Остаје ли Бајатовић без Србијагаса: Историја сукоба

Поделите:

Избацивањем директора Србијагаса Душана Бајатовића са састанка у суботу, потпредседница Владе и нова министарка енергетике Зорана Михајловић јасно је ставила до знања да нема намеру да стави тачку на мали рат који се годинама води између ње и виђеног социјалисте.

Михајловић се, наиме, састала са директорима јавних предузећа из њеног ресора, а пословни састанак претворио се у прави окршај када је министарка звала обезбеђење, а Бајатовић “наглавачке” избачен.

Званична верзија догађаја је да га је Михајловић удаљила са састанка “због непоштовања институције Владе Србије”, међутим, сама министарка је открила у чему је заправо проблем.
“Kао потпредседници Владе и ресорној министарки дужност ми је и патриотска обавеза да радим у интересу своје државе и наших грађана. У том смислу мене занимају само рад и резултати. Да будем потпуно отворена, пуно је проблема у Србијагасу, посебно ако говоримо о ћеркама фирмама, почев од Транспортгаса, Гастранса, Согаза и сл”, написала је Михајловић на свом званичном Инстаграм налогу и додала:

“Да не буде дилеме, не занима ме ко је директор јавног предузећа, већ да ли се ради одговорно и у интересу земље. А интерес је само један – енергетска стабилност РС. И то важи за свако предузеће – ЕПС, ЕМС, Ресавицу и остале. #Енергетика треба да нам донесе добитке и профит, а не губитке. Ово је сектор са пуно потенцијала, држава треба да зарађује на томе, а самим тим и грађани, а не да појединци зарађују и богате се, а енергетика да сиромаши, јер онда сиромаше и држава и грађани”, закључила је Михајловић.

Међусобне чарке

Истина је да ово није ни први, а по свему судећи, ни последњи пут да Михајловић улази у отворени клинч са Бајатовићем, који је од 2008. године устоличен на челу Србијагаса, а колико му ова функција значи говори и недавна пошалица Ивице Дачића на седници Скупштине Србије, када је постављен за њеног председника. Овом приликом поручио је Бајатовићу да се не брине, јер остаје на челу овог јавног предузећа.

После јучерашњег догађаја, међутим, не може се рећи да Бајатовић нема никаквих разлога за бригу, а ово што тренутно гледамо само је наставак сукоба двоје функционера који траје већ годинама.

Интензивиран је 2012. године.

Тада је Михајловиц́ изјавила да ц́е у оквиру афере “Азотар”, која је тад потресала јавност, морати да се истражи и пословање Србијагаса, као и да се утврди шта се догодило са компанијама његове ц́ерке. Посматрачи су ову изјаву тада видели као најаву да би функционер СПС-а Душан Бајатовиц́ ускоро могао бити под лупом полиције и тужилаштва.

“Чињеница да је Душан Бајатовиц́ поново именован за директора не значи да ц́е прекинути започету истрагу и обрушити се на наш захтев за полагање рачуна за пословање Србијагаса у претходном периоду. Грађани имају право да знају шта се дешава у државним предузец́има”, рекла је Михајловиц́ и додала:

“Биц́е неопходно истражити шта се десило са “Агроживом” и “Информатиком” и другим зависним друштвима “Србијагаса “. Повец́али су трошкове “Србијагаса”, а самим тим и цену кубног метра гаса, што је произвело лоше последице по економију и грађане. Не постоји ниједна компанија која се бави снабдевањем гасом, а која је у минусу, а “Србијагас” има губитак од око 800 милиона, па ради на свом реструктурирању како би постао профитабилан.

Уследио је Бајатовићев противудар, када је јавно оптужио министарку да жели ово јавно предузеће да гурне у стечај.
“Чудно је да министарство предлаже да се из Србијагаса издвоји Азотара сада успешна компанија, док се не предвиђа издвајање Петрохемије и Сартида. То се све дешава сада када је продаја Азотаре договорена са руским партнерима”, изјавио је Бајатовић.

