Пијана политика Европске комисије

Поделите:

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер (63), за кога европски медији све смелије пишу да већ годинама муку мучи због проблема са алкохолом, уприличио је недавно нови испад који није прошао незапажено, с обзиром на то да се догодио усред конференције за новинаре.

Дипломатија у погрешним ципелама

Председник ЕК, који је пре неколико месеци доспео у центар пажње када се пијан тетурао у Бриселу током НАТО самита, овога пута привукао је позорност јавности због распарених ципела, различитих боја. Друштвеним мрежама се муњевито проширио снимак на коме се види да Јункер на једном стопалу има црну, а на другом браон ципелу. Када га је сарадница, наочиглед свих присутних и укључених камера, упозорила на ту „ситницу“, Жан-Клод Јункер (који је претходно већ добрано закаснио на конференцију) отетурао се с подијума, „повукавши“ се у своје одаје како би се преобуо и амортизовао бруку. Нешто касније вратио се у салу у ципелама исте боје.

Поново пијан

Црвена нит већине коментара уз фотографије и видео-снимке који су дељени на твитеру гласи: „Ово није шала! Најмоћнији човек ЕУ обуо две различите ципеле“ и „Ево га шеф ЕУ Јункер, исти онај који би хтео ЕУ војску, како држи конференцију за новинаре носећи једну црну и једну браон ципелу“. Критичари нису штедели првог човека Европске уније; већина се сложила да је „поново пијан“. Уследило је подсећање на низ сличних инцидената чији је протагониста био Јункер; сви су у прошлости били брижљиво заташкани, али су свом силином испливали на видело после последњег великог НАТО самита, када се Јункер појавио толико нацврцан да је једва стајао на ногама, па су га током свечаности други државници придржавали ко је како стигао, иначе би пољубио земљу. Јункер се касније правдао да га је „мучио ишијас“. Неуспешно, посебно јер су снимци његовог посртања већ обишли планету.

Све би то можда остало на нивоу анегдота када такво понашање првог међу европским политичарима не би имало озбиљне последице не само по земље које јесу у Унији него и по оне које ка том циљу стреме, попут Србије. Конкретна штета од Јункеровог пијанства може се уочити на два различита, али са шефом Европске уније повезана случаја – Словеније и Велике Британије.

Селмајерова улога

Први се тиче спора између Хрватске и Словеније око примене арбитражне пресуде, којом је суд у Хагу јуна прошле године дефинисао границу између две земље на копну и мору, што је требало да стави тачку на латентни погранични сукоб у региону који траје безмало три деценије. То се, међутим, није десило, иако је правна служба ЕК дала за право Љубљани у њеном спорењу са Загребом. Очекивало се да ће и Европска комисија заузети сличан став, баш онако како јој је препоручила њена стручна служба, али је такав резултат, на огромно разочарање Словеније изостао. Ускоро је откривено зашто; у Европској комисији због Јункерових честих напада „ишијаса“ заправо ведри и облачи његов шеф кабинета Мартин Селмајер. А управо Селмајера „бије глас“ да је пријатељ хрватског премијера Андреја Пленковића. Што се показало као главни разлог зашто је Европска комисија напрасно окренула леђа не само Словенији него и постулату поштовања међународног права у који се непрестано заклиње.
Тако је ЕК, с Јункером на челу а Селмајером који вуче конце иза кулиса, уместо да „притисне“ Хрватску или да заједно са Словенијом покрене спор због непоштовања арбитражне судске одлуке у Европском суду, оставила Словенију на цедилу. Љубљани на крају није преостало ништа друго него да у тужбу против Хрватске крене сама, без жељене подршке ЕК и осталих чланица Уније.

