Усташа Томпсон: “Руше ме удружења блиска великосрпству”

Поделите:

Уз интервјуу је објављена и репортажа о Томпсону, у којој се анализирају и његови спорни јавни наступи, као и идеологија коју промовише у својим песмама

Марко Перковић Томпсон је прошле године дао велики интервју немачком листу Франкфурт Аллгемеине Зеитунг. Интервју је због ауторизације објављен пре неколико дана и изазвао је доста реакција.

Наиме, уз интервјуу је објављена и репортажа о Томпсону, у којој се анализирају и његови спорни јавни настипи, као и идеологија коју промовише у својим песмама. Дописник ФАЗ-а за Балкан Михаел Мартенс, који је интервју радио, додао је своје виђење Томпсона.

Након објаве разговора јавио се Томпсон и рекао да је преварен.

– Kао што смо видели, у недељном штампаном издању ФАЗ-а уместо договореног интервјуа замислите изашао је текст у којем се новинар Михаел Мартенс осврће на разговор са мном те из тог разговора износи ставове и закључке о мени – написао је Томпсон, између осталог.

Ту је најавио да ће објавити потпуни интервју, а то је јуче и учинио на својој страници. Томпсон је интервју објавио на хрватском и немачком језику.

У наставку преносимо увод с Томпсоновог сајта уз интервју који је објавио Марко Перковић Томпсон:
“Драги пријатељи, одлучили смо да објавимо забрањени интервју у новини Франкфурт Аллгемеине Зеитунг. Зашто тај интервју поједини медији намерно искривљују, ваде моје речи из контекста и зашто га је тај водећи немачки лист упорно од мене тражио, а када сам га ауторизовао те исте новине су га забраниле, коме и зашто је тај мој интервју засметао дајемо Вама да просудите”, наводи се у уводу.

ФАЗ: Господине Перковић, можете ли најпре кратко испричати о Вашем пореклу и породици?

МПТ: Рођен сам 27. октобра 1966. у Чавоглавама где су моји родитељи живели и такође су ту рођени.

У мојим документима стоји 1. јануар 1967. као датум мога рођења зато што је тада било уобичајено да децу која су била рођена крајем године уписују у идућој календарској години. Разлози за то су да обавезе које ће деца (школа, војска…) имати кроз живот дођу што касније јер једна година пуно значи у њиховом сазревању, телесној и менталној снази за надолазеће животне обавезе.

Моја мајка је била домаћица, а отац је отишао на привремени рад у Немачку.

Марко Перковић Томпсон

ФАЗ: Ваш отац био је гастарбајтер у Менхенгладбаху, да ли је то тачно?

МПТ: Да, и другим крајевима по Немачкој. Радио је разне послове, а највише у грађевини. На једном градилишту се и поломио. Није у то време био лак живот, борба за егзистенцију је била тешка. Већина младих људи је одлазила трбухом за крухом у западну Европу. Увелико би одлазиле целе породице, а у нашем случају је отишао само отац, а мајка се бринула о мени и браћи. Наиме, имао сам још једног брата који је као мали умро. У то време се умирало и од обичног грипа па сам тако у својој раној доби остао без једног брата.

У то време су уже родбинске и породичне заједнице биле чвршће у смислу повезивања, лакше би опстали и лакше би преживљавали помажући једни другима па тако је мојој мајци било лакше јер је с нама живео мој деда који је био највећи ауторитет целе породице. Његова мудрост, снага и радишност нас је сачувала, а заједништво које је уградио у нас, своје унуке и дан данас живи јер сви смо остали повезани захваљујући највише његовом одгоју. Био је и остао наша велика емоција. Једну сам песму посветио њему, зове се “Мој Дида и ја”.

ФАЗ: А Ваш отац, је ли он повремено долазио кући из Немачке?

МПТ: Да, отац би долазио кући неколико пута годишње и његов рад у туђини нас је вадио из тешког сиромаштва па смо тако стварали боље услове за живот, саградили кућу и живели у бољим условима.

ФАЗ: Је ли се ваша породица осећала као да живите у окупираној земљи Хрватској?

МПТ: Наравно да јесте јер комунизам је био такав систем који је био немилосрдан за све оне којима се није свиђао. Сви који су му пркосили или се било како супротстављали завршавали су у затвору и били малтретирани и злостављани.

Тада погрешно изговорена реч људе је долазила главе. Па тако је и мој отац приликом једног доласка из Немачке са својим пријатељима запевао једну домољубиву песму те због тога завршио у затвору. Одузет му је пасош и изгубио је посао, накнадно му је враћен те је поново отишао на рад у Немачку. У то време није било могуће напредовати и развијати се у било којој грани друштва за све оне који нису били подобни. Док смо били малолетни наши родитељи и старији су врло мало причали о стању и прошлости јер су се бојали.

