О Црквеном Школству – Осврт на интервју Родољуба Кубата у НИНу

Поделите:

У интервјуу који излази у данашњем Нину (четвртак, 5. децембар, 2019.) Родољуб Кубат, професор Православног богословског факултета у Београду залаже се за развој црквеног школства у два смера. Један смер би имао за искључиви циљ пастирску (или како он каже “пасторалну”) припрему за свештеничку службу, а други правац би за циљ имао “интелектуални развој” и “образовање”! Будући клир би се, по професору Кубату школовао кроз први модус.

Морам одмах да приметим да ми се чини да је премиса професора Кубата да се припрема за пастирску службу не одлукује интелектуалним развојем и образовањем, када на овако оштар начин издваја ова два смера? Што ме прилично изненађује али и брине.

Неколико проблема је евидентно у оваквом начину размишљања. Навешћу само три.

Најпре, припрема за пастирску службу кроз школовање не гарантује пастирску службу. Такво школовање, које би имало за искључиви циљ припрему за пастирску службу, судећи по понуђеном моделу, бавило би се претежно техникалијама или вештинама потребним у пастирском раду. Будући, да школовање само по себи не гарантује пастирску службу, поставља се питање за шта би ти кандидати били способни на крају свога школовања уколико не би добили ту службу? Школују се за пастирску службу, а шта да раде ако се на крају не нађу у чину? Некада се то дешава или због промене у ставу кандидата (не жели више пастирску службу), или због немогућности да буде рукоположен из низа разлога, због канонских препрека, због сопствених животних околности, због свога (не)брачног и/или (не)монашког статуса, због неуверености Архијереја о подобности кандидата за пастирску службу, и низа других разлога.

Друго, уколико се смер који се одликује “интелектуалним развојем и образовањем”, поставља као алтернатива пастирском смеру, питам се која је сврха и улога проучавања теологије у овом “интелектуалном смеру”? Претпостављам да се на уму имају неке друге службе у Цркви, али оне се не помињу у интервјуу. Тешко би било замислити да је сврха тога смера искључиво да производи будуће професоре који ће да производе нове професоре, и тако у круг? Ако је сврха интелектулано уздизање и развој само по себи, искрено сматрам да за то није потребна диплома факултета. Али нешто друго је овде далеко већи проблем. Потребно је да, ако не сви, барем неки пастири не буду само технички способни за своју службу, него да буду и “интелектуално развијени и образовани”. Међутим, како да ово постигну школујући се у “духовној академији” замишљеној по овом двосмерном моделу?

Теологија и теологисање и интелектуално уздизање које није у служби Цркве, а самим тим, које није пастирско, јер све што је у Цркви је по природи пастирско (јер је сотириолошко), јесте ћорава работа. Не постоји Православна Хришћанска теологија која може да буде еманципирана од Цркве.

Треће, свако сецирање Црквеног тела на “интелектуално” и “неинтелектуално” или на пастирско (и клерикално) и лаичко (неклерикално) осуђено је на пропаст. Црква Христова има места и за интелектуално убоге и за оне украшене интелектом. И за образоване и за необразоване, и за клир, и за народ. Настојања да се факултет «ослободи» од Црквених административних структура јесте само још једна варијација на ову тему издвајања која је апсолутно супротна духу Цркве.

Док, у неку руку, ценим бригу око недовољне припремљености школованог свештеничког кадра за пастирску службу, и жељу да се стање поправи, не верујем у исправност понуђеног решења кроз овакво двосмерно теолошко/пастирско образовање. Пре бих рекао да су ови недостаци резултат одређених пропуста, а да решење треба тражити у реформама у оквиру садашњег модела теолошког образовања, а не у звучним инстант решењима у којима се већ у старту назиру озбиљни проблеми.

Созерцање Блог
Поделите:

1 коментар

  1. Ово је добро решење. Реч је о акценту на одређене аспекте теологије и Цркве у оквиру образовања. Неко ко жели бити свештеник има другачије приоритете од онога ко жели бити професор или теолог, и треба да изучава и увежбава различите дисциплине. Научник треба да има акценат на учењу језика и писању и излагању, будући клир на појању, беседама…Наравно, увек се људи могу преорјентисати у току живота.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here