Pavić: Komšić bi, posle Hrvata, hteo da zastupa i Srbe u BiH

Podelite:

Rešio je čovek da podučava i Srbe i ruskog ambasadora u BiH tome šta Srbi „stvarno“ osećaju prema NATO, pošto on, očigledno, zna najbolje

Nije, očigledno, dovoljno Željku Komšiću da na silu zastupa Hrvate u BiH, uprkos tome što ga većina neće i očigledno ga ne smatra svojim predstavnikom. On bi sada da predstavlja i Srbe, među kojim ima još neuporedivo manje pristalica.

Tako se Komšić nedavno latio uloge srpskog drvenog advokata – i to, ni manje ni više, naspram Rusa. Rešio čovek da podučava i Srbe i ruskog ambasadora u BiH tome šta Srbi „stvarno“ osećaju prema NATO, pošto on, očigledno, zna najbolje. Naime, njemu je zasmetalo jedno skorašnje saopštenje ruske ambasade u Sarajevu, odnosno sledeći njegov deo:

„Očigledno je da se jedan od konstitutivnih naroda u BiH protivi članstvu u tom vojnom bloku, da nije zaboravio malignu ulogu Alijanse tokom sukoba u BiH i na Kosovu 1995. i 1999. godine, i da se protivi integraciji u NATO, što je, s tačke gledišta logike i zdravog razuma, sasvim razumljivo“.

Po Komšiću, ova notorno poznata činjenica koju su iznele ruske diplomate se „protivi zdravorazumskoj logici“. Jerbo se BiH ubrzano prazni, a ljudi u najvećem broju odlaze – upravo u NATO zemlje. Iz toga proizlazi i sledeća Komšićeva genijalna dedukcija: „Da ljudi iz RS imaju negativan stav prema NATO verovatno bi birali neke druge zemlje, a ne upravo zemlje članice NATO, kada odlučuju da napuste svoju domovinu i nastave život na nekom sigurnijem mestu za njih i njihove porodice. Dakle, ljudi u BiH, uključujući RS, nemaju ništa protiv NATO.“

Jedini među Srbima koji, po Komšiću, zapravo, ima problem sa NATO je – pogodili ste – Milorad Dodik – „i možda uzak krug njemu bliskih ljudi“. Sve drugo bi maltene još koliko juče ušlo u NATO, trčeći.

Zasigurno su mnogi među Srbima posle ovog dubokog uvida doživeli katarzu. Jer, eto, sve vreme su mislili da su protiv NATO i, još gore, smatrali da je to opravdano imajući u vidu otvoreno neprijateljstvo koje ta alijansa poslednje tri decenije iskazuje prema njima, a i nakaradne vrednosti koje sve otvorenije zastupa – dok se nije pojavio čovek koji im je objasnio kako stvari stvarno stoje, tj. da ne misle ono što misle da misle.

Džaba ankete koje konstantno pokazuju da se oko 80 odsto Srba u Srpskoj protivi većoj saradnji sa NATO savezom od postojeće – tj. one koja podrazumeva zadržavanje statusa vojne neutralnosti Republike Srpske. One Komšića ni malo ne impresioniraju.

Kakva anketa, kakvi bakrači, kada maltene svi beže u NATO zemlje. To je ono što se računa, a ne ko šta kaže ili misli ili glasa. Sve bi to bilo lepo kad ne bismo pogledali malo širu sliku, tj. bacili pogled i na neke zemlje iz okruženja koje su već uveliko članice NATO-a.

Hrvatska se ubrzano, alarmantno prazni. Bugarska je, od oslobađanja od mrskog komunizma, izgubila oko dva miliona stanovnika. Iz Albanije se masovno beži, glavom bez obzira. Ni u NATO protektoratu na Kosovu i Metohiji nije ništa bolje, što priznaje čak i tamošnja štampa.

E, sad, da su se ti novopečeni migranti iz NATO-zahvaćenih područja prvo konsultovali sa Komšićem, on bi im sigurno lepo objasnio da oni zapravo emigriraju, kao i žitelji BiH, „zbog stalnog osećaja nesigurnosti i neizvesnosti“. Kao što bi im objasnio – što pokušava da objasni i Srbima u Srpskoj – da ta i takva neizvesnost zakonomerno nestaje po ulasku u NATO. Posle čega bi ga verovatno kolektivno belo pogledali i zamolili da se skloni da ne bi zakasnili na svoj let za Berlin/Hamburg/Oslo/Pariz/London/Sidnej / Oklend / itd., sigurniji nego ikad da su doneli ispravnu odluku.

Biće ipak da su Dodik – „i možda uzak krug njemu bliskih ljudi“ – sve njih prethodno obradili, pa ih možda čak i hipnotisali, kako bi zaboravili da žive u NATO zemljama, iz kojih se, jelte, nikad ne beži, što je, biće, neki novi vid hibridnog ratovanja u službi ruskog – a sve više i kineskog – malignog uticaja na ovim prostorima. Ili tako nešto…

Ali, pretpostavljajući za sekund da ih Dodik i njegovi ljudi ipak nisu hipnotisali, nije toliko teško odgovoriti na pitanje zašto toliki žitelji okolnih NATO zemalja, pa i (po Komšiću navodno) anti-NATO Srbi, emigriraju u druge NATO zemlje. Između ostalog, zato što su temelji ekonomsko-ideološke emigracije postavljeni još tokom Hladnog rata, kada je bilo sasvim prirodno emigrirati u neku zapadnu zemlju. Pa su onda prvi „povukli“ druge, drugi treće, i tako redom. Staze su se utabale praktično u jednom smeru, rodbinsko-prijateljski lanci ustanovljeni.

Mnogi školski programi su sve više forsirali engleski i druge velike zapadne jezike. A prvih par decenija posle pada Berlinskog zida, Rusiji je išlo toliko „dobro“ pod tutorstvom raznih eksperata – „slučajno“ dobrim delom upravo iz NATO zemalja – da je iz nje bežao svako ko je mogao. A onda, kad se pod V.V. Putinom počela dizati na noge, usledio je zapadno sponzorisani prevrat u Kijevu, a Rusiji uvedene sankcije. Što opet ne znači da se Rusija ne može voleti, ili bar poštovati – samo zato što je, bar trenutno, ekonomski nepraktično iseliti se u nju (mada sve veći broj Srba upravo to i radi, ili se seli još dalje na istok – u Kinu).

Na kraju, kao velikom poštovaocu Josipa Broza, Komšiću bi valjalo postaviti i pitanje: da li bi se sa naših prostora – bez obzira da li su deo NATO ili ne – toliko masovno emigriralo da komunisti nisu došli na vlast posle rata?

I da li bi se ta emigracija nastavila još jačim tempom i posle pada Berlinskog zida da posle Tita nije došao – Tito, tj. da navodno pale komuniste nisu zamenili njihovi dojučerašnji, u „demokrate“ preobučeni drugovi, koji su zatim oteli, pardon „privatizovali“, ono što su njihovi očevi prethodno nacionalizovali, odnosno konfiskovali?

Biće, dakle, da svet iz bivšeg tzv. istočnog lagera i dalje hrli u pravcu Zapada ne iz neke posebne ljubavi prema NATO – pošto toga već imaju na pretek tamo odakle beže –  već ponajviše da bi pobegao od vrlog novog sveta starih-novih „drugova“. Koji su, u međuvremenu, kao i kod nas, u znatnom broju postali veći natovci od onih koji su alijansu i osnovali.

Kao na primer Komšić…

 

Autor Aleksandar Pavić

Sve o Srpskoj

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here