Чували су нас од система и строго пазили шта причају испред нас јер су се бојали изложити нас репресијама система које су биле немилосрдне према сваком “потенцијалном рушитељу Југославије”. Међутим, у школи је мало ко од нас деце веровао у ту југословенску причу управо ради ослушкивања прича наших старијих и упијања онога што је остало између редова не изговорено. Наши родитељи и старији су на сваки начин гледали да нас заштите и склоне од комунистичке идеологије.

ФАЗ: Ви сте као дете сигурно били Титов пионир?

МПТ: Да, наравно, сви су морали да буду пионири и положити пионирску заклетву, ту није било избора као и служење у југославенској војсци. У тим годинама деца нису знала шта је то пионир и шта им се то намеће али наши старији су добро знали међутим нису смели да се супротстављају јер би то било погубно за свакога ко би покушао да децу одврати од пионирске заклетве.

ФАЗ: Тада, кад сте овде одрастали, је ли овде била црква где сада стоји нова велика?

МПТ: Не, ту у Чавоглавама није било цркве. Ову цркву смо саградили пре 15-так година. За време комунизма у овом крају није саграђена ниједна црква ако нећемо рачунати на маузолеј Ивана Мештровића.

Ми смо одлазили у нашу жупну цркву св. Илија у суседном селу Kљацима, која је саграђена почетком 19. века.

Црква за овај крај и овај народ није била само духовна него и чувар наших темељних вредности као што су Бог, Породица и Хрватска домовина.

ФАЗ: Зар вам није шкодило да идете у цркву?

МПТ: Kомунисти су цркву држали за свог непријатеља и попреко гледали свакога ко је ишао у цркву. Без обзира на такав притисак деца су крштена у цркви и већина деце из овога краја су ишла на веронауку у цркву јер веронауке у школама наравно није било. Сећам се учитеља који су у школи терали децу на скидање ланчића с крстом које су имали око свога врата и малтретирањем свакога ко је истицао своју веру.

Моја породица је ишла у цркву и сви смо крштени међутим има неких из других породица који су били крштени потајно јер су им чланови породици били у комунистичкој партији.

ФАЗ: Kоји је ваш најдражи лик у Библији осим Исуса?

МПТ: Мој најдражи лик? У Библији? Хм, има их много. Мислите на целу Библију или само Нови завет?

ФАЗ: Није важно. Само бих хтео да знам постоји ли библијски лик који је посебно импресионирао као дете или још увек јесте

МПТ: Јован Kрститељ, ево он ми је сада пао на памет. Да, Јован Kрститељ, гласник наде, Исусови апостоли и Марија, Исусова мајка која је такође оставила дубоки траг у хрватском народу који је од миља зове краљицом Хрвата.

Ја носим медаљон светог Бенедикта око свог врата као симбол повезаности Хрвата с хришћанством. Наиме, ред св. оца Бенедикта је снажна веза хришћанства с хрватским народом. Св. отац Бенедикт је заштитник Европе управо ради дубоког трага вере коју је оставио на нашем континенту.

Св. отац Бенедикт је један од највећих егзорциста и иницијали на медаљи коју ја носим око врата је снажна молитва која је управо његов заговор за свакога који ју носи и верује у ту молитву. Ја сам још снажније поверовао 2000-те године када сам доживео промену и тај дубоки и истински осећај припадности Богу Исусу Христу који и данас осећам, а на то ме увек подсети медаљон св. Бенедикта којег носим око врата још од те 2000. године. Тај дубоки и истински осећај вере ме је учинио бољим човеком и мој смисао живота је употпуњенији и настојим га уградити управо и у песме којима тежим промицати и љубав према Богу као највећој вредноти у нашем животу.

Данас након 20 година бурног и узбурканог живота те великих притисака, неправди и клевета, могу рећи да ме је вера сачувала. На тим темељима вере настојим одгајати своју децу и ако успем уградити веру у њихове животе моћи ћу реци да сам успео јер с јаком вером у Исуса Христа моћи ће сигурније и храбрије крочити кроз живот и пронаћи онај прави истински смисао живота.

ФАЗ: Данас живите у Сплиту, а не у Загребу, је ли то тачно?

МПТ: Да. До пре неколико година живео сам са својом породицом у Загребу. Ту у Сплиту волим да живим, леп је град и клима је добра. Највише родбине имам ту и близу су ми Чавоглаве у које радо с породицом одем викендом. Волим Загреб и било нам је лепо у њему живети. Имамо лепе успомене на Загреб, а и деца су ми се у њему родила, осим млађег сина који се родио у Kанади.

