Оштра порука хрватског писаца о национализму: “ТО СЕ НЕЋЕ РАШЧИСТИТИ, ДОK МИ ТА ГО*НА НЕ СРУШИМО”

Поделите:

Без рушења националистичких режима који владају у региону неће бити могућа боља будућност за грађане тих земаља, каже хрватски Писац Виктор Иванчић.

– Хрватска је, рецимо осудила Мирка Норца, али Хрватска такође сматра да је Норац херој. То ради цинична заједница, то раде цинична друштва, где су сви угурани у темељну причу лажи. То се неће рашчистити док ми та г..на не срушимо, док не почнемо градити друштва на другој основи, где неће бити национализам почетак и крај – рекао је Иванчић.

Kако је казао, “у Сплиту су сви знали да (логор) Лора постоји и шта се у њој ради”.

– А Лора је постојала седам година. А нас пар који смо писали и говорили о томе шта се у Лори ради смо били третирани као задња стока. Тај гард је задржан и данас – казао је Иванчић.

Према његовим речима, она друштвена заједница која прва подигне споменик властитој кривици, моћи ће да доживи катарзу.

Говорећи о некадашњем логору у руднику Омарска код Приједора, који је после рата у Босни и Херцеговини купила мултинационална компанија Арцелор Митал (Миттал), Иванчић је рекао да је то доказ да међународни капитал нема никакав лош однос према логору као таквом јер је рудник логор сам по себи.

– Дакле, са бизниса злочина у рату, у миру се прешло на злочин бизниса. То је случај и са Омарскокм и Арцелор Миталом – оценио је Иванчић.

На трибини је представљена фотомонографија “Иза седам логора: Од злочина културе до културе злочина”, а у новосадској Галерији ликовне уметности Поклон збирка Рајка Мамузића постављена је и истоимена изложба фотографија.

Аутори књиге су, поред Виктора Иванчића, новинар Немања Стјепановић и фоторепортер Хрвоје Полан. Фотографије Хрвоја Полана бележе тренутни изглед некадашњих домова културе – места страдања у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Kосову.

И књига и фотографије говоре о некадашњим домовима културе из доба социалистичке Југославије, који су током рата претворени у логоре, мучилишта и стратишта.

– На свим тим местима где су се дешавали злочини, сви све знају, али истовремено ништа не знају и поричу. Та места су у ствари музеализација порицања и на њима највише има онога чега нема – рекао је Виктор Иванчић.

Додао је да претварање домова културе у мучилишта заправо представља још један доказ о погубном утицају конструкта националне културе.

Домови културе су у доба социјализма били део пројекта колективне еманципације, а деведесетих година 20. века су постали део култа националне културе, који се своди на елиминацију, јер је ликвидација једина креација конструкта националне културе.

И та креација је пуно остварење добила када је дом културе претворен у стратиште и мучилиште.

Blic

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here