Од сарадње с Белорусијом Србија може незамисливо да профитира

Поделите:

Много је тога што би Србија могла јефтиније да купи у Белорусији него на другим местима. Рецимо, Србија је престала да увози енергенте из Белорусије и купује их по вишим ценама на другом месту. Ја не бих да улазим у то зашто је донесена таква одлука, али то потврђује да треба да тражимо свеобухватније партнерске видове сарадње, поручује у разговору за РТС амнбасадор Белорусије у Србији Бриљов Валериј.

Отварање Европских спортских игара у Минску 22. јуна повод је посете председника Србије Александра Вучића престоници Белорусије. Тим поводом уредник РТС-а Бојан Бркић разговарао је са амбасадором Белорусије у Београду Бриљовом Валеријем.

Председници Вучић и Лукашенко претходно су разговарали у Пекингу, а спрема се и следећа посета Вашег председника Србији. Шта ће бити њен циљ и шта можемо да очекујемо од тог интензивног политичког дијалога?

Наше две земље воде интензиван политички дијалог на свим нивоима. Разговарамо о свим могућим видовима сарадње и то је разговор равноправних партнера који се увек одвија у пријатељској атмосфери.

Зато су између наших земаља и створени односи који су на веома високом новоу. Следећи циљ нам је да то политичко разумевање и пријатељство доведе и до интензивније трговинско-економске и инвестиционе сарадње.

Најављена посета председника Лукашенка Србији је узвратна посета. Иначе, наш председник је четири пута посетио Србију, а и шефови Ваше државе су исто толико пута били у Белорусији. Очекујемо да та посета буде важна етапа на путу интензивирања привредне сарадње. Тренутно се ради на томе да буде што садржајнија. У сваком случају, она ће допринети да се реше питања билатералне сарадње.

Бројни су сусрети наших лидера. Председник Вучић је био у Минску и као премијер, састао се и са председником Лукашенком и са премијером и са парлементарним лидерима, била је код нас и премијерка Ана Брнабић, и она је имала низ највиших састанака. И председница парламента Маја Гојковић такође учествује у интензивној сарадњи наших парламената.

Председници су нам се састали и на маргинама недавног форума “Појас и пут”. Предуго би трајало да набројим све састанке и разговоре. Сви поменути контакти довели су до тога да међу нашим државама, привредама и народима нема размимоилажења, постоји само сарадња какве ретко где има међу европским народима. Успешно се развијају културне везе – 17 градова и региона наших земаља се збратимило. Не можемо да се свему томе не радујемо.

Модерна белоруска архитектура

Модерна белоруска архитектура

Председник Вучић је рекао да се воде преговори о заједничкој производњи трактора и пољопривредних машина у Србији. У којој су фази ти преговори и чиме би требало да разултирају?

У Србији већ постоји производња белоруских трактора и аутобуса “МАЗ”. Потребно ју је дићи на нови ниво. Знате, трговина је најлакши и најповршнији вид привредне сарадње две земље. Неко од некога нешто купи или некоме нешто прода. Данас цена одговара, трговине има, сутра нађемо нешто уносније на трећој страни и више је нема.

Права, партнерска привредна сарадња је она у којој нешто правимо заједно и то не само да то буде монтажа делова који су купљени на једној страни већ да се укључе стручњаци са обе стране и да се дође до истински заједничког производа. Производа у који је укључено искуство стручњака са обе стране, који је прилагођен специфичним захтевима локалног тржишта и праћен бољим условима гаранције, сервисирања и одржавања. То треба да буде производ који упошљава локалну радну снагу, који је понос обе земље. Нама је интерес да он буде локализован у Србији, да буде сасвим произведен овде.

Србија и Белорусија су добитна комбинација јер и једна и друга земља имају веома добре споразуме о слободној трговини са трећим странама, осим што их имају и између себе.

То нам даје могућност преференцијалне трговине и на европском и на другим тржиштима. Ви имате Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и идете ка томе да будете члан њиховог економског простора, а “Made in Belarus” је бренд који на многим тржиштима означава квалитет и конкурентну цену.