ФАЗ: Зашто у Kанади?

МПТ: Моја супруга је Хрватица рођена у Kанади и њена остала породица и данас живи у Kанади, доста је остала везана са својом породицом, што је лепо. Хтели смо мало променити средину, а и помоћ њених родитеља јој је била битна с обзиром на то да је била млада мама. Тада смо имали једно дете и ради повезаности са својом породицом и помоћи која јој је била потребна, њена жеља је била да роди наше друго дете у Kанади.

Тако смо отишли у Kанаду, али само на кратко, отприлике месец дана.

ФАЗ: Идемо на вашу музику. Где сте у једноставном селу у далматинском залеђу научили читати ноте и свирати музички инструмент?

МПТ: Нисам школовани музичар и нисам похађао музичку школу. Сва музика коју сам направио је само из слуха и осећаја за музику. Завршио сам угоститељску школу, а музика је била мој хоби. Сваки инструмент који би ми дошао у руке, ја бих га релативно брзо научио свирати па тако и гитару која ми је била, а и остала мени најдражи инструмент. Учио бих гледајући друге и упорно вежбао. Релативно брзо сам почео компоновати и писати песме и то ми је ишло од руке те сам потпуно заволео музику и она ми је била већ у младости велики изазов и љубав коју сам свакодневно пратио и истраживао.

У овој средини нису постојале велике могућности за музичко развијање јер традиционално испевавање и свирање некаквих инструмената било је далеко од данашње модерне популарне музике. Међутим та музика из прошлости има своју посебну вредност и ту емоцију најбоље схватају они који су из краја одакле су и корени те музике.

У прошлости су се тим мелодијама и различитости песмама људи знали препознавати. У свим тим изведбама има пуно богатства и лепоте и ти стари напеви у својим деловима могу се добро уклопити и у ово време, а и бити инспирација и музичким делима овог времена. Међутим, та теорија и знање нису најбитнији да би млади човек сазрео и постао добар музичар који својом музиком може привући публику.

ФАЗ: Да нисте за Хрватску оно што је Цеца Ражнатовић за Србију?

МПТ: Не знам шта ја значим за Хрватску ни шта она некоме значи! То је заиста смешно поређење нити има икакву повезницу.

ФАЗ: Цеца Ражнатовић пуни стадионе у Србији, Ви пуните стадионе у Хрватској.

МПТ: Али наши музички стилови су другачији. Kолико знам она ради турбо фолк музику а ја сам кантаутор поп роцк музике. Гледајући на музичке жанрове то су два различита стила као два различита света. Морам признати да не разумем ту музику, а нити је могу осетити. Не видим никакву везу осим како кажете пунимо стадионе. У музици се не тражи повезаност таквих појава ко скупља више или мање људи.

ФАЗ: Имате ли заправо стране узоре?

МПТ: Kао младић скупљао сам плоче, пратио музику, слушао, слушајући истраживао разне музичке покрете, бендове. Дубоки траг су на мене оставили бендови попут АЦ / ДЦ, Гунс анд Росес, Ирон Маиден, а тадашња домаћа поп-рок издања сам пратио готово сва. Данас, на пример, волим послушати Фоо Фигхтерс као и Фински бенд Нигхтwисх, интересантна је њихова прогресивност с примесом класике која је уз све то још и квалитетно испродуцирана.

ФАЗ: Ваш надимак Томпсон нема никакве везе с музиком, потиче од америчке пушке – али зашто та пушка?

МПТ: Да, мој надимак сам добио пре него што сам постао јавно познат. Наиме, на самом почетку рата, када смо нападнути од српског агресора, ми добровољци смо се на свакакве начине наоружавали како би се одбранили. Пре него сто ће ново наоружање бити подељено ја сам добио задатак преузети нове прогнанике и одвести их возилом у Сплит на сигурно подручје и нисам био присутан у том тренутку када су се делиле нове пушке. Но, када сам стигао између осталих била је и једна стара америчка пушка из ИИ светског рата, врло тешка и незграпна пушка коју нико није хтео и ето, случајно је доспела код мене. Суборци су ме из шале прозвали именом те пушке, Томпсон. Међутим те пушке сам се врло брзо решио, а надимак Томпсон је остао.

ФАЗ: Дакле, да нисте возили цивиле тога дана, бисте ли добили други надимак?

МПТ: Можда уопште не бих имао надимак.

