Отпустио двојицу тешко оболелих, самохрану мајку и још 10 људи

Поделите:

Чак 13 радника Института за повртарство д. о. о. Смедеревска Паланка је самовољом директора Богољуба Зечевића, без упозорења или обавештења, почетком августа добило отказ и проглашено технолошким вишком, чиме су се они и њихове породице нашли на рубу егзистенције и глади!

Да ствар буде још гора, међу технолошким вишком су и двојица тешко болесних радника, самохрана мајка и врсни стручњаци, од који су неки у Институту радили преко 35 година.

– Званичног обавештења о спровођењу програма решавања вишка запослених није било ни од кога. На рачуне радника је 7. августа уплаћен новац, након чега је уследило обавештење шефа рачуноводства да им је уплаћена отпремнина. Од радника је захтевано да се 8. августа сви појаве у фирми и потпишу отказ, јер у супротном неће имати право да се пријаве на биро, иако су многи од њих тад били на годишњем одмору или боловању. Критеријум према коме се одређивало ко је вишак послодавац је дефинисао као службену тајну – наводе револтирани радници за Курир и додају да су само неколико месеци пре него што су они проглашени вишком у радни однос примљени други људи.

Међу отпуштенима се нашао и Милан Ђорђевић, који је у Институту провео седам година као тракториста, а отказ је добио док се налазио на боловању након операције кука.

– Оперисао сам кук у априлу и одједном зову из фирме да ме обавесте да сам постао технолошки вишак! Све то док не могу да се крећем и чекам другу операцију кука у септембру… Сад ћу на биро, а шта ћу после тих шест месеци? Чиме двоје мале деце да храним? – очајно прича Ђорђевић за Курир, док у ништа бољој ситуацији није ни његов колега Предраг Савић, који је отказ добио док се налазио у болници у ишчекивању дијализе бубрега.

Технолошким вишком проглашена је и самохрана мајка два сина, пољопривредни техничар Љиљана Лукић (43):

– Провела сам у Институту 23 године, радила, борила се за своја синове који сад имају 16 и 19 година, а супруг ми је погинуо пре 15 година… Од тешког рада без опреме и заштите, рада с пестицидима, прскања, чупања корова добила сам и болест вертиго. Последњих пет година сам на посао долазила као у логор, горе него у затвор… Нисам смела да застанем да попричам с неким, сваки покрет и реч су се мерили. Кажњавали су нас, а нисмо знали за шта смо кажњени, иако смо сви давали свој максимум и на крају сам добила отказ док сам била на годишњем одмору – прича Љиљана.

Директор Богољуб Зечевич: Све је урађено у складу са законом

Из Института за повртарство д.о.о. Смедеревска Паланка објашњавају да највећи део прихода, близу 90 одсто, реализује на тржишту углавном продајом семена поврћа, те да тржишна оријентисаност Института захтева пословање у складу са свим захтевима и кретањима које тржиште са собом носи у сваком тренутку.

– Одговорним и рационалним сагледавањем тренутних прилика на тржишту и свеобухватном анализом пословања, као и уз апсолутно уважавање и узимање у обзир мишљења свих релевантних субјеката, донет је од стране надлежног органа одлучивања Програм решавања вишка запослених. Учинак у раду и лични допринос пословном резултату, као и стручна спрема су били најзначајнији критеријуми, уз важну напомену да је за оцењивање радног учинка посматран период од последњих годину дана. Критеријум за утврђивање вишка запослених није био одсуствовање запосленог са рада због привремене спречености за рад – каже директор Богољуб Зечевић и наглашава да је све уређенео у складу са законом.

Бројке

– 13 радника је у августу проглашено технолошким вишком
– 1946. основан је Институт за повртарство
– 140 хектара обрадиве земљиште припада Институту

Мобинг и тортура
Дали отказ инжењеру јер није докторирао на време?!

Међу првима је, још пре годину дана, отказ незаконито добио дипломирани инжењер пољопривреде Милан Шевић, кога је директор Богољуб Зечевић отпустио јер, наводно, није на време завршио докторат, иако то никада није ни био услов за запослење!

– Био сам за стално запослен у Институту осам година и у неком тренутку сам по сопственој жељи уписао докторске студије. Замислите, под изговором да докторат нисам завршио у предвиђено време, иако није постојао никакав рок, директор ми је дао отказ… Тужио сам их и судски спор је у току. У Институту је директор завео тортуру, мобинговао је људе и доста радника је отишло, јер више нису могли да истрпе. Тако је један колега пред пензијом дао отказ јер више није могао да издржи тортуру и страховладу – каже Шевић за Курир и додаје да се квалитет рада срозао, приходи опали, а да је Институт некад имао 50 радника, док их је сада мање од 30 запослених.

курир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here