ПАТРИК БЈУКЕНЕН: Конзервативна Америка убрзано нестаје

Поделите:

Један од разлога због којих је Доналд Трамп председник је и то што је његов природни политички инстинкт супериоран у односу на било коју другу личност. Како је овогодишња кампања ушла у своју последњу недељу, Трамп се ухватио за питање које улива највише енергије популистичкој бази, а изазива највише беса у нашој медијској елити.

Ради се наравно о његовом упозорењу на „инвазију“, како је назвао мигрантски караван који је кренуо из Хондураса и сада се пробија кроз Мексико. Запретио је и издавањем извршног акта којим би се окончало стицање права држављанства рођењем на територији САД. Како су и други каравани почели да се окупљају у Централној Америци, Трамп је прво рекао да ће послати 5.200, а потом 15.000 војника на границу.

ИСТОРИЈА ЈЕ ТРАМПОВ САВЕЗНИК
Ово је запалило очекивану хистерију медијске елите која је осудила његов „расизам“, његове „лажи“ и његов „напад на 14. амандман“. Трамп, гунђају они, шаље више војске на мексичку границу него што имамо у Сирији или Ираку.

Истина. Али што се већине Американаца тиче, судбина и будућност републике ће пре бити одлучена на америчко-мексичкој граници него на граници између Сирије и Ирака. Штавише, при супротстављању праву на држављанство рођењем, Трамп на својој страни има и нешто уставне историје.

Четрнаести амандман, усвојен 1868, донет је како би се оборила одлука Дреда Скота из 1857. и загарантовало држављанство и једнака права ослобођеним робовима и њиховој деци.

Да ли је овај амандман гарантовао свакоме ко се роди на територији САД америчко држављанство? Није. Године 1884, одлуком у спору „Елк против Вилкинса“, Врховни суд је заузео становиште да Џон Елк – Винебаго Индијанац рођен у резервату – није могао да стекне уставно право гласа јер није био амерички држављанин.

Требало је да прође још 56 година да Конгрес усвоји Закон о држављанству Индијанаца из 1924, па да домородачки Американци постану држављани САД. Осим тога, 14. амандман даје држављанство онима рођеним на територији САД и „подвргнутим њеној јурисдикцији“. Деца иностраних дипломата, иако рођена овде, нису држављани Америке.

Већина правних експерата не мисли да би Трамп смео извршним наређењем да одлучује о томе на кога се односи право на држављанство у складу са 14. амандманом. Међутим, уколико Трамп изда извршни акт и изгуби пред Врховним судом, настала контроверза би могла да подигне јавну свест и примора Конгрес да донесе легислативу којом би се разјаснило шта 14. амандман у ствари подразумева.

Мигрантски караван на путу ка САД након проласка границе између Гватемале и Мексика, 21. октобар 2018.

Од развијених земаља, само Канада и Сједињене Државе имају могућност стицања држављанства рођењем на њиховим територијама. Тога нема међу европским земљама. А Конзервативна странка Канаде се спрема да оконча такву праксу. Има ли смисла доделити сву част, привилегије и права доживотног америчког држављанства било коме ко долети у САД, или избегне граничну контролу и добије дете овде?

Ово није мала ствар. Хиспано центар Пју процењује да око шест одсто америчких порођаја (неких 250.000 годишње) отпада на нерегистроване имигранте.

ЦРВЕНА АМЕРИКА ЋЕ ПОПЛАВЕТИ
Али чак и тих 250.000 је кап у мору када се упореди са укупним бројем имиграната који сада долазе. Године 2016, која је била последња година пуне владавине председника Обаме, стигло је 1,75 милиона легалних и илегалних имиграната, што је био рекорд. Два месеца пре краја 2017, процењује се да је број легалних и илегалних миграната био на 1,61 милиона.

То значи да је за две године – 2016. и 2017. – у САД стигло више имиграната, легалних и илегалних, него што је било људи у 13 колонија када смо постали држава. Према Центру за имиграционе студије, данас се у САД налази 44,5 милиона имиграната, легалних и илегалних, што је број који драстично превазилази укупну америчку популацију у време Грађанског рата.

Док су готово сви наши имигранти пре 1965. долазили из Европе, данас само један од сваких десет имиграната долази са Старог континента. Мексико, Централна и Јужна Америка, као и Кариби, дају највећи део имиграната, било да су легални или илегални. Они су заменили Источну и Југоисточну Азију – Кину, Кореју, Филипине и Индију – као главни извор раста америчке популације.

Уверавају нас да што већу расну, етничку, верску и културну разноврсност имамо, то ћемо јача нација постати. Остаје да се види да ли је ово тачно или није. Што се тиче популације европског порекла у Америци, она је 1965. године имала удео од 90 одсто, а пашће на 60 одсто 2020. Белци ће коначно постати мањина неких 20 година након тога.

Од најнасељенијих држава САД – Калифорније, Тексаса, Флориде и Њујорка – у прве две већ мањине већ чине већину, а ни потоње две нису далеко од тога.

Међутим, јаз између белих и азијских Американаца са једне и хиспано и афро Американаца са друге стране – у приходима и богатству, стопама криминала и уделу у затворској популацији, школским оценама и академским достигнућима – је драматичан и по свему судећи константан.

На жалост и фрустрације егалатариста, меритократија слободне и поштене конкуренције у овој најхетерогенијој од великих држава производи неједнакост добитака и видљиву хијерархију достигнућа.

Мигрантски караван на путу ка САД привремено заустављен од стране мексичке полиције у близини града Ариага, 28. октобар 2018.

Политички гледано, континуирана масовна имиграција обојених људи у САД, који у 70-90 одсто случајева гласају за демократе, промениће нашу земљу на још један начин. Црвени део Америке ће неизбежно постати плав (црвена је боја Републиканске странке, а плава Демократске; прим. прев.)

Превео Војислав Гавриловић

Buchanan.org

Нови Стандард

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here