Операција „Халијард” није обновила савезничку помоћ четницима

Поделите:

У пролеће 1944. предлог Звонимира Вучковића, команданта првог Равногорског корпуса, да се на пољани на Галовића брду код Прањана, недалеко од Горњег Милановца, припреми терен за пољски аеродром, прихватио је амерички официр, поручник Ђорђе Мусулин, члан британске војне мисије при штабу Михаиловића, под чијим је надзором терен преуређен до краја марта.

То је било потребно да би се евакуисале британске мисије код Михаиловића, јер после одлуке Техеранске конференције да се помажу партизани и настављања четничке сарадње са окупаторима, а Михаиловић више није хтео ни да прима шефа мисије бригадира Армстронга, није више било разлога за њихов боравак у четничком штабу. А требало је да се америчким авионима евакуише и група америчких пилота који су се из оштећених америчких авиона падобранима спуштали на територију Србије коју су контролисали Михаиловићеви четници – ЈВуО.

Поручник Ђорђе Мусулин тврдио је да аеродром може да функционише, а британски официри из исте мисије су тврдили супротно. Због тога је априла 1944, Дражин официр поручник фрегате Фрањо Сеничар, повео авијатичаре према Јадрану, јер је као бивши морнар знао неке људе у Боки Которској и сматрао да их неким пловилом може пребацити у Италију. Због спорог кретања, на захтев већине авијатичара предати су партизанима који су их одвели на аеродром код Берана одакле су америчким авионима пребачени у Бари. Осталих неколико авијатичара су се са Сеничаром тек крајем августа пребацили у Италију.

Када су крајем маја 1944, британске мисије, међу којима је био и амерички официр поручник Ђорђе Мусулин, напустиле Михаиловића он је остао без радио-везе са савезницима.

Спуштање падобранима америчких авијатичара се настављало и они су формирали и одбор, чији је најстарији члан мајор Брукс (Бrоокs) рекао Звонимиру Вучковићу, команданту Првог равногорског корпуса на чијој су се територији прикупљали авијатичари, да би њихов телеграфиста успео да ухвати радио-везу са њиховим Командом XВ ваздухопловне армије у Барију или са аеродромом у Фођи, ако из неког од палих „либератора”, четници извуку радио уређаје. Чим су то добили веза је успостављена, и у Прањане је падобраном другог августа спуштен поручник Ђорђе Мусулин и још неколико америчких официра, са којима је организовао евакуацију око 500 америчких авијатичара, 10 августа из Прањана у Италију.

(Звонимир Вучковић: Сећања из рата, стр. 357, 397–415, 428–430) Члан Одбора стручњака, који је формирао Дража Михаиловић да предложи решења уређења Југославије Др Славко Стојковић, састао се са поручником Мусулином и Дражи 22. августа 1944, поднео извештај у коме је поред осталог навео: „Господине министре, према Вашим упутствима посетио сам г. Ђ. Мусулина и предао му Ваше писмо. Рекао је да жали што је био спречен послом до сада да Вас види, али да се нада да ће ускоро то моћи да учини… Он је послан од стране његове команде, чији је шеф пуковник Донован (руководилац америчке војнообавештајне службе – ОСС), у циљу да организује пребацивања палих авијатичара Американаца у Италију. За све остало биће надлежна друга мисија која тек има да дође.

Г. М. сматра да би ради побољшања наше ситуације у иностранству требало предузимати повремено и акцију против Немаца. Ако то не би било могуће да се врше директни напади на Немце добро би било да се учине извесна дела саботаже, нарочито у погледу саобраћаја”.

(Зборник о НОР-у Т XИВ, к.4, д.38, стр. 146. 149)

И наведено казивање Мусулина указује због чега савезници нису обновили помоћ четницима.

Драгослав Димитријевић

Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here