Петер Хандке прешао у православље

Поделите:

Аустријски нобеловац Петер Хандке који је крштен као римокатолик напустио је ову цркву из протеста због умешаности ватинака у сукобе на Балкану и прешао у православље.

Хандке је често говорио како би волео да буде православни српски монах који се бори за Косово.

Хандке је рођен и одрастао у Аустрији у пограничном крају са Словенијом, отац му је аустријски Немац а мајка Словенкиња.

У интервјуу који је дао Џејмсу Смиту Хандке је објаснио да је прешао у православну веру зато што је мање строга од католичке и зато што је хијарархија мање утицајна, али је одбио да наведе личне разлоге, само је напоменуо да се једном сусрео са патријархом Павлом и после тога је прешао у православље.

Део из интервјуа са Хандкеом где се говори о преласку у Православље:

 У Вашој књизи постоји континуирано излагање и промишљање о верским питањима, посебно о Новом завету. Шта Вама значи лик Христа?

Хандке: Јеванђеља су дивне приче.

Дозволите ми да цитирам још један одломак: „Прича о Исусу је попут драматичне историје откривања. Откривања божанског у себи. “

Хандке: Да, Холдерлин је могао (бити тај) који је ово рекао. Говорио је о „сиромашном богу унутар личности.“ Морамо да учинимо све што је могуће да он не остане сиромашан и напуштен. То постоји, то је супстанца! Могли бисмо бити много бољи. Али с овим питањем, које је истовремено и духовно, а то није противречност, боримо се и ритмом којим живимо и ми сами по себи.

Зашто сте онда прешли у Православну Цркву?

Хандке: Зато што хијерархија није тако јака или опипљива. Имао сам прилике да једном посетим једног патријарха, једног сићушног човека у Србији који нимало није изгледао као глава цркве. С друге стране, људи понекад морају да имају главу (вођу), попут папе; опште напуштање људи доводи до тражења замене за фигуру оца. У сваком случају, не бавим се преобраћењем људи у православну веру. Али ме не занимају људи који се хвале тиме што су атеисти; изгледају глупо. Имам више поверења у некога ко каже да у нешто верује. Вероватно постоји други темпо осим оног кроз који пролазимо тако непросвећено, неко друго светло. Овај други темпо покретао је моје књиге још од књиге Short Letter, Long Farewell (Кратког писма, дугог опроштаја). Иако не морамо толико да говоримо о томе, морамо да исти и вежбамо.

Али, преобратити се у Православну цркву зато што је структура мање хијерархијска, иако је она тако конзервативна вера … то није могао да буде разлог.

Хандке: Моји други разлози нису важни ни за кога другог

Видовдан

Поделите:

1 коментар

  1. “Моји други разлози нису важни ни за кога другог” – СВАКА ЧАСТ! Вера је ЛИЧНА ствар и никога другог се не тиче.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here