Откуд сада амандман о Сребреници?

Поделите:

Да ли је и амандман о Сребреници Игора Шолтеса, који је у последњи час “ушао” у Резолуцију Европског парламента о, иначе констатованом, напретку Србије, део притисака којима је Београд изложен у последње време, са свих страна, тешко је рећи.

Сигурно је, међутим, да је тај амандман, којем је повод очигледно био интервју премијерке Ане Брнабић Дојче веле-у, дочекан са извесним изненађењем.

Тим пре што ниједан званичник Србије, никада, догађаје у Сребреници није назвао геноцидом.

Шолтесовом заслугом, међутим, признавање геноцида у Сребреници означено је у Резолуцији као “фундаменталан корак на путу Србије ка чланству у ЕУ”.

У интервјуу новинару Дојче Велеа Тиму Себастијану Брнабић је на његово упорно инсистирање на признању геноцида у Сребеници одговорила да “не мисли да је страшан масакр у Сребреници био геноцид”.

“То је био гнусни злочин. Ратни злочин. Нисам поносна на то. То није урађено у име српског народа и Србија не може колективно бити окривљена за оно што се тамо дешавало”, одговорила је премијерка.

Формално, Брнабић као председница владе није могла ни да изнесе другачији став.

Србија се, наиме, 2010. године као држава одредила према Сребреници кроз доношење скупштинске декларације, којом је осудила “злочин над бошњачким становништвом” у Сребреници 1995. године, на начин који је утврђен пресудом Међународног суда правде.

За документ су тада гласали посланици листе “За европску Србију”, Г17 плус, СПС-ПУПС-Јединствене Србије и посланичког клуба мањина, а против су били Демократска странка Србије и Нова Србија, док посланици СНС-а, СРС-а и ЛДП-а нису гласали.

Међународни суд правде је 2007. године утврдио да Србија није крива за геноцид у Босни и Херцеговини.

Суд је закључио и да Србија није планирала да почини геноцид, нити је подстрекавала његово чињење, али је сматра одговорном што није учинила све што је у њеној моћи да “геноцид у Сребреници” спречи.

Сребреница је окарактерисана као геноцид од стране Хашког трибунала, кроз пресуду генералу Ратку Младићу, који је по том основу првостепено осуђен на доживотну казну затвора.

Уочи обележавања две деценије од злочина у Сребреници, 2015. године, Велика Британија је предложила усвајање Резолуције о Сребреници у Савету безбедности, којом се прихватање трагичних догађаја у Сребреници као геноцида представља као предуслов за помирење и позивају политички лидери на свим странама да признају и прихвате чињенице о злочинима из прошлости.

Тај текст практично би српски народ, из чијег реда су починиоци злочина у Сребреници, означио као геноцидан, а Србија оквалификована као геноцидна држава.

Такав сценарио спречила је Русија, која је блокирала усвајање резолуције у СБ УН, коју су, иначе, подржале САД и земље Европске уније.

Подсећајући управо на тај покушај Велике Британије, Сузана Грубјешић каже да је притисака на Србију, па и због Сребренице, али и других питања, увек било, али да Србија треба да се концентрише на целину Резолуције ЕП и да из ње извуче поуке где би требало да уложи више напора и у којим областима, како би направила уређено друштво и државу.

То, истиче, не значи да Србија пориче све што се догодило у Сребреници и да пориче одлуке међународних судова који су Сребреницу квалификовали као геноцид за који Србија није окривљена.

Члан Спољнополитичког одбора Европског парламента и председавајући парламентарне Делегације за сарадњу са Србијом Едуард Кукан примећује да помињање Сребренице није новина и да је ЕУ увек имала јасне позиције о геноциду.

“Европски парламент усвојио је позитивну и охрабрујућу Резолуцију о Србији. Не мислим да је генерално позитиван тон Резолуције измењен амандманом који се односи на Сребреницу”, рекао је Кукан за Танјуг.

Министар спољних послова Ивица Дачић, међутим, сматра да је то део покушаја да се Србија жигоше као земља која је крива за геноциде, иако је Међународни суд правде јасно утврдио да Србија не носи никакву одговорност за злочин у Сребреници.

Србија је “милион пута” до сада осудила све ратне злочине, укључујући и злочин у Сребреници, али да са друге стране, не само да није било никаквих осуда злочина против Срба, већ није било ниједне речи извињења, каже Дачић.

“Већ су сви злочинци практично ослобођени. И на КиМ, укључујући Харадинаја, Љимаја, и злочинци у БиХ са Насером Орићем на челу, у Хрватској, где су ослобођени одговорности за Олују, која је била највеће етничко чишћење после Другог светског рата”, подвукао је Дачић.

Дачић није пропустио да примети да амандман долази од посланика ЕП из Словеније, у којој Срби, истиче, немају ни статус националне мањине.

Танјуг

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here