Мени тај надимак не смета и он ми је једна велика успомена. Повезан је с одбраном од агресора и постављање линије у Чавоглавама која је остала до краја рата и која је одбранила тај део Хрватске тиме сто је четнике и југославенску армију зауставила у походу према Сплиту. То су чињенице и тај догађај је ушао у легенду те Чавоглаве некад непознато село данас је постало најпознатије село које симболизује отпор и победу у Домовинском рату. Тако да је тај мој надимак повезан са стварањем хрватске државе где сам и ја као добробољац учествовао у њеном стварању на шта сам поносан.

ФАЗ: Идемо у садашњост. Је ли тачно да су многи ваши концерти у иностранству забрањени?

МПТ: И ту се морамо задржати мало и у прошлости јер морам нагласити то да сам ја раних 90-тих по целој Европи наступао на разним манифестацијама везано за хуманитарне акције које је тамошњи хрватски народ који живи и ради у тим земљама организовао, а у другој половини 90-тих сам радио и велике комерцијалне концерте. Дакле, није било забрана већ само медијских притисака и ширења неистина о мени, као некаквом фашисти.

Та удружења и медији тако удружени све би пријављивали јеврејским заједницама по свету где бих ја одлазио и радио концерте. Разумљиво је да је јеврејска заједница посебно осетљива на појаве фашизма па би нажалост у већини случајева реаговали на прву и без посебне провере поверовали у те неистине.

Тако удружени својим деловањем вршили би притисак на организаторе и власнике дворана и управника дворана па би негде и успели искомпликовати јер организатори или управници тих дворана не би могли увек издржати такве притиске.

Дакле не ради се о никаквим службеним забранама државе или неке градске власти већ о притиску тих удруга потпомогнути медијима.

Притиске би радили прво путем медија тако да би моју музику прогласили неприхватљивом јер по њима шири мржњу и позива на насиље. Без обзира на то што у мојим песмама нема никаквог ширења мржње и позива на насиље, упорно би уверавали јавност и оне који одлучују о тим и таквим наступима те би оптуживали уз остало и моју публику те их називали фашистима, а моје наступе фашистичким скуповима. Наравно да је свако нормалан осетљив на фашизам и такве негативне појаве у свету, а посебно јеврејски народ који је због тих појава проживео геноцид и страшно велике жртве. Негде где су имали потпору од јеврејске заједнице добили би велики простор на терену и медијима у остварењу свога плана, а тај је план увек био приказати мене и моју публику негативном појавом, а у коначници и наш хрватски народ као злочиначки и геноцидни народ који слави фашизам као свој светоназор. То је једна опасна теза која је узела доста маха.

Нигде нисам имао званичну забрану осим у Словенији пре неколико година. И на крају смо то побили на суду. Поднели смо тужбу против забране, а Управни суд у Словенији је коначно одлучио да град Марибор није смео да забрани концерт.

ФАЗ: Али у Немачкој и Аустрији такође је била нека забрана…

МПТ: У Немачкој и Аустрији такође није било никаквих званичних забрана него се радило о истим подметањима која су у неколико случајева завршили одустајањем организатора ради разних притисака, а поједини медији су то намерно описивали као забрану само да би приказали другима да сам ја неприхватљив и забрањен.

Стварао би се такав дојам и плански и синхронизовано су изводили своје акције. Наиме, медији из Хрватске би објавили негативни чланак који би послали тамошњим медијима државе у коју долазим, домаћи медији те државе би то исто објавили и у сарадњи с удружењима које су задужене вршити притисак на организатора под кринком да се заустави фашисте.

ФАЗ: На која удружења мислите?

МПТ: Они се углавном називају антифашистима и прогресивцима, а блиски су југокомунистичким и великосрпским организацијама на простору бивше Југославије.

Након те акције ти исти медији објављују чланке како су се због мога концерта дигле и побуниле организације које се баве сузбијањем фашизма и других сличних појава те све поново слали назад у Хрватску, а ови би то навелико објављивали. Тако би се често понављали и тим затвореним кругом би успели компликовати, а негде и зауставити концерт. Ето то је ишло тако и та њихова манипулација је успела зауставити један концерт у Аустрији.

Нигде нисам имао званичну забрану осим у Словенији пре неколико година, која је правоснажно поништена, где Министарство МУП-а Словеније експлицитно наводи како су мариборске власти то измислиле и преписале из медија и како не постоји нити један званични доказ да су ми забранили наступ било где у свету.

Ја сам у својој музичкој каријери имао преко сто концерата готово у свим државама западне Европе и никада у то време нисам доживео никакве проблеме или било какве притиске. Међутим у последње време ме прогоне и оспоравају поједине групе као да никада нисам наступао и као да сам опасност за људе и околину. Волео бих да то није тако и волио бих да могу да наступам и радим нормално као и сви други музичари.

