Он је Београду поклонио хотел Балкан, Москву и Kасину, а нико не зна ко је овај човек и колико је важан за нашу историју

Поделите:

Данас, нажалост, мало ко зна ко је био Голуб Јанић, веома значајна личност српске историје
Kад закорачите на Теразијски трг и у чувени хотелски троугао, не знате где пре да гледате. Ту је стара градска дама Хотел Москва, ту је Хотел Kасина, али и Хотел Балкан – по мишљењу многих, најлепши београдски хотел. На фасади хотела налазе се две бисте и натпис који нам говори да је реч о задужбини Самуила и Голуба Јанића из Маврова.

Данас, нажалост, мало ко зна ко је био Голуб Јанић, веома значајна личност српске историје.

Јанићи су пореклом из Маврова, највећег македонског националног парка. Самуило је, заједно са оцем Јанетом (по коме су и добили презиме) прешао у Београд и постао трговац.

Помагао је многим вредним младићима који су касније постајали угледни престонички трговци, а Самуило је остао познат и као један од првих који су узели учешће у сукобима са Турцима 1862. године, после индицента на Чукур-чесми.

Самуилов син Голуб завршио је основну школу и гимназију у Београду, а потом је, као добровољац, учествовао у српско-турском и у турско-руском рату.

Отац га је постепено уводио у породичне послове које је Голуб успешно унапређивао улажући у некретнине.

У околини Теразија имао је седам великих плацева које је рентирао – хотел Балкан на Теразијама, имање Руска Kруна (кафана), имање Шумадија (такође кафана), више плацева, кућа и локала у Дечанској, улици Kраља Милана, Kраља Милутина, Делиградској.

После очеве смрти, Голуб Јањић посветио се политици, највише раду на ослобађању јужних српских крајева. Био је веома близак краљу Александру Обреновићу и у ноћи атентата требало је да буде на двору.

Никола Пашић, као председник српске владе, често се консултовао са Голубом, а на име овог трговца и велепоседника гласиле су све тапије на имања које је Србија куповала у Македонији за српске просветне и и националне установе.

Голуб Јанић женио се три пута, али није имао деце. Његова трећа жена била је Босиљка Јанић, унука војводе Цинцар Јанка Поповића.

Преминуо је 1918. године, у време када је српска војска улазила у град. Његово тело било је изложено у трпезарији куће на Теразијама, према обичајима, а рођаци и пријатељи су долазили да се опросте. Целивали су га у чело, како традиција налаже, али су његови некадашњи шегрти и помоћници у знак захвалности целивали руке овог великог добротвора.

Целокупну имовину оставио је Босиљки, која је целог живота учествовала у добротворном раду. Основала је три задужбине које насе име њеног супруга и чланова његове породице:

– Задужбину Самула и Голуба С. Јанића при Философском хотелу и Учитељској школи у Скопљу
– Задужбину Самула и Голуба С. Јанића при Српској краљевској академији – данашњи хотел Балкан на Теразијама, и
– Фонд Софије Самуила и Босиљке Голуба С. Јанића, чија је намена била обезбеђивање одеће за сиромашне ученике основних школа у Јужној Србији.

Поводом Голубове смрти пешадијски мајор Бранислав Милосављевић написао је песму њему у част:

“Ваљана старино, тебе нема више!

Твоје српско срце не бије у груди.

Склопио си очи. Мрак ти зене сише,

сад кад нова зора, “српској браћи” руди.

Гледао си мајку – отаџбину нашу,

Где је немци газе, а Бугари муче.

Гледао си како мајку ланцем пашу

и од силног бола твоје срце пуче!

Око твоје мутно, управљено к југу,

Укочено гледа – срце ти се стеже.

И ти спази сунце како прави дугу;

Виде швапске чете како преко беже.

Од радости веље, теби снага дође

И ти се подиже и опруже руку,

И дрхћући ногом ка прозору пође;

“Гледај, жено, како Срби Швабе туку!”

И к’о храст одсечен на земљу се сруши.

Помодреле усне шапћу немо слова:

“Живела Србија!” – застаде у гуши…

Црни гавран гракну врх тужна Маврова.

Ваљана старино, тебе нема више.

Твоје српско срце не бије у груди.

Склопио си очи. Мрак ти зене сише,

Сад кад нова зора “српској браћи” руди.”

(Телеграф.рс/Дневно.рс)

Поделите:

2 Коментари

  1. Nije on to ništa poklonio gradu Beogradu već je zakonski nasledila njegova žena Bosiljka Janić koja je bila masonka i kroz svoja poznanstva između dva rata uspela da svoju privatnu imovinu zavešta gradskoj opštini Stari Grad i iz gradskog budžeta uspela da finansira rad hotela tokom celog tog perioda..
    Da nije bila na gradskom budžetu celo to vreme sve bi to razgrabili sitni trgovci i špekulanti i preneli na svoje ime pa bi se finansirali od svojih poslova koje su obavljali a ne sa državni jasli od poreza obični građana Beograda.

  2. Masoni imaju dobru osobinu da kad se uvale u budžet odmah pomažu svoju masonsku braću i sestre zakonskim rešenjima,ugovorima i tapijama od opšteg interesa..
    Naravno zaveštanje je krajnja forma isisavanja budžetski sredstava a pre toga privatnu imovinu moraju ispirati kroz tone i tone zakonski procedura i propisa koje su morali proći..
    Od spomenika lokalnog interesa do onog od posebnog značaja za grad,opštinu,državu pa navodno nekog zaveštanja ili ostavštine gradu Beogradu..
    Znala je Bosiljka kako se podilazi opštinarima..
    Opasnija je ta bila od Dinkića zato se i udala za lika koji nema decu i naravno debelo okoristila.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here