Operacija „Halijard” nije obnovila savezničku pomoć četnicima

Podelite:

U proleće 1944. predlog Zvonimira Vučkovića, komandanta prvog Ravnogorskog korpusa, da se na poljani na Galovića brdu kod Pranjana, nedaleko od Gornjeg Milanovca, pripremi teren za poljski aerodrom, prihvatio je američki oficir, poručnik Đorđe Musulin, član britanske vojne misije pri štabu Mihailovića, pod čijim je nadzorom teren preuređen do kraja marta.

To je bilo potrebno da bi se evakuisale britanske misije kod Mihailovića, jer posle odluke Teheranske konferencije da se pomažu partizani i nastavljanja četničke saradnje sa okupatorima, a Mihailović više nije hteo ni da prima šefa misije brigadira Armstronga, nije više bilo razloga za njihov boravak u četničkom štabu. A trebalo je da se američkim avionima evakuiše i grupa američkih pilota koji su se iz oštećenih američkih aviona padobranima spuštali na teritoriju Srbije koju su kontrolisali Mihailovićevi četnici – JVuO.

Poručnik Đorđe Musulin tvrdio je da aerodrom može da funkcioniše, a britanski oficiri iz iste misije su tvrdili suprotno. Zbog toga je aprila 1944, Dražin oficir poručnik fregate Franjo Seničar, poveo avijatičare prema Jadranu, jer je kao bivši mornar znao neke ljude u Boki Kotorskoj i smatrao da ih nekim plovilom može prebaciti u Italiju. Zbog sporog kretanja, na zahtev većine avijatičara predati su partizanima koji su ih odveli na aerodrom kod Berana odakle su američkim avionima prebačeni u Bari. Ostalih nekoliko avijatičara su se sa Seničarom tek krajem avgusta prebacili u Italiju.

Kada su krajem maja 1944, britanske misije, među kojima je bio i američki oficir poručnik Đorđe Musulin, napustile Mihailovića on je ostao bez radio-veze sa saveznicima.

Spuštanje padobranima američkih avijatičara se nastavljalo i oni su formirali i odbor, čiji je najstariji član major Bruks (Brooks) rekao Zvonimiru Vučkoviću, komandantu Prvog ravnogorskog korpusa na čijoj su se teritoriji prikupljali avijatičari, da bi njihov telegrafista uspeo da uhvati radio-vezu sa njihovim Komandom XV vazduhoplovne armije u Bariju ili sa aerodromom u Fođi, ako iz nekog od palih „liberatora”, četnici izvuku radio uređaje. Čim su to dobili veza je uspostavljena, i u Pranjane je padobranom drugog avgusta spušten poručnik Đorđe Musulin i još nekoliko američkih oficira, sa kojima je organizovao evakuaciju oko 500 američkih avijatičara, 10 avgusta iz Pranjana u Italiju.

(Zvonimir Vučković: Sećanja iz rata, str. 357, 397–415, 428–430) Član Odbora stručnjaka, koji je formirao Draža Mihailović da predloži rešenja uređenja Jugoslavije Dr Slavko Stojković, sastao se sa poručnikom Musulinom i Draži 22. avgusta 1944, podneo izveštaj u kome je pored ostalog naveo: „Gospodine ministre, prema Vašim uputstvima posetio sam g. Đ. Musulina i predao mu Vaše pismo. Rekao je da žali što je bio sprečen poslom do sada da Vas vidi, ali da se nada da će uskoro to moći da učini… On je poslan od strane njegove komande, čiji je šef pukovnik Donovan (rukovodilac američke vojnoobaveštajne službe – OSS), u cilju da organizuje prebacivanja palih avijatičara Amerikanaca u Italiju. Za sve ostalo biće nadležna druga misija koja tek ima da dođe.

G. M. smatra da bi radi poboljšanja naše situacije u inostranstvu trebalo preduzimati povremeno i akciju protiv Nemaca. Ako to ne bi bilo moguće da se vrše direktni napadi na Nemce dobro bi bilo da se učine izvesna dela sabotaže, naročito u pogledu saobraćaja”.

(Zbornik o NOR-u T XIV, k.4, d.38, str. 146. 149)

I navedeno kazivanje Musulina ukazuje zbog čega saveznici nisu obnovili pomoć četnicima.

Dragoslav Dimitrijević

Politika

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here