ФАЗ: Kаже се да је ваш поздрав “За Дом спремни” много старији од фашистичке државе Хрватске у Другом светском рату, те потиче још из 1848. године и бана Јелачића. Али чак и ако је историјски тачна: кад млада особа данас чује „За Дом спремни“, не мисли на 1848. годину и на бана Јелачића.

МПТ: Млада особа када данас чује тај поздрав помисли на хрватски Домовински рат. Kада млада особа данас чује поздрав “За дом спремни” помисли на песму Бојна Чавоглаве која је песма из Домовинског рата, то је истина. Овај поздрав коришћен је почетком 1991. године онда када је на Хрватску извршена агресија те су га сви доживљавали као аутохтони и стари хрватски поздрав који у својој нарави и поруци носи племенито гесло које позива на одбрану и чување свога дома.

Њега су као таквог користиле готово сви редови у хрватском Домовинском рату, а једна га је узела као свој званични поздрав, а неки су га ставили и у свој грб. Према томе тај поздрав је чврсто везан за Домовински рат, а не за фашизам, нацизам и било какав шовинизам. Према томе тај поздрав младом човеку је асоцијација на Домовински рат, а не други историјски контекст. Још једном понављам да млада особа када чује поздрав “За дом спремни” притом мисли на хрватски Домовински рат, а не на Други светски рат.

ФАЗ: Али када се овај поздрав користио 1991. људи сигурно нису мислили на бана Јелачића, већ на 1941-1945. А Срби који су живели овде у Хрватској сигурно нису мислили на 1848. годину, већ на Други светски рат.

МПТ: Почетком деведесетих када се стварала Хрватска држава и у време Домовинског рата нико није постављао питања око тог поздрава и он никоме није био упитан, нити га је ико доживљавао као фашистички поздрав. Нису га негативно доживљавали ни медији нити било која организациа. Није познат ниједан случај из тога времена да се неко јавно огласио и негативно окрактерисао тај поздрав. Ви тврдите да људи тада сигурно нису мислили на Бана Јелачића али ради ваших читатеља само ћемо кратко о историји тог поздрава онако како га ми доживљавамо и познајемо.

Хрвати су кроз прошле векове увек имали војни поздрав који је изражавао спремност за одбрану свога дома и Домовине. Па тако и за време бана Јелачића ког ви спомињете узвикивао би: “За дом!”, а војска би одговарала: “Спремни умрети!”, или скраћено “Спремни! и у другим историјским раздобљима се користио у различитим облицима. Дакле, тај поздрав за Хрвате је природан и историјски без обзира ко га је и када користио. Шира европска и светска јавност га познаје из раздобља од 1941.до 1945. године али ми Хрвати га познајемо од пре и након тога периода, поготово млађе генерације га вежу искључиво за Домовински рат.

Што се тиче Срба који су живели тада у Хрватској, морам рећи да они који су Хрватску прихватали као своју државу нису имали ништа против тог поздрава него су као и Хрвати, њих око 10.000 кренули у одбрану свога дома. А што су о том поздраву или било којем хрватском симболу мислили Срби (нажалост већина) који су се побунили против Хрватске државе почетком деведесетих, не треба ни причати, с обзиром на то да су уз помоћ ЈНА и четника из Србије окупирали једну трећину Хрватске, а притом учинили страшне злочине, разорили Хрватске градове и села.

ФАЗ: Али немачки или аустријски званичници, који морају одлучити хоће ли се одржати концерт или не, нису никад чули за бана Јелачића и неће се детаљно бавити хрватском историјом. Веза с хрватским фашизмом им је очигледна. Зашто једноставно не испустите овај поздрав?

МПТ: Верујем да немачки и аустријски званичници нису чули за бана Јелачића али не верујем да би чули за тај поздрав да није овога притиска који је намерно испровоциран не би ли се колико толико искомпромитирао Домовински рат и изједначила кривица жртве и агресора. Зато се по сваку цену овом народу жели наметнути фашизам као његова геноцидна нарав. Да није тог поздрава било би нешто дуго и тиме правдању никада не би било краја.

Поздрав “За Дом спремни” је једним делом наша емоција и наша симболика Домовинског рата коју смо користили и нама је важна. Под тим слоганом су гинули наши пријатељи и саборци. Одрећи се симболике хрватског Домовинског рата значи негирати себе. Ми, који смо били спремни дати свој живот за дом одрекли би се себе као и оних који су свој живот за тај дом и дали.

