ОНО ПО ЧЕМУ СЕ РАСПОЗНАЈЕМО: Србија враћа ћирилицу и на улицу

Поделите:

Да ли ће Мекдоналдс и Кокакола, морати бити исписани на ћирилици и у Србији? Од распада бивше државе, Србија нема јасно дефинисан закон о службеној употреби језика. У иницијативи за измјену, коју је сачинила Радна група коју је предложило министарство информисања, преписана су искуства других словенских земаља, у којима је правило – ко послује у земљи, мора да поштује и службени језик и писмо.

Осим у републичким органима, језик и писмо у Србији користе се по слободном избору, што се види на улицама, гдје се стиче утисак да ћирилица не постоји. Након 30 година, томе се стаје у крај, али у радној групи наводе да то није протјеривње латинице.

– Како ћете на примјер да пропишете службену употребу у писању романа приповједака. Али ће бити обавезна у свим сферама гдје је обавезан српски језик. Највећи проблем ће вјероватно бити двојезично исписивање назива фирми, али свакоме се омогућава да ви када испишете назив на службеном језику и ћиририлицом да можете испод тога и јапански и кинески и било који други – истиче Милош Ковачевић, професор на Филиошком Факултету у Београду.

Руси су проблем са службеним језиком вукли од Октобарске револуције, када се размишљало чак и о увођењу јединствене латинице. Све је ријешено 2002, када је руска азбука постала обавезна за све у Русији, укључујући стране компаније.

– Бизнис је бизнис, ако желе тржиште морају сарађивати – напомиње Галина Тјапко, лингвисткиња из Русије.

Србија је, спекулише се, дуго оклијевала, првенствено бојећи се реаговања Европске уније, чији члан жели да постане. Чланице које користе азбуку, ипак немају проблема.

– Што се тиче функционисања ћирилице, код нас нема проблема, зато што је ћирилица за нас једина азбука која је прихваћена као средство писања и комуникације – поручила је Димка Савова, лингвисткиња из Бугарске.

Вељко Брборић, професор Филиошког Факултета у Београду, убјеђен је да ћирилица има перспективу у Србији.

– Ми смо имали у једном тренутку, како да кажем, промисао, да не можемо са ћирилицом у Европу. Међутим, ако може у Бугарској и Русији, рајфазјзен и мекдоналдс могу писати на ћирилици, зашто то не би могло бити и у Србији – каже Брборић.

Измјене закона који ипак тек треба на разматрање у Народну скупштину, подразумијевају и да на ћирилицу пређу и сви медији које је основала Србија, имају државни капитал или националну фреквенцију.

РТРС
Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here