Од Георгијева до Вука: Лудило антисрпства на врхунцу

Поделите:

Како је кренуло ваља очекивати да ДПС донесе закон о забрани српских пјесама, концерата и било каквих приредби

Ма колико се трудио да преиспитам сопствене ставове, претресем их из разних углова, уочим њихове мане, обојим дозом самоироније и аутоцензуре, не могу а да не закључим да се лудило антисрпства у Црној Гори ближи врхунцу и да су у питању дани или недјеље када ће се та граница превазићи. У Бога се надам да ће и овога пута важити она парола да након врхунца стиже смирење и да ће коначно у Црној Гори спласнути овај сулуди тренд пораста ( вербалне и правне ) агресије према Србима и према свему ономе што Србе чини Србима.

Данашња кривична пријава неког ултранационалистичког црногорског покрета против пјевача Влада Георгијева учинила ми се као предзадњи корак антисрпства у Црној Гори. Тужити пјевача што је пјевао једну српску пјесму, надалеко познату и која се може чути по читавом свијету, је посљедњи трзај монтенегринске опсесије и емотивне накараде новоцрногорских идеолога. Када било чије патриотске пјесме почну било коме да сметају онда није проблем у пјесми, него у том наводном патриотизму који се тобоже брани од туђег патриотизма. Није то никаква новост, јер данашњи ултрацрногорци и њихова идеологија утемељена је на сталним негацијама, односно на негирању да су Срби, да српске пјесме нијесу њихове, да српска историја није њихова, да њихов језик није српски, итд… Све је начичкано негацијама, а нигдје неке афирмације и потпуно чисте њихове животне и духовне аксиоме. И када желе да је дефинишу морају прво да је одреде као антисрпску, па да онда почну нешто да граде. Али ово „анти“ им је кост у грлу, па им се грађевина некако љуља и пријети да се сручи баш у двориште куће против чијег се постојања свим силама боре.

Како је кренуло ваља очекивати да ДПС донесе закон о забрани српских пјесама, концерата и било каквих приредби. То би вјероватно био онај врхунац о којем сам напријед говорио, а након тога би ваљда дошло до отрежњења и сазнања да једна српска пјесма, па ма каква она била, не може и неће срушити данашњу монтенегринску идеолошку државну и духовну конструкцију. Међутим, ту конструкцију срушиће апсурдност те саме конструкције и њена непрестана потреба да се одржава на негацијама.

На једном монтенегринском порталу освануо је чланак Вука Драшковића. Било ми је јасно шта тамо пише када га је тај портал објавио, али стварно нијесам очекивао од једног одличног писца такав интелектуални антируски памфлет. Наравно, он је критички окренут и према Србији, која са Русијом данас одржава добре дипломатске и остале односе, од које Вук тражи да прекине тај мит о руској помоћи и спасу Срба. Уз то се велича Европа, без пардона се прихвата као позитивно све оно што дува са те стране, док се у Русији глорификују опозициони протести против тамошње власти, недостатак демократије у Москви и још штошта. Па, можда је Вук и у праву, али зар и он не види протесте у Паризу и широм европских градова, гдје грађани на улицама траже слободу од богаташких монопола и бољи живот за обичан свијет. Не треба бити нешто претјерно обавијештен, па понешто знати о томе, а чисто сумњам да то Вук не види, али ми је нејасно зашто то прескаче.

Надам се да су Вуков текст и кривична пријава против једне пјесме задњи трзаји једног омамљеног, за црногорске прилике, политичког џина и да се након тих примитивних апологетика мора појавити глас разума и свијести да је антисрпство страно тијело у Црној Гори и да се на њему не може градити ништа да ваља. Барем не за оне којима мозак још увијек колико-толико функционише и нијесу га појели ови монтенегрински јуришници попут поменутог ултрацрногорског покрета и Вука Драшковића. Жао ми је што помињем Драшковића, јер његове књиге и то потоње, као да се не слажу са својим аутором када саопштава политичке ставове.

Иван Милошевић

IN4S

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here