ФАЗ: Али слажете ли се да су и Срби и Јевреји умрли у Хрватској под овим симболичким поздравом?

МПТ: Умирали су нажалост под различитим симболима али не само Срби и Јевреји, умирали су и Хрвати на свим зараћеним странама. Не верујем да су умирали ради симбола већ ради болесних умова који су проводили сотонске планове. Наравно да ја који припадам генерацији победничке војске из Домовинског рата осуђујем те и сваке друге злочине који су починили разни режими и нека се никада више не понове. Будите сигурни да у име тог поздрава у Домовинском рату нису рађени злочини већ смо под тим поздравом бранили Домовину.

ФАЗ: Али тада се стварно не бисте смели жалити, ако Вас погрешно схватају у иностранству.

МПТ: Kажете погрешно схватају! Драго ми је што и ви видите да ме погрешно схватају.

Моја прва песма Бојна Чавоглаве настала је 1991. Написао сам је овде у селу и започиње с покличем “За дом спремни”. Та песма се четири године пуштала по хиљаду пута дневно на свим ТВ и радио станицама у Хрватској и БиХ и нико никада није поставио питање је ли почетак са “За Дом спремни” добар или лош.

Међутим, након промене власти 2000. године та песма постаје прогањана и почели су је дословно забрањивати, а леве политичке групице осуђивати под етикетом ширења мржње. Без обзира на то што је та песма из Домовинског рата и постала је један од симбола и данас њена изведба негује успомену на Домовински рат. Kада сам је изводио на једној прослави Дана победе добио сам прекршајну пријаву од полиције те смо завршили на суду. Наравно суд је пресудио у моју корист, а то је потврдио и Високи прекршајни суд у Загребу како тај стих у мојој песми није прекршај и по пресуди тога суда дужни су се придржавати сви остали судови у Хрватској. Хоћу рећи да пуно апсурдних ситуација долази од политике и у овом случају се ради дословно о политичком прогону. Тај поздрав који је саставни део моје песме на силу желе прогласити фашистичким поздравом без обзира на његову историју о чему смо причали само како би Хрватску искомпромитовали.

ФАЗ: Наравно да хрватска и немачка историја нису исте, али, на пример, у Немачкој се одређени изрази из времена Другог светског рата више не користе. Нису илегални, али су их фашисти компромитовали.

МПТ: Мислим да се никако не може упоређивати Немачка из Другог светског рата с Хрватском из Домовинског рата, ми никог нисмо нападали, ми смо се бранили у Хрватској од агресора. Тај поздрав је коришћен у Домовинском рату као и многе друге ствари из хрватске историје, многи су погинули уз тај поздрав бранећи свој дом. Том поздраву се противе понајвише они који су напали Хрватску и њихови симпатизери.

Видите, код нас у Хрватској имали смо комунизам који је цела Европа осудила. Тај систем је побио на милионе људе. Био је злочиначки и геноцидан, а имао је исти симбол, црвену звезду петокраку као и антифашистички покрет и раднички покрет. За мене је симбол црвене звезде симбол страдања хрватског народа. Под тим симболом су разарани Хрватски градови и села у Домовинском рату, убијани људи на путевима, мучени и затварани по комунистичким тамницама. Данас ту исту црвену звезду петокраку можете видети на главама познатих јавних особа, на одећи, на боци Хеинекен пива и слично. Исти симбол симболизује борбу за радничка права, борбу против фашизма, монструозне комунистичке злочине, пиво, одећу и ко зна шта још.

Према томе треба узети у обзир контекст времена и догађаја када се неки симболи користе, те утицај оних који имају моћ да интерпретирају било коју симболику како њима одговара. Један од највећих симбола једне државе је њена химна па се не мења без обзира на режим који је на власти или можда њена валута и други разни називи или изреке и поздрави. Мишљења сам да би сви хрватски политичари требало да стану у обрану симболике из Домовинског рата јер тај Домовински рат им је и омогућио да се тиме баве. Нажалост, велики број хрватских политичара бори се само за куне, а види парадокса, куна је једини оригинални назив из НДХ. Тога назива за хрватску валуту није било пре док поздрав За дом спремни је и пре постојао.

ФАЗ: У „Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг“ 2007. године је речено о Вама: „Погрешно је ако се Томпсон постави на исти ниво с неонацистичким бендовима. Томпсон не проповеда мржњу према мањинама или странцима, него га карактеризује апсолутни недостатак емпатије према жртвама насиља, осим ако нису из свете хрватске нације.“ Сматрате ли ово неправедном осудом?

МПТ: Не да је само неправедно већ је клеветничка теза која граничи са здравим разумом!

