О јутру са Игором Јурићем….

Поделите:

Гледајући јучерашње јутро са Јованом и Срђаном на Првој, тачније гледајући Игора Јурића са њима, по ко зна који пут сам се уверила да се срцем може СВЕ.
Баш све.
Можете на пример тако збунити новинара ( јер он не сме да има срце које се види, он не сме да заплаче у емисији…он посао мора да одради) па његово безочно питање о препродаји горива и неком старом греху претворити у најобичнију шараду. 
Госпо Јована, пресечени у пола питања, били сте смешни.
Уместо бензина, потекла је крв.
Никада нисам гледала такву емисију у којој се један отац раставља и саставља пред очима света.
И рекао је све: о држави, власти, странкама, политици, врбовањима, подметањима, педофилима, манијацима, убицама, суициду, сумњи, неверици, законима, злу, страховањима…
Из срца.
Рекао је све што један отац који покушава да име његовог детета остане запамћено и испоштовано, може да каже.
Све што човек који се бави часним спасавањем туђе деце треба да каже.
Чак је у једном трену поменуо да је мучење његове Тијане трајало три сата.
Заледила сам се код та три сата.
Имала је само 14.
И плаве очи, и снове, и осмех и веровала је људима…
А каква су та три сата била?
Како је живети са та три сата, три камена на срцу?
Где ту иде питање о некој старој препродаји горива?
Какав бензин, када теку крв и сузе?
О каквом је моралисању реч у данашњем времену?
Данас не лове ни оне са мало јачим горивом од дизела.
Данас је препродаја свега у моди…
Данас је и људска душа на продају, а излози у раду, јер свашта се у њима спрема и нуди…
Дакле, Игоре Јурићу, ја нисам Бог да вас заштитим, али стаћу уз сваку вашу иницијативу, као и до сада.
Напред са Фондацијом и са оним што радите!
Ви верујете, срце имате, душу имате, ви морате, јер свет је пун зла. Са стотину пипака зло хода око наше деце.
Вреба крв.
А ако мисле да ћете се обогатити, не браните се…
Они ништа не знају.
Нема тог новца који може надокнадити и најобичнији трен са Тијаном, као на пример онај када сте је учили да везује пертле.
Нема.
Не дај Боже никоме да се у ово увери!
Новац није важан када је срце тужно.
Нисте ви ничију смрт уновчили.
Ви изнова и изнова отварате тек зарасле ране и опомињете свет да постоји зло.
То је ваша мисија и ваше право да је следите.
Ви сте један тужан витез у светлуцавом оклопу, који је само мало закаснио да сачува своје, али сте и доказ да витезови постоје!
Постоје.
Имају срце.
Не стиде се да плачу!
И иду до краја!

ФБ Љубица Нићифоров

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here