А у чему је интерес Србије? Можда неким људима то није довољно познато али Белорусија је бивша совјетска република која је после распада СССР-а успела да сачува своје производне капацитете и да их са временом значајно унапреди и модернизује тако да је данас једна од водећих земаља у свету машинске, металопрерађивачке, дрвене, лаке и прехрамбене индустрије, фармацеутике, микробиологије итд.

Иако понекад нисте ни свесни, ви сте у Србији већ одавно у контакту са нашим производима. Грађане превозе аутобуси и тролејбуси из Белорусије, на пољима раде белоруски трактори, а купер камиони носивости до 200 тона раде у РТБ “Бор” и каменоломима.

Много је тога што би Србија могла јефтиније да купи у Белорусији него на другим местима и већ се нешто реализовало, а о неким стварима се размишља.

На шасији наших камиона МАЗ произведена су 33 возила за ваш Сектор за ванредне ситуације. Углавном су то ватрогасна возила. Полиција размишља о нашој специјалној техници, опет не само о куповини него о заједничкој производњи.

Белорсуија производи најшири спектар пољопривредних машина, саобраћајну, комуналну и специјалну технику. Наши комбајни раде широм света и Европе. Сва та техника има европске сертификате.

Рецимо, наша водећа фирма за производњу лифтова производи више од 180 типова лифтова. У Белорусији их ради 340.000, а ви овде тврдите да вам је стамбени фонд дотрајао и да вам требају нови лифтови. Могао бих дуго овако да набрајам…

Црква у Минску

Црква у Минску

А упркос свему томе, робна размена наших земаља је само око 91 милион евра. Због чега? Све до 2015. или 2016. та размена је брзо расла, увећала се за чак неколико пута, а онда је стала па се чак и смањила. Како то објашњавате?

Наша статистика је мало другачија али, углавном, тачно је то што сте рекли. Од потписивања споразума о слободној трговини промет је почео нагло да расте и у 2015. достигао максимум од 250 милиона долара. Онда је 2016. преполовљен, па се 2017. вратио на око 239 милиона. У 2018. смо били на отприлике 148 милиона.

Ту долазимо до онога што сам говорио о трговини као виду економске сарадње. Пад размене највише се објашњава смањењем увоза калијумског ђубрива у Србију из Белорусије. Увезено је за трећину мање.

Истовремено је Србија престала да увози енергенте из Белорусије и купује их по вишим ценама на другом месту. Ја не бих да улазим у то зашто је донесена таква одлука али то потврђује да треба да тражимо свеобухватније партнерске видове сарадње који нису подложни таквим променама.

Ако не рачунамо два поменута посла остатак трговине нам расте, у 2018. чак за 75 одсто у ондосу на претходну годину. Мој задатак је да убедим обе привреде да имају шта да добију једна од друге и да треба да се упознају и траже начине да сарађују. А тих начина је безброј.

Ево, само код трговине. Узмимо прехрамбену индустрију, Напипали смо неке нише у којима Србија увози производе који су чак и лошијег квалитета од наших, а скупљи су. Можда неко неће веровати, јер код вас некад има предрасуда о постсовјетском пространству, али белоруски слаткиши, кондиторски производи, па млинарски, месни, млечни, биљни производи су врхунског квалитета и сасвим су по укусу Срба, то вам, као неко ко је дуго живео и живи у Србији, гарантујем, знам из искуства.

Знате ли ви колико су квалитетни и укусни белоруски сладоледи, квас, многе врсте црног хлеба?! Колико је квалитетна водка! Безалкохолна пића. А козметика? Белоруска ланена одећа, столњаци, намештај… Могао бих дуго да набрајам. Знате ли колико су маштовите и квалитетне играчке које се код нас праве? Увозе их широм Европе.

Позивам српске фирме да пажљиво погледају Белорусију, тамо их с нестрпљењем очекују. И не само њих, много је разлога и за туризам и то у оба правца, ја и Белорусима исто ово причам за Србију, да дођу, да послују или се одморе – имамо безвизни режим и четири директна лета недељно.

