Објављени документи: Шта је Клинтон говорио о Милошевићу и Путину

Поделите:

На сајту библиотеке „Бил Клинтон“ објављени су транскрипти телефонских разговора између Бориса Јељцина и његовог америчког колеге из 1999. године, у којима се види да је први председник Русије лично информисао Клинтона да је за свог наследника изабрао Владимира Путина.

Јељцин је током разговора 8. септембра изразио уверење да ће нови лидер земље добити подршку грађана.

Први руски председник признао је да му је требало много времена да размисли ко би могао 2000. године да стане на чело земље. Неко време он није могао да пронађе ниједног кандидата.

„На крају сам наишао на њега, то је Путин“, саопштио је Јељцин Клинтону.

Први руски председник је објаснио да је проучио Путинову биографију, његове везе и интересе, после чега је схватио да је он поуздан човек који се добро разуме у своју област одговорности.

Као позитивне квалитете Путина, Јељцин је навео да је он „солидан и јак“, а такође „веома друштвен“.

Јељцин је истакао да је уверен да ће се његов амерички колега уверити да ће нови лидер земље бити „високо квалификовани партнер“.

ДРУГИ РАЗГОВОР
Два месеца касније, 19. новембра, Јељцин је изразио уверење да ће управо Путин постати председник Русије.

На Клинтоново питање ко ће победити на председничким изборима, Јељцин је одговорио: „Наравно, Путин. Он ће бити Јељцинов наследник. Он је демократа и познаје Запад“.

Клинтон је већ тада успео да разговара са Путином на самиту АПЕК-а у Оукланду. Према речима америчког лидера, он је оставио на њега утисак врло паметног човека. Јељцин је одговорио да Путин има „унутрашњу снагу“ и да ће учинити све могуће, у оквиру закона, како би победио.

„И он ће победити. Ви ћете сарађивати“, истакао је Јељцин, обећавши да ће он наставити политику претходника за развој демократије и економије и проширити контакте Русије.

„Он има енергију и ум да успе“, навео је први председник.

СМЕНА РУКОВОДСТВА
Јељцин је именовао Путина за в. д. премијера 9. августа 1999. године, назвавши га истог дана својим наследником. Државна дума Русије 16. августа је потврдила Путина на месту шефа Владе.

Јељцин је 31. децембра објавио да подноси оставку, након чега је Путин постао вршилац дужности председника. 26. марта Путин је победио на изборима у првом кругу.

Извор Спутњик

„НАЈВИШЕ БИХ ВОЛЕО ДА ХУЛИГАН МИЛОШЕВИЋ НИЈЕ СРБИН“
Документи који испливавају некад раскринкавају актере историјских догађаја, а нека само комплетирају оно што се о њима зна(ло).

„Клинтонова председничка библиотека“ је управо објавила 56 докумената међу којима су извештаји о сусретима Била Клинтона са руским председником Борисом Јељцином и о неким од њихових телефонских разговора.

Један од извештаја открива, на пример, да је Клинтон – два дана након што је Јељцин тенковима разарао властити парламент – телефонирао руском колеги – да га подржи и да му пренесе своју оцену да у Русији „више не постоје препреке за одржавање демократских избора“.

Други документ сведочи да је Јељцин 1996. од „пријатеља Била“ тражио „хитни кредит од 2,5 милијарде долара ради вођења изборне кампање“ (Клинтон му је обећао да ће `порадити код ММФ и неких пријатеља`).

У априлу исте године се Јељцин жалио Клинтону да амерички медији подржавају руске комунисте, а да они желе да Русији врате Крим. Чак и Аљаску.

У телефонском разговору до којег је дошло у време агресије на Југославију 1999, Клинтон је рекао Јељцину и да „хулиган Милошевић“ не треба да смета њиховим односима:

„Жао ми је што је он Србин. Волео бих да је Ирац или неко такав. А није“.

Ондашњи председник Русије је Американцу на то узвратио страховањем да ће бомбардовање Срба међу Русима „створити лош однос према Западу“.

За себе је рекао да је много учинио за побољшавање односа руских политичара према Западу и САД“, па додао: „А сада је све то изгубљено“.

Међутим, након успешног завршетка мисије Виктора Черномирдина, Јељцин је са топлином рекао Клинтону: „Дође ми да Вас загрлим и пољубим јер се искрено радујем што у овако сложеној ситуацији наше пријатељство није страдало“.

Упркос томе, чим су руски војници након неколико дана заузели приштински аеродром, клинтон је променио тон и почео Јељцину да прети отказивањем самита Г-8.

У септембру 1999. је Јељцин телефонски обавестио Клинтона о избору свог наследника.

Рекао му је да дуго није могао да се определи, све док није нашао Валадимира Путина. Притом је навео:

„Сазнао сам да је то поуздан човек који је добро упућен у различите ствари које су његовој компетенцији. Истовремено је и темељан, и силан, и комуникативан. Лако успоставља добре односе и контакт са људима који су му партнери. Уверен сам да ћете и ви у њему имати висококвалификованог партнера. Убеђен сам да ће он као кандидат 2000. добити подршку“.

Јељцин и Клинтон су се у новембру 1999. срели у Истанбулу. Амерички председник је желео да од Јељцина чује ко ће победити на председничким изборима у Русији (2000). А он му је узвратио речима:

„Путин, наравно. Он ће бити наследник Бориса Јељцина. Он је демократа, а познаје Запад. Он јесте тврд и има кичму. Он је изнутра тврд и ја ћу учинити све што могу да он победи, регуларно наравно. Он ће и победити. Радићете заједно. Он ће наставити Јељцинову линију на плану демократије и економије и проширити контакте Русије. Он има довољно и мозга и енергије да успе“.

Извор Факти

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here