Калиф уместо калифа

„Уместо пијанице Јункера влада монструм, пријатељ Хрватске“, известили су недавно словеначки медији. „Француски новинар Жан Кватреме је записао оно о чему се у Бриселу, али и широм Европе кришом говори већ дуже време: председник Европске комисије Жан-Клод Јункер ’воли флашу’, односно, хајде да то кажемо јасније – он је пијаница.“ Захваљујући Јункеровој љубави према „доброј капљици“, Европском комисијом и уопште Унијом „из позадине“ влада његов шеф кабинета, Немац Мартин Селмајер, кога је Боштјан М. Зупанчич, некадашњи словеначки судија у Европском суду за људска права у Стразбуру, недавно „раскринкао“ као крајње пристрасног с обзиром на то да је близак пријатељ хрватског премијера Пленковића, стога „Словенију блокира у Европској комисији“.

У једном од издања љубљанске новинске куће „Дело“ је потом освануо наслов: „Ево, то је тај бебирон Селмајер, Јункерова десна рука и Пленковићев добар друг, ’чудовиште Берлајмонта’ који нас је око арбитраже превео жедне преко воде.“ Те речи је записао словеначки судија који је уједно упозорио и на чланак у британском „Телеграфу“, у коме је описано како су енглески навијачи пукли од беса када је исти Селмајер објавио слављенички, победнички твит са европским заставицама и лоптицама пошто је Хрватска поразила Енглеску. Није тајна да је Селмајер љути противник брегзита и заговорник „тврдог“ става према захтевима Велике Британије. Као што више није тајна ни да је Селмајер на свој утицајни положај доспео – како је утврдила европска омбудсманка Емили О’Рајли – на сумњив начин, тачније, „није био именован у складу са постојећим правилима“…

Све то је имало утицај и на ток брегзита; управо су инструкције о „чврстом поступању“ према Лондону које су долазиле од „калифа који влада Унијом уместо калифа“ довеле до „капитулације“ британске премијерке Терезе Меј – на крају је била присиљена да прихвати решења које је наметнула ЕУ. Резултат? Сви су незадовољни и сада прети реална опасност да британски парламент одбаци договор о брегзиту који је 27 земаља, преосталих чланица ЕУ протеклог викенда већ потврдило. Против договора су британски лабуристи и део конзервативаца. Марлен Фостер, председница северноирске партије ДУП, најавила је да њени министри неће гласати за договор са ЕУ. Што значи да десет посланика који тренутно омогућавају Терези Меј да уопште влада (с обзиром на то да је на превременим изборима изгубила већину у парламенту) неће дати зелено светло за њен план.

Несавладана лекција

Не само то – још док се премијерка Меј није ни вратила кући из Брисела, у Лондону су њени дојучерашњи министри и сарадници, према властитом признању, већ ковали „план Б“ у случају да британски парламент одбаци договор са ЕУ… А све то је можда могло да се избегне – али само под условом да је и европска дипломатија смогла снаге да се „постави у туђе ципеле“ и покушала да пронађе компромис прихватљив и за супротну страну. У том случају Унија не би од Велике Британије захтевала да потпише пристанак на такве услове изласка из Уније, због којих су сада у Британији сви у дерту – од лабуриста преко конзервативаца до независних. Премијерка Меј је овим заиста „ујединила земљу“, али против себе. Коначно, чак и њен министар за брегзит сада јавно тврди да је премијеркин договор са ЕУ толико лош, да би за Британију било боље да остане у ЕУ.

Све то је доказ да ЕУ чак ни у примеру своје некадашње узданице – Велике Британије – није способна да се постави у туђе ципеле, што најбоље симболизује њен поглавар Жан-Клод Јункер, који више није вичан ни да на сопствена стопала обује две исте ципеле. ЕУ једнако, као у случају Велике Британије, поступа и у случају Србије када захтева „правно обавезујући споразум“ са Приштином још колико до следећих свеевропских избора заказаних на пролеће, иако зна да тражи немогуће, и изазива револт у народу. Истина је да папир може да поднесе све, али људи мало теже. Ту лекција ЕУ још није савладала. У случају Велике Британије готово извесно, а можда и у случају Србије, уморне од притисака, претњи и изнуда. У оба примера је пијани Јункер дао одрешене руке Немцу из свог кабинета да води политику Европске комисије како му се ћефне, а последице су катастрофалне, од Приштине па до Лондона.

Печат

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here