Такве интерпретације, по којима немам емпатије према жртвама насиља су погрешне. Ја сам хришћанин и породични човек и наравно, жао ми је свих, без обзира ко су и одакле долазе ако су у невољи.

ФАЗ: Године 2004. Хрватска бискупска конференција оградила се против ваших песама на основу тога што су написане језиком мржње који нема никакве везе с достигнућима хришћанске цивилизације.

МПТ: То није било баш тако.

Један свештеник који је радио у Хрватској бискупској конференцији је увелико изиритиран видевши на ТВ одвратни и непримерени урадак који је Денис Латин пустио у својој емисији и рекао да сам то направио ја, поверовао је у ту лаж и изашао у јавност осудивши мене, међутим врло брзо је увидео да је то била монтажа. Хрватска бискупска конференција никада није осудила мој рад као ни моје песме јер у мојим песмама као и у моме раду нема ништа што је позивало на мржњу и понављам никада нису изишли у јавност с једном таквом изјавом. Управо се супротно од такве тезе Хрватска бискупска конференција односила према мени и мојој публици. Међутим, на једном мом концерту након једне провокације од стране неке особе која је ставила усташку капу на своју главу и тада се око тога дигла велика медијска прашина ХБK је јавно осудила тај чин и тога провокатора као што сам га и ја осудио. Према томе ту се није радило о осуди мене и мојих песама како сте рекли већ тим појавама које су се ту и тамо знале појавити.

ФАЗ: Је ли истина да је ваш албум “Ора ет лабора” изашао 10. априла 2013, на годишњицу фашистичког преузимања власти у Хрватској 1941?

МПТ: Мислим да је био 12. април. Знам ту причу, биле су то гласине које су долазиле из једне леве медијске куће. То је била само још једна обична у низу провокација.

ФАЗ: Дакле, албум није објављен 10. априла?

МПТ: Не, био је 12. априла у продавницама Цроатије Рецордс, моје дискографске куће у којој сам објавио све своје песме.

ФАЗ: Долазе ли људи с било каквим усташким симболима на ваше концерте?

МПТ: Сећам се врло добро 2007, мог великог концерта на загребачком Тргу бана Јелачића на којем је било 130.000 људи, а младић у доби од 20 година имао је усташку капу на глави. Нисам га ја ни видео на концерту, али медији су га видели и неко га је сликао, и то је одмах изашло у свим медијима и постало велика афера. Наравно да смо то осудили, али за његове мотиве сазнали смо тек пет или шест дана касније.

ФАЗ: Наиме?

МПТ: Признао је да је примио 500 куна од непознате особе да стави капу на главу. Једни тврде да је тај новац добио од једног новинара.

ФАЗ: Дакле, новинари су створили скандал?

МПТ: Знам за неке случајеве у којима су новинари били уплетени, а за овај конкретан случај не знам јесу ли то били новинари. У сваком случају, признао је полицији да је добио новац. Данас таквих провокација више нема нити се те појаве догађају. Без обзира на било чије негодовање због тих појава, ја не могу знати нити је мој посао одређивати људима како ће се ко понашати или одевати. Војно обележје носи се на комеморацијама, годишњицама и слично, а не на концертима. Ако га неко има потребу носити, нека носи обележја хрватске победничке војске из Домовинског рата и ништа друго..

Моји концерти нису били у никаквом негативном значењу нити су носили такву поруку. На моје концерте долазе целе породице и увек се осети дух заједништва што ми је посебна инспирација у стварању песама које нас повезују.

ФАЗ: Kаже се да се наслов ваше песме Љута трава на љуту рану темељи на цитату Анте Павелића…

МПТ: Не, то је стара хрватска изрека.

ФАЗ: И шта то значи?

МПТ: Да на силу одговорите силом.

Та песма је снимљена 93. године, онда када је трећина Хрватске била окупирана те Хрватска трпела велике жртве и страшна разарања. Та песма има сасвим другачију поруку од оне на какву алудирате.

ФАЗ: Али онда и ова песма каже: “Припремите стару кошуљу за мене, извадите је из ормара, она ће одговарати мом сину, као што је већ одговарала мом оцу и деди.” То је, наравно, алузија на фашистичке црне кошуље.

МПТ: Ма неее, кошуља је само симбол наследства, пренос с колена на колено, заправо метафорички израз за очување темељних вредности као што је слобода, породица, Домовина, а за које су се кроз нашу историју бориле све генерације па тако и моја генерација која је изборила ту слободу. Та песма управо говори да кроз симбол кошуље сину у наследство остављам на чување ту тешко стечену слободу и чување наших темељних вредности.

ФАЗ: Kоја је за Вас разлика између једног патриоте и једног фашисте?

