Ovako su nam razarali državu: 72 dana pakla

Podelite:
Zvanični povod za početak operacije bila je, navodno, zaštita albanskog stanovništva Kosova od etničkog čišćenja i „humanitarne katastrofe”.

Tako je Zapad tumačio operacije srpske policije i vojske protiv terorističke organizacije „Oslobodilačke vojske Kosova”, koja je do leta 1998. godine kontrolisala gotovo 40 odsto teritorije pokrajine i nasilno se borila protiv „srpskih okupatora”.

© AP / Santiago Lyon
OVK

© AP

NATO je uveravao javnost da će gađati samo vojne objekte.

Međutim, rezultat agresivne avio- kampanje su 25.000 uništenih stambenih objekata, oštećenih ili uništenih 470 kilometara puteva, 595 kilometara železničke pruge i 38 mostova.

Oštećeno je 14 aerodroma, gotovo 40 bolnica i poliklinika, skoro 100 škola i vrtića, 176 spomenika kulture.

Ukupno gledano, 38 odsto bombardovanih objekata zapravo su bili civilni.

Gubici

Procena štete

Prema srpskim izvorima, procenjuje se da šteta iznosi od 30 do 100 milijardi dolara.

Broj žrtava
Do sada nema zvaničnih podataka. Srpski izvori i podaci govore da je poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi, a da je 6.000 osoba povređeno.

Broj avio-naleta i napada
2.300 udara na 995 objekata širom zemlje.

Na Jugoslaviju je bačeno oko 420.000 bombi, između ostalih i one koje su punjene osiromašenim uranijumom.

Silы NATO bombardiruюt Юgoslaviю, 1999 god

Simbol stradanja srpskog naroda postala je trogodišnja Milica Rakić. Kuću u kojoj je živela sa roditeljima pogodio je geler NATO bombe.

Civile koji su poginuli tokom NATO bombardovanja sekretar za medije Alijanse Džejmi Ši je nazvao „kolateralnom štetom”.

Najpoznatiji slučajevi pogibije civila
1
Bombardovanje kolona albanskih izbeglica u okolini Đakovice i Prizrena. 
Ukupno oko 160 poginulih
2
Bombardovanje autobusa u okolini mesta Lužane, severno od Prištine.
46 poginulih
3
Bombardovanje zgrade RTS-a u Beogradu
16 ubijenih
4
Avio-udar na srpski putnički voz u Grdeličkoj klisuri
14 ubijenih

Bombardovanje kolona albanskih izbeglica

Bombardovanje autobusa u okolini mesta Lužane

Poslednje sekunde programa RTS

Avio-udar na srpski putnički voz u Grdeličkoj klisuri
Stanovnici Jugoslavije u vreme bombardovanja.

© AFP 2018 / Sven Nackstrand

Iako su snage NATO-a bile značajno jače od potencijala Vojske Jugoslavije, srpski vojnici i piloti su ipak uspeli da se odlučno suprotstave kako u vazduhu, tako i na zemlji.

Alijansa nije započela kopnenu operaciju, pa ipak, kako tvrdi srpska strana, NATO je posredno učestvovao u dve bitke, koje su se neslavno završile po Alijansu.

Bitka za Košare
Ovde se malobrojna grupa jugoslovenskih vojnika dva meseca odupirala pokušajima terorista OVK da uz pomoć albanske vojske i snaga NATO-a prodru na teritoriju Kosova.
Bitka za Paštrik
Operacija koju je započela OVK, uz pomoć snaga Albanije i NATO-a, sa ciljem uništavanja odreda graničara Vojske Jugoslavije i otvaranja koridora u slučaju kopnene operacije NATO-a.

Bez obzira na to što je NATO planirao brzo da završi intervenciju i porazi jugoslovensku vojsku, bombardovanje se odužilo.

Kao rezultat pregovora koji su se održavali istovremeno sa agresijom Alijanse, postignut je sporazum o povlačenju srpske policije i vojske sa Kosova i raspoređivanju snaga međunarodnog mirovnog kontingenta – misije Kfor.

Pregovori u Kumanovu
© AP

KFOR

© Sputnik / Ilья Pitalev

Ujedno, Kfor se obavezao da se bavi procesom razoružavanja albanskih terorista iz redova OVK, a Rezolucija 1244, usvojena u okviru SB UN, predviđa očuvanje Kosova u sastavu Srbije, odnosno tadašnje Jugoslavije.
Epilog
Bez obzira na predviđeno razoružavanje terorista iz grupe OVK, Kosovo je prvo formiralo svoj odbrambeni korpus, potom i bezbednosne snage, a na kraju i vojsku 2018. godine.

© Sputnik

Bez obzira što je Rezolucija 1244 predviđala teritorijalnu celovitost Jugoslavije, Kosovo je 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost uz podršku određenog broja članova međunarodne zajednice.

© Sputnik

Sputnik
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here