Пејзаж у Белорусији

Пејзаж у Белорусији

Прошле године на састанку премијера наше две земље премијер Румас је предложио да се одржи пословни форум две земље. Како се развија та идеја?

Пословни форум је главна форма за подржавање и успостављање пословних контаката. Најефикаснији су када се у њих укључе привредне коморе.

Такву манифестацију планирамо да одржимо у време посете председника Белорусије Александра Лукашенка Србији најесен. Разматрамо и могућност националног сајма у Београду за време посете.

Циљ је да се на темељима које већ имамо гради даље, да се развијају постојећи контакти и потпишу нови уговори. Мислим да би било добро да дође велики број наших фирми и демонстрира наш потенцијал.

Иначе, ми већ нешто слично радимо сваке године. У време заседања међувладиног комитета за трговинско-привредну сарадњу одржава се и пословни форум на којем учествују пословни људи.

У јануару прошле године имали смо занимљив неуспех. Спремали смо већи догађај тог типа и за долазак у Белорусију пријавило се више од стотину компаније из Србије. У последњем тренутку пред пут све је отказано и белоруска страна је морала сама да спрема састанак мањег формата. Не бих да тражим стварне разлоге тог отказивања.

Белорусија је Србији поклонила четири ловачка авиона “миг 29”, а председник Лукашенко нам је у једном ранијем интервјуу потврдио да је био спреман да нам прода систем “С-300” уочи бомбардовања 1999. Откуд та заинтересованост Белорусије за одбрамбену способност Србије?

Ако апстрахујемо практичне видове економске сарадње, народи Србије и Белорусије осећају блискост ма каква била ситуација у њиховим зељама и увек су спремни да један другом помогну кад затреба.

Довољно је споменути чињеницу да је за време жестоког бомбардовања Србије председник Белорусије Александар Лукашенко био једини шеф државе не свету који је усред бомбардовања дошао да посети српски народ и искаже солидарност.

У томе и јесте смисао истинског братства међу народима и земљама, ма колико их километара и граница делило.

А кад можемо да очекујемо те “мигове”, већ су прошли неки рокови који су помињани у медијима?

Као што знате, у фебруару ове године Белорусија је у оквиру војно-техничке помоћи дала Србији четири вишенаменска ловца “миг 29”.

По мом мишљењу, та тема је исцрпно покривена у српским медијима и сви су могли да задовоље радозналост. Не улазећи у детаље, могу да кажем да се у Белорусији тренутно ради на модернизацији тих машина и да све тече по плану. Биће испоручени у року који усагласе две стране.

Културна размена наших земаља је јача и богатија него што шира јавност зна. Шта бисте Ви издвојили као најважније догађаје у тој сфери?

Наша културна сарадња има сјајну перспективу јер су нам културни корени испреплетани још од давних времена и у праву сте кад кажете да се о томе недовољно зна, у обе земље.

Знају се општа места да нас зближавају словенска писменост, православље и историјски корени али, ево, рецимо, верујем да мало ко зна да трагови наших контаката постоје у белоруском фолклору. На белоруском Полесју се и данас игра “Сербијанка” или “Сербијанчица”. Постоји и народна песма “Сербијани сено косе, Сербијанке жито жању”.

Белоруски фолклор

Белоруски фолклор

Да ли вам је познато да белоруску просветитељку, преподобну Јефросињу Полоцку поштује и обележава и Српска православна црква (5. јуна по новом календару)? Да ли знате да је у историји борбе балканских народа против Османлија уписано име белоруског генерала Михаила Черњајева, рођеног на територији савремене Белорусије, који је био на челу српске војске у рату против Турака 1876. године? Или то да је Владимир Пичета, први ректор Белоруског државног универзитета имао српске корене?

Најважнија компонента културног идентитета је језик. Статуси српског језика на белорсуком државном универзитету и белоруског на Београдском универзитету су унапређени, српске књиге се штампају у Белорусији и белоруске у Србији. Наши издавачи редовно учествују на Београдском сајму књиге.

Све то се уклапа у наше опредељење да проширимо хоризонте културне сарадње и међусобно обогатимо наше културе уважавајући међусобно националне традиције и особености две земље.

RTS

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here