МПТ: Фашисту ниједног никада нисам упознао и не знам да ли они данас постоје, фашизам је ствар прошлости. Знамо да је фашизам негативна појава, а патриотизам позитивна. На жалост, често патриотизам назову фашизмом само зато да обране њихов шовинизам или комунизам, како отприлике каже једна моја песма.

ФАЗ: И још једно питање у овом контексту: Kако оцењујете Анте Павелића и његову улогу у хрватској историји?

МПТ: То желим задржати за себе али не зато да избегавам ту тему него ја нисам историчар, а и мање сам компетентан од других који би о тој теми могли разговарати и износити мишљење у јавност. Наравно да нас све занима историја па тако и мене али било би од мене нескромно да дајем оцене нечије историјске улоге, радије то препуштам историчарима и суду времена. Наравно, ако ви алудирате на злочине који се вежу уз историјску улогу Анте Павелића морам Вам рећи да ја осуђујем све режиме ако су чинили злочине био он фашистички, комунистички, или било који други.

ФАЗ: У реду, овде не морате ништа одговарати ако не желите. Другим речима: на интернету постоје аудио снимци песме назване “Јасеновац и Градишка стара”, а ви кажете да је то песма коју су ваше деде већ певале и на коју су поносни. Једном сте рекли да никада нисте отпевали песму, онда сте је опет отпевали, али били сте припити, а затим опет нисте. Сада бих желео да знам: јесте ли то певали или нисте?

МПТ: Нити сам рекао да сам био припит нити да су је наши дедови певали и не знам откуд вам то. Ја нисам аутор те песме нити сам икада снимио ту песму, нити је икада била део мог репертоара. Та песма је подвала и по своме садржају потпуно супротна моме светоназору и идеологији којој припадам. Повезивање с том песмом за мене је увредљиво и одлучно одбијам такве подвале које имају за циљ само да ми наштете.

ФАЗ: Текст ове песме је ионако одвратан.

МПТ: Наравно да је одвратан. То је подвала хрватском народу и чиста је измишљотина оних који по сваку цену хоће овај народ приказати злочиначким, нехуманим и примитивним. А по неким сазнањима ту подвалу је осмислила Југославенска тајна служба УДБ-а.

ФАЗ: Значи, то је намонтирано?

МПТ: Тачно. Познати новинари ХТВ-а монтирали су тај урадак те га пустили у својим емисијама и најавили као мој. Ту прљаву подвалу су први пласирали Денис Латин и Александар Станковић а касније су дилали даље по другим медијима. Било је то пре 20-так година и у самим почецима тог скандала нисам веровао да ће ико насести на такву измишљотину па сам их игнорисао али ево видите то се развлачи све до данас.

Потегнуо сам и за тужбом према дотичним новинарима међутим извукли су се ради процедуралних разлога и застарелости. Данас када гледам на то видим да је то била акција већих размера и да се хтело по налогу антихрватских група пошто пото искомпромитовати мене, моје песме и моју публику и не би ли тиме што више наштетили Хрватској.

ФАЗ: Дакле, ви јасно осуђујете овај текст?

МПТ: Наравно да га осуђујем! Не само да је непримерен него је и бруталан. Поздравио бих свакога ко би дошао к мени разговарати о мом раду и свему ономе што ми се подмеће као што је и та банална песма с интернета, коју сте цитирали.

ФАЗ: Банално вероватно није права реч за ову песму.

МПТ: Банално, јер је невероватно да било ко може поверовати у такво нешто. Kо озбиљан може поверовати да десетине хиљада људи долазе на концерте видети и чути пјевача који пева песме које величању злочин?! Kо пласира такве лажи и зашто? Kоме и зашто сметају моји концерти? Не ради се овде само о мени већ о великом броју људи који се желе окупљати око мојих пјесама.

То нећете пронаћи нигде у свету, поготово не у Европи. И као резултат таквих манипулација и прогона одсечен сам од немачког и аустријског тржишта, а тиме и од свог посла, јер живим од својих концерата. Имао сам више од 100 концерата у Немачкој, чак и у великим дворанама с више од 10.000 људи. Све су то били предивни концерти у којима се могло чути и видети само домољубље а не фашизам како нам то неки желе подвалити. Велику неправду чине не само мени којем оспоравају право на рад које је једно од темељних људских права већ и мојим сарадницима и наравно мојој публици која за сваки мој најављени концерт у демократским земљама попут Немачке или Аустрије мора стрепити хоће ли их ко назвати фашистима или хоће ли се концерт на који желе доћи моћи уопће одржати.

 

Telegraf

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here