Олга Томовић: Са уласком вере на велика врата, Бог је изашао на мала

Поделите:

Лепота снежне чистоте засивела се последње недеље Божићног поста. Сиво, смогом окађено градско вајкање сирена и кочница мало је нарушила она свечарска гиздавост нашминканих грађанки и утегнуте господе, а све под наводницима, дебелим. Ова је недеља резервисана за вернике у високом стилу, они мали верници, они могу да верују и у домовима приковани за телевизоре, јер је ово недеља великих православаца. Без икакве станке, сваки од њих ће вам одрецитовати са таквим уживањем зашо је баш он најбољи верник у велеграду, којих се све сеоски заосталих обичаја сећа и строго придржава током прославе Божића, а којих се зала клони пред највећи од свих хришћанских празника.

Тек ноншалантно загрнута бундом од заклане комбинације зебре и тигра, из џипа кратких таблица и мрачних стакала излази она. Новинар је сустиже док је на путу салећу деца за аутограм, она се креће у правцу Храма, богомоље у центру града (она се никада не моли и исповеда по забаченим црквама предграђа). Она одговара не скидајући тамне наочаре, говори и показује низове белих вештака и пући нова уста, али речи су јој пуне љубави и разумевања. Жалости се она над судбинама сиромаха и бескућника, ктиторише она из свог џепа разне богомоље, прилаже и за Храм, редовно, а попу за славско кађење никад мање од сто евра не даје. Он такође пролази, нехајно се осврне према камери и свима онима који буље у телевизоре пожели срећан Божић и Христос воскресе док руком са тешким печатњаком на малићу скида прамен свеже офарбане локне. Типични примери великих верника.

Друштво које је деценијама губило бога у себи, враћа му се у великом стилу. Промоција вере је приоритет у држави која нема ни за пензије, вера улази на велика врата у установе, у школе, у вртиће, у болнице, шири се као пожар и намеће двоструку грижу савести онима који је одбијају. Ем су неверници, ем су антисрпски фацтор. Вера се у новом облику поставила на само чело државног апарата, а са освештавањем и благосиљањем одговарајућег духовника чини се све, од започињања приватних бизниса (кафане, теретане) до пројеката од високе државне важности (почетак градње пута, пруге, метроа). Патријарха позивају на прве седнице скупштине и владе, на све важније државне догађаје, митинге, стране посете, да се случејно нешто не пропусти да се освети и окади, може да пропадне, а тако је добро кренуло.

Лако се разликују велики од оних малих, обичних верника. Велики не купује бадњак, он пазари дрво, веже га за кров кола и носи кроз град да га за Бадње вече спали на великој ломачи у задњем дворишту свога здања. Мали бадњаци брзо изгоре и мало варниче, гранчице скупо купује ситан верник и њима потпаљује рингле по становима, или ако има смедеревац, е то је велика радост за домаћинство.

Са уласком вере на велика врата, бог је изашао на мала. Појам вере се поистоветио са претеривањима и измишљањима обичаја, до апсурда довођења сеоских и заборављених, па чак и смешно архаичних, а поготово за услове велеграда. Те обичаје су у метрополу донели баш ови велики верници који су само преместили своје село у градско окружење, неагилни, неприлагођени, без жеље да се повинују правилима једне метрополе, они су наметнули своја, успут, у том натезању, профитирала је институција цркве, а бог се угурао у скупе новчанике и мерљивост, степеновање вере одређује се висином донација и девијантно раскошним прославама.

Бадње вече велики верник дочекаће уз богату трпезу, усликану и постављену на свој профил, а на трпези наћи ће се сви посни специјалитети, поред плодова мора, егзотичног сушеног и свежег воћа, ђаконија из свих крајева света, од Kине до Турске (наравно и то посно), по раскошном стилском тепиху побацаће сламу, а око стола пијукаће и бацаће жито. Све ће обилато заливати крвљу Исусовом, Шардонеом, а дрво бадњака спалиће на гигантској ломачи у дворишту. Исповедиће се, олакшаће се по пропису, а онда ће тако олакшани насрнути на прасетину и јагњетину, сарме, али ће пре тога изломити чесницу, а златник извучени поклониће потомку да се научи обичајима и светињи Божића.

Мир божији и Христос се роди.

Олга Томовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here