Овако су нам разарали државу: 72 дана пакла

Поделите:
Званични повод за почетак операције била је, наводно, заштита албанског становништва Косова од етничког чишћења и „хуманитарне катастрофе”.

Тако је Запад тумачио операције српске полиције и војске против терористичке организације „Ослободилачке војске Косова”, која је до лета 1998. године контролисала готово 40 одсто територије покрајине и насилно се борила против „српских окупатора”.

© AP / Santiago Lyon
ОВК

© AP

НАТО је уверавао јавност да ће гађати само војне објекте.

Међутим, резултат агресивне авио- кампање су 25.000 уништених стамбених објеката, оштећених или уништених 470 километара путева, 595 километара железничке пруге и 38 мостова.

Оштећено је 14 аеродрома, готово 40 болница и поликлиника, скоро 100 школа и вртића, 176 споменика културе.

Укупно гледано, 38 одсто бомбардованих објеката заправо су били цивилни.

Губици

Процена штете

Према српским изворима, процењује се да штета износи од 30 до 100 милијарди долара.

Број жртава
До сада нема званичних података. Српски извори и подаци говоре да је погинуло између 1.200 и 2.500 људи, а да је 6.000 особа повређено.

Број авио-налета и напада
2.300 удара на 995 објеката широм земље.

На Југославију је бачено око 420.000 бомби, између осталих и оне које су пуњене осиромашеним уранијумом.

Силы НАТО бомбардируют Югославию, 1999 год

Симбол страдања српског народа постала је трогодишња Милица Ракић. Кућу у којој је живела са родитељима погодио је гелер НАТО бомбе.

Цивиле који су погинули током НАТО бомбардовања секретар за медије Алијансе Џејми Ши је назвао „колатералном штетом”.

Најпознатији случајеви погибије цивила
1
Бомбардовање колона албанских избеглица у околини Ђаковице и Призрена. 
Укупно око 160 погинулих
2
Бомбардовање аутобуса у околини места Лужане, северно од Приштине.
46 погинулих
3
Бомбардовање зграде РТС-а у Београду
16 убијених
4
Авио-удар на српски путнички воз у Грделичкој клисури
14 убијених

Бомбардовање колона албанских избеглица

Бомбардовање аутобуса у околини места Лужане

Последње секунде програма РТС

Авио-удар на српски путнички воз у Грделичкој клисури
Становници Југославије у време бомбардовања.

© AFP 2018 / Sven Nackstrand

Иако су снаге НАТО-а биле значајно јаче од потенцијала Војске Југославије, српски војници и пилоти су ипак успели да се одлучно супротставе како у ваздуху, тако и на земљи.

Алијанса није започела копнену операцију, па ипак, како тврди српска страна, НАТО је посредно учествовао у две битке, које су се неславно завршиле по Алијансу.

Битка за Кошаре
Овде се малобројна група југословенских војника два месеца одупирала покушајима терориста ОВК да уз помоћ албанске војске и снага НАТО-а продру на територију Косова.
Битка за Паштрик
Операција коју је започела ОВК, уз помоћ снага Албаније и НАТО-а, са циљем уништавања одреда граничара Војске Југославије и отварања коридора у случају копнене операције НАТО-а.

Без обзира на то што је НАТО планирао брзо да заврши интервенцију и порази југословенску војску, бомбардовање се одужило.

Као резултат преговора који су се одржавали истовремено са агресијом Алијансе, постигнут је споразум о повлачењу српске полиције и војске са Косова и распоређивању снага међународног мировног контингента – мисије Кфор.

Преговори у Куманову
© AP

KFOR

© Спутник / Илья Питалев

Уједно, Кфор се обавезао да се бави процесом разоружавања албанских терориста из редова ОВК, а Резолуција 1244, усвојена у оквиру СБ УН, предвиђа очување Косова у саставу Србије, односно тадашње Југославије.
Епилог
Без обзира на предвиђено разоружавање терориста из групе ОВК, Косово је прво формирало свој одбрамбени корпус, потом и безбедносне снаге, а на крају и војску 2018. године.

© Sputnik

Без обзира што је Резолуција 1244 предвиђала територијалну целовитост Југославије, Косово је 2008. године једнострано прогласило независност уз подршку одређеног броја чланова међународне заједнице.

© Sputnik

Sputnik
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here