ne garantuje pastirsku službu, postavlja se pitanje za šta bi ti kandidati bili sposobni na kraju svoga školovanja ukoliko ne bi dobili tu službu? Školuju se za pastirsku službu, a šta da rade ako se na kraju ne nađu u činu? Nekada se to dešava ili zbog promene u stavu kandidata (ne želi više pastirsku službu), ili zbog nemogućnosti da bude rukopoložen iz niza razloga, zbog kanonskih prepreka, zbog sopstvenih životnih okolnosti, zbog svoga (ne)bračnog i/ili (ne)monaškog statusa, zbog neuverenosti Arhijereja o podobnosti kandidata za pastirsku službu, i niza drugih razloga.

Drugo, ukoliko se smer koji se odlikuje “intelektualnim razvojem i obrazovanjem”, postavlja kao alternativa pastirskom smeru, pitam se koja je svrha i uloga proučavanja teologije u ovom “intelektualnom smeru”? Pretpostavljam da se na umu imaju neke druge službe u Crkvi, ali one se ne pominju u intervjuu. Teško bi bilo zamisliti da je svrha toga smera isključivo da proizvodi buduće profesore koji će da proizvode nove profesore, i tako u krug? Ako je svrha intelektulano uzdizanje i razvoj samo po sebi, iskreno smatram da za to nije potrebna diploma fakulteta. Ali nešto drugo je ovde daleko veći problem. Potrebno je da, ako ne svi, barem neki pastiri ne budu samo tehnički sposobni za svoju službu, nego da budu i “intelektualno razvijeni i obrazovani”. Međutim, kako da ovo postignu školujući se u “duhovnoj akademiji” zamišljenoj po ovom dvosmernom modelu?

Teologija i teologisanje i intelektualno uzdizanje koje nije u službi Crkve, a samim tim, koje nije pastirsko, jer sve što je u Crkvi je po prirodi pastirsko (jer je sotiriološko), jeste ćorava rabota. Ne postoji Pravoslavna Hrišćanska teologija koja može da bude emancipirana od Crkve.

Treće, svako seciranje Crkvenog tela na “intelektualno” i “neintelektualno” ili na pastirsko (i klerikalno) i laičko (neklerikalno) osuđeno je na propast. Crkva Hristova ima mesta i za intelektualno uboge i za one ukrašene intelektom. I za obrazovane i za neobrazovane, i za klir, i za narod. Nastojanja da se fakultet «oslobodi» od Crkvenih administrativnih struktura jeste samo još jedna varijacija na ovu temu izdvajanja koja je apsolutno suprotna duhu Crkve.

Dok, u neku ruku, cenim brigu oko nedovoljne pripremljenosti školovanog svešteničkog kadra za pastirsku službu, i želju da se stanje popravi, ne verujem u ispravnost ponuđenog rešenja kroz ovakvo dvosmerno teološko/pastirsko obrazovanje. Pre bih rekao da su ovi nedostaci rezultat određenih propusta, a da rešenje treba tražiti u reformama u okviru sadašnjeg modela teološkog obrazovanja, a ne u zvučnim instant rešenjima u kojima se već u startu naziru ozbiljni problemi.

Sozercanje Blog
Podelite:

1 komentar

  1. Ovo je dobro rešenje. Reč je o akcentu na određene aspekte teologije i Crkve u okviru obrazovanja. Neko ko želi biti sveštenik ima drugačije prioritete od onoga ko želi biti profesor ili teolog, i treba da izučava i uvežbava različite discipline. Naučnik treba da ima akcenat na učenju jezika i pisanju i izlaganju, budući klir na pojanju, besedama…Naravno, uvek se ljudi mogu preorjentisati u toku života.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here