Писма која откривају истину о њиховом односу: “Тесла је држао Пупина за руку два дана пред његову смрт и плакали су”

Поделите:

Америчка штампа из времена њихових живота спајала их је у жељи да спасу свет од ратова, пишући о тајној сарадњи два Србина. Ти вас чланци најеже јер говоре како наш Пупин и Тесла могу спасти свет од ратова и донети вечно благостање свету

Два српска научника, која су живећи и радећи у Америци, оставила неизбрисив траг у историји светске науке, али и у другим областима људског стваралаштва, често стоје један насупрот другом.

Гласине, легенде и полуистине намећу се као мера њиховог односа. Ако погледамо у чињенице, ствари стоје потпуно другачије.Није истина да су ломили палчеве у Њујоршком универзитетском клубу, није истина да је Пупин на суђењу Тесле и Марконија сведочио против Тесле, није истина да му је звиждао или тражио психијатријску Теслину процену, лаж је да је Тесла целу ноћ размишљао да ли да пред смрт посети Пупина. Грозне приче сплеле су се око два дива, а најтужније је да је то зрно засађено 1927. године, априла месеца у Београду, у листу Политика. Није немогуће открити ко стоји иза имена које у чланку наводи низ бесмислица. Kо је платио тог човека и зашто је неко помислио да је важно посвађати два најутицајнија Србина у Америци.

Били су различите личности. Радили су у различитим научним областима. Пупин је мењао систем, Тесла му никада није припадао. Зрно које их је једно време раздвојило није се односило на сујету или научни сукоб, већ на Пупиново очекивање да почетком Великог рата и Тесла крене у обрачуне и да изумитељство стави по страни.Усред, како се то код нас назива – периода ћутње, Теслу у Њујорку проналазе црногорски добровољци и он на папиру исписује Пупинове податке и каже им – пронађите га, он ће вам помоћи. И помогао им је.

О тој разлици 1919. пише и Јелена Лозанић, ћерка професора Симе Лозанића, велики хуманитарац и супруга човека који је од свих странаца највише помогао српском народу – Џона Фротингема.

Пише како ни после више недеља чекања Тесла није могао да их прими. Kако се не виђа ни са старим прјатељима, али их је Пупин примио, показавши им сонар на коме је у периоду рата радио, а напорима Јелене Лозанић је и помогао.

Важно је указати и на све тачке сусрета два велика човека, као што су порекло, однос према народној традицији, личност мајке, сусрет са Америком, појавност у америчкој јавности, посебно штампаним медијима, однос према уметности и уметницима, заједничке сусрете и активности, али, најважније, њихов сусрет на великом путу научног стваралаштва. Очеви идеализма у америчкој науци, како их је препознавало време у коме су живели, стално су истицали да научни рад мора бити за добробит човечанства. Никола Тесла никада није имао своје ученике, али је на Пупинов позив долазио на Kолумбију и предавао његовим студентима. Тада од декана и добија почасни докторат Универзитета Kолумбија, на Пупинов предлог. Непознато је да његове научне принципе Пупин брани и пред Kонгресом и у Америчкој академији наука. Данас не видимо слику где Пупин шири руке питајући америчке научнике да ли је могуће да не виде све дивне доприносе Николе Тесле.”Уколико постоји нешто на свету у шта чврсто верујем, то је сигурно једна ствар – да заслуге за демонстрацију практичног значаја наизменичне струје за моторе у потпуности припадају Тесли”, изговара Пупин на Kолумбији.

Борио се за Теслу у његовом рату са Едисоном јасно и силовито — тако да му је прећено да ће изгубити посао. Пупин је рекао да ће увек бранити истину.И тако креће да се одмотава чудесна истина, долазе документа, новински чланци из Америке, где остаје само видљива разлика у личностима, разлика у ономе што им је на тањиру или у чаши, а спона која их спаја постаје нераскидива.

Данас није познато српској јавности како су двојица српских великана писали о Марку Kраљевићу или Милошу Обилићу. Не видимо сузе на њиховом лицу док им Петар Перуничић Перун изговара народне песме уз своје гусле.Америчка штампа из времена њихових живота спајала их је у жељи да спасу свет од ратова, пишући о тајној сарадњи два Србина. Ти вас чланци најеже јер говоре како наш Пупин и Тесла могу спасти свет од ратова и донети вечно благостање свету. Јели су слатко од поморанџине коре приликом последњег сусрета, непуна два дана пред Пупинову смрт. Знамо и да су плакали и да је Тесла држао Пупина за руку. После Пупинове смрти подигнутог оковратника и са шеширом на сахрану долази Тесла, утопивши се у масу, испраћајући пријатеља и духовног сродника.Ово је само почетак дуге листе сусрета два велика генија, која су делила страст према уметности, читала исте народне песме, а често исте људе називала блиским пријатељима. Уз многе податке прича о сукобу се топи, а нараста она о слози и поштовању.

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here