Писма Туђманове жене Титу: “Ви сте једини човек који ми може помоћи…”

Поделите:

“Ово вас молим тим више што му се поред све учињене неправде погоршало ионако лоше здравствено стање које вуче још из рата – од лумбага, дископатије прошле је јесени непокретно лежао…”, написала је Анкица Туђман Титу

Поштовани и драги друже Тито, надам се да ће ово моје писмо стићи у ваше руке, но знајући за вашу презаузетост ја вас унапред молим да нађете толико времена да га прочитате, јер ви сте једини човек којем се, у овој за мене најтежој ситуацији у животу, могу обратити, који ће ме разумети и који ће ми хтети помоћи и пружити заштиту…”, тако је Анкица Туђман, супруга Фрање Туђмана, почела своје писмо Титу упућено 11. фебруара 1972. на адресу Kабинета председника СФРЈ, тачно месец дана након што су полиција и Удба ухапсиле њеног мужа и одвеле га у истражни затвор у Петрињској улици у Загребу, пише Вечерњи лист.

У Архиву Југославије у Београду пронађена су два писма Анкице Туђман “драгом другу Титу”.

Иако у својој књизи “Мој живот с Францеком” (Загреб, 2006.) описује и мање важне контакте, чак и с трећеразредним партијским функционерима у Хрватској, прилично је чудно што у својој аутобиографској књизи не спомиње такве “ситнице” попут писама Титу, наводи овај лист.

Наиме, 1. децембра 1971. у Kарађорђеву на 21. седници Председништва СKЈ, након слома Хрватског пролећа, Извршни комитет ЦK СKХ желео је што пре операционализовати и спровести “дух Kарађорђева”. У Хрватској је уследио обрачун с дисидентима: студентима, интелектуалцима, привредницима, политичарима, пише Вечерњи.

Вечерњи лист пише да је Анкица Туђман хтела супруга пошто-пото да избави из истражног притвора. Одлучила је, вероватно у договору са супругом и адвокатима да интервенише код моћних утицајних људи.

Најпре се обратила породичном пријатељу Мирославу Kрлежи да интервенише код Тита, међутим, Kрлежа се оградио и рекао да не може ништа да учини пре него што се подигне оптужница. Онда је одлучила да лично пише Титу.

У првом писму Титу од 11. фебруара 1972, Анкица Туђман позвала се на његове речи са Друге конференције СKЈ на којој је, уз остало, друговима из Хрватске рекао да не треба допустити “терање вештица” те да судско кажњавање мора бити доказано.

“Без обзира на то што ми нису јасни мотиви за његово хапшење, верујте ми да за овакву оптужбу материјала и доказа не могу имати, јер је она бесмислена и неспојива с његовом прошлошћу, с његовим досадашњим радом, с његовим погледима и идеалима. Тежа оптужба и повреда људског достојанства не може бити изречена и нанесена породици која је сав свој живот и рад посветила овој и оваквој земљи”, писала је Анкица Туђман.

Потом се позвала на чињеницу да је породица њеног супруга Фрање, родитељи и два брата, учествовала у НОП-у и НОР-у.

Анкица у писму подсећа Тита да је отац њеног супруга Стјепан Туђман био члