Ослободилац Београда Алкександар Дубровски

Поделите:

Александар Дубровски је дао свој живот за ослобођење Југославије и Београда од фашизма. Спомен обележје се налази у Сланцима код Београда.

Дочекао је да ослободи Совјетски Савез, али то није био крај његовог рата. Са саборцима из Црвене армије наставио је марш против фашизма. Стигао је надомак Београда, али у ослобођену престоницу Србије није успео да уђе. Пао је свега два дана пре него што је званично завршена једна од највећих битака на Балкану.

Последње писмо ослободиоца Александра Дубровског је стигло 30. септембра 1944, само 17 дана пре него што је погинуо на фронту:

– Као и сви ратови и овај је бесмислен.  Људи гину. Не мислите на мене! Ја сам добро. Браним част и као сви правдољубиви људи маштам о слободи. Мајко, издржи! Чувај моје сестре. – писао је ослободилац Београда Александар Дубровски.


Споменик у Сланцима код Београда


Љуба Тулијева, Александрова сестра поред споменика у Сланцима крај Београда

Писмо Александра Дубровског његовој породици и писма саучешћа његовој породици

Из Београда

Драги моји, не тугујте због ове несреће. Разумемо да је за вас губитак сина веома тежак. Уверавам вас да ћемо се за вашег сина и нашег друга Александра Дубровског светити Немцима све до њихове мрачне пропасти.

Довиђења, пишите ми

Катја

25. 10. 44.

Поштовани Павле Лукијановичу!

Ово ће вас писмо можда чак изненадити, али у рату се свашта дешава. Желим да Вас обавестим о несрећној судбини вашег сина Александра Павловича Дубровског. Наравно, она је ужасно непријатна и жалосна, али ништа се ту не може.  Ваш син Александар погинуо је у бици за ослобођење Југословенске престонице Београда. Погинуо је као херој, не одступивши ни корака пред подлим Немцима.

Сахранићемо га у Великом селу, то је на 10 километара       /писмо није очувано у целини/

30. септембар 1944.

Драги родитељи, старамајко и сестре Тањка, Љубка и Зоњка

Драга старамајко и сестре шаљем вам срдачан гардијски поздрав уз најлепше жеље. Ја сам жив и здрав. Живим добро, имам све што ми треба. Налазим се далеко од Вас на територији Румуније. Гонимо проклетог Немца све даље и даље. Ускоро ћемо се можда видети. Не брините за мене.

Довиђења!

Поздрав од Вашег сина Саше

За Тањку и Љубку шаљем разгледнице

Чланови породице Александра Дубровског и бака Љуба поново су посетили Србију. Били су у гостима код породице Савићевић, те су обишли Александров споменик и знаменитости Србије.

Восток
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here