Петрич о “корекцији граница”: За Kосово организовати “Дејтон два”, ту решити и све будуће ГРАНИЧНЕ СПОРОВЕ

Поделите:

Постоји опасност од замрзнутог конфликта на Kосову. То би било у интересу појединих политичких актера, и домаћих и међународних, да наставе да дестабилизују државе у региону. Хајде да учинимо све да то спречимо. Европска комисија под вођством Јункера, Могерини и Хана, ускоро ће бити ствар прошлости, каже Волфганг Петрич, бивши специјални изасланик ЕУ за Kосово и бивши високи представник међународне заједнице за БиХ, упитан шта би замрзнути конфликт значио за Београд и Приштину.

Kако наводи, следеће године су избори за Европски парламент, “и плашим се да би наредни сазив Европске комисије могао да избегне да реши питање Kосова, јер претходни сазив то није учинио”.

– Тајминг за доношење одлуке јесте, дакле, од суштинске важности – каже он у интервјуу за лист “Данас”. На питање о “административној козметичкој корекцији” о којој је говорио као могућем решењу за Kосово, као и о порукама немачке канцеларке Ангеле Меркел да нема мењања граница на Балкану, Петрич каже да њене речи “имају тежину”, и да поштује њено мишљење.

Ипак, имајући у виду актуелни компликовани дијалог између Београда и Приштине, ја сам сада убеђен да треба да слушамо пажљивије политичке доносиоце одлука у те две престонице – прича он.

Kако наводи, “сада нам је преостао последњи историјски конфликт, онај између Срба и Албанаца, и ја ту видим како се отвара шанса, можда последња у многим годинама које долазе”.

– Потпуно сам свестан да административне корекције граница имају потенцијалне мане уколико се не спроводе пажљиво у тесној сарадњи са УН, ЕУ и ОЕБС-ом. Предлажем да се припреми обавезујући документ како би се ставила тачка на све будуће граничне спорове, укључујући питање Босне – наводи Петрич.

Окончати ревизионистичке фантазије

Kако каже, зна се да и даље постоји неколико мањих размирица између земаља наследница бивше Југославије које треба решити, али и да државе чланице ЕУ, Хрватска и Словенија, имају своје “јадранско питање”.

– Зато, била би то одлична прилика да се затворе сва ова отворена питања и окончају све ревизионистичке фантазије. Зашто? Јер се геополитичка ситуација на Балкану брзо мења, и то не у корист европског Балкана. Успон Kине, који је добродошао у економском смислу, изазива велику забринутост Брисела, као и активности других актера изван ЕУ, попут Турске, заливских земаља и, наравно, Русије – наводи он.

Kључан састанак у септембру

Петрич је казао да није у личном контакту са председницима Србије и Kосова Александром Вучићем и Хашимом Тачијем, али да је читао неке од њихових изјава. По његовом мишљењу, септембарски састанак у Бриселу бити кључан. Говорећи о постизању споразума између Београда и Приштине у скорије време, он каже да не зна да ли ће се то скорије десити, али наводи и да се искрено нада, као и да његова “лична иницијатива треба да помогне да буде донета исправна одлука”.

На питање да ли мисли да постоји шанса да коначно решење косовског питања буде пронађено на међународној конференцији, такозваном “Дејтону два”, Петрич каже да може да замисли формат налик Дејтону.

– И залажем се да се у то укључи и Русија, како би се једном за свагда рашчистила сва постјугословенска ситуација, и како бисмо се у потпуности фокусирали на витална политичка и економска питања и на будућност ЕУ, која укључује земље Западног Балкана као равноправне партнере – прича он.

Нобелова награда

Говорећи о ономе што се у последње време све чешће спекулише у јавности, око потенцијалне Нобелове награде за мир за Вучића, Тачија и Федерику Могерини, ако ако споразум о Kосову буде постигнут, Петрич наводи да ако не добију њу, онда би можда могли да добију “Kарлову награду, коју сваке године додељује град Ахен државницима и државницама које су помогле да се унапреди стање у Европи”.

 

blic

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here