Обавештајне агенције БиХ у служби радикалног ислама: Срби ћуте о борцима из Сирије

Поделите:

Повратак џихадиста у матичне земље послије сламања Исламске државе свакако је један од највећих безбједносних проблема и ризика Европе. Чињеница је да ће већина покушати да се врати користећи се мигрантским рутама. У случају да се обистине страхови европских безбједносних служби да старом континенту предстоји нови талас миграната који ће се кретати “џамијском рутом” преко Босне, тада би овај проблем могао да поприми драматичне размјере кад је ријеч о простору Балкана.

Џевад Галијашевић упозорава да у оваквој ситуацији није проблем само у нереаговању босанских обавјештајних служби, већ и у чињеници да је сарадња безбједносних агенција региона и ЕУ недовољна и сведена на размјену информација о починиоцима против којих су издате међународне потјернице.

“На тај начин слање бораца на ратиште у Сирију и нарочито интензиван повратак послије тешких војних пораза одвија се несметано. Врло мало радикалних вођа се вратило с ратишта и кад је ријеч о одласцима, повратку или погибијама, углавном је ријеч о мање познатим, младим лицима, који из социјално-економских разлога или због идеолошке индоктринације исламистичком идеологијом осјећају везаност за судбину Сирије”, истиче Галијашевић.

Банке “фасада” Ал Каиде

Као један од еклатантних примјера организационог јачања и финансирања терористичких организација у БиХ, Галијашевић наводи случај Вакуфска банка д.д. и Депозитна банка д.д.

– Обје банке су отворено и агресивно помагале и учествовале у финансирању тероризма на територији БиХ. Већински капитал у овим банкама имали су двојица, у САД специјално означених глобалних терориста: Јасин ал Кади и Чафик Ајади, заједно са офшор компанијама које контролише Саудијска Арабија, а које су базиране на острву Мен. Банке су обезбиједиле финансијску помоћ за неколико “фасада” Ал Каиди. Америчке службе су ове организације означиле као терористичке, али никаквих посљедица по Саудијску Арабију и БиХ није било. Није било ни санкција, ни опомене”, открива Галијашевић.

Аутор наводи да су јавност и безбједносне службе на Западу биле шокиране снимком на коме се види особа која стоји изнад једног убијеног сиријског војника, за кога се касније установило да је један од команданата ИД, Халид ал-Хамад, познат и као Абу Сакар.

“Он се сагиње, вади нож и почиње да сече тијело убијеног сиријског војника. Из тијела ножем вади орган убијеног војника, држи га у руци, те узвикује према камери: ‘Кунем се да ћемо вам појести срца и јетру, ви Асадови пси!’

У позадини се чује мања група која узвикује: ‘Алаху екбер!’ Одмах затим Абу Сакар приноси крвави орган устима и почиње да га гризе, послије чега се снимак завршава. Тако су на Возућој и Тешњу убијани Срби, у злочиначком походу муџахедина под заштитом полиције којом су управљали Шефик Џаферовић и Шемсудин Мехмедовић”, поентира Галијашевић.

Обавјештајне агенције БиХ у служби радикалног ислама

Он објашњава и на који начин Запад брани своје јавно мњење од оваквих снимака.

“Прва поука западним земљама била је да се овај снимак не емитује на контролисаним медијима на Западу и арапским земљама (Ал Џазира, Анадолија, Федерална ТВ или БХ ТВ) и на ту чињеницу скренуо је пажњу предсједник Трамп.

У Сарајеву ту тему не отварају ни кадрови СДС-а који су задужени за безбједност земље и који су плаћени да се боре против тероризма. Ни Драган Мектић, Трифко Буха као ни Перица Станић – ни Мирко Шаровић, као ни Игор Црнадак из Савјета министара – не желе да насикирају Бакира Изетбеговића, помињући му рањенике који су са сиријског и ирачког ратишта збринути у болницама Сарајева, Зенице и Тузле. О таквом повратку са сиријског ратишта још ниједан Бакиров Србин из Сарајева није проговорио”, тврди Галијашевић.

Стварање терористичке мреже

Галијашевић наводи да се стварање терористичке мреже у БиХ одвијало у неколико фаза, а да је једна од кључних била формирање мреже хуманитарних, образовних и других организација.

“Афро-азијске исламистичке владе се ангажују у давању хуманитарне помоћи становништву, социјалним програмима, изградњи џамија, школа, малих фабрика… чиме та мрежа постаје значајан инструмент за стицање популарности и приближавање осиромашеној бошњачкој популацији.

Стицањем популарности остварена је база за регрутацију терориста, а њихова обука се одвијала под маскама разних пројеката за развој сеоских средина које су се налазиле у неприступачним дијеловима земље.

Паралелно с тим, обавјештајне службе исламских земаља и исламистичких влада учвршћују везе с организованим криминалом, како у самој БиХ, тако и ван ње.

Овако створена терористичка мрежа, поред извођења терористичких дјела, користи се и за кријумчарење наркотика, оружја и људи, што представља један од важнијих извора финансирања терориста”, открива аутор књиге “Епитаф за Босну”.

 

вести онлајн

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here