Михајловић: Недопустива одлука суда

Чак ни када је ово јавно предузеће било под истрагом Државног ревизора, а који није нашао никакве злоупотребе ни кривична дела у Србијагасу, Михајловић није одустајала од својих ставова. Пријава ДРИ-а је поднета 4. децембра 2012. године. Рок за покретање поступка је био 31. децембар, али пријава је на разматрање стигла 23. марта 2013, кад је суд само констатовао њену застарелост.

“Таква судска одлука је недопустива. Шта то значи – застарелост? Дакле, неко се није понашао по закону и не сме застарелост бити начин, очито намеран, да неко буде ослобођен такве оптужбе или кривице”, закључила је Михајловић, а касније додала:

“Оно што сам мислила о Бајатовићевом управљању раније, мислим и данас”, рекла је Михајловић.

Шта се Бајатовићу ставља на терет

У једној од оптужница који су се стављале на рачун Бајатовића, а како су писали медији, наводи се да је овај социјалиста у јулу 2011. године склопио уговор којим се Србијагас обавезао да врши транспорт гаса новосадске РСТ корпорације до крајњих корисника. Затим је откривено да РТС корпорација купује гас од циришке компаније Гаспром Швајц 228 долара јефтиније него Србијагас од Гаспрома из Москве. Уз то, Србијагас је гарант РТС корпорације и плаћа транспорт њеног гаса кроз Мађарску. Србијагас је практично пристао да монополски положај у набавци гаса препусти РТС-у, фирми чије је седиште у згради Србијагаса. На том послу Србијагас годишње губи око 50 милиона евра чисте добити.

Наводило се и да је Бајатовић оштетио Србијагас за две милијарде динара одлукама да учествује у власништву над предузећима Азотара, Агрожив и параћинске Српске фабрике стакла, чиме су преузети и њихови губици. Подносиоци кривичних пријава тврдили су тада да постоје и скривени губици од око 20 милијарди динара, који су настали таквим комбинацијама.

Радио без сагласности Владе

Бајатовић је био осумњичен и за незаконито пословање, пошто је без сагласности оснивача, Владе Републике Србије, купио гасоводне мреже Миса Панчево, Ател Панчево и Kрушевац, како би дошао у посед непокретности вредних 1,8 милиона евра. На том црном списку налази се и Бајатовићева одговорност за штету која је настала јер није реализован кредит ЕБРД намењен изградњи гасног складишта и гасовода Банатски двор – Итебеј – Панчево. Србијагас је узео кредит од 100 милиона евра, није повукао новац, али платио је ЕБРД-у око два милиона евра. Такође, није реализовао ни пројекат гасификације компаније “Фијат”, иако је држава Србија обезбедила гаранције и кредит од 9,5 милиона евра. Пропао је и гасовод Александровац – Тутин, због чега је без тог енергента остао север Kосова и Метохије. Због кашњења са израдом пројектне документације, каснило се и са гасификацијом Ужица, Ариља, Златибора, па и магистралног гасовода Ниш – Димитровград.

Спомињао га и Вучић

Случајем Бајатовић својевремено се бавио и Александар Вучић, док је био н афункцији премијера.

“Највећа мука и највећи проблем за Србију представљају државна предузећа, која су доживљавана као партијске прћије и од тих компанија направљени су привредни богаљи, којима држава даје новац да би преживели. То мора да се мења. Зато крећу смене директора. Неће више бити места за директоре који су се сродили с фотељом и функцијом, а увећ су некако бежали од резултата, а и резултати од њих”, рекао је тада Вучић.

Kуповине без тендера

У јавности је на зуб дочекана и Бајатовићева одлука да Србијагас 2012. године фирми Микрофилм систем плати 257.885 евра за “софтверско решење за скенирање и управљање документима”. Програм је купљен директном погодбом, без тендера. Бајатовић је тада објаснио да са овом фирмом сарађује од 2005. и да је добио најнапредније решење, па није хтео да се држи закона као пијан плота. Функционеру СПС се спочитава и то што Србијагас сваке године, без одлуке Владе, троши око 1,5 милион евра за хуманитарне, спортске и научне намене. Kако су писали медији, “за репрезентацију, Бајатовићеве журке, виски и томпусе, годишње оде скоро 300.000 евра и још 450.000 евра за пропаганду”.

 

 

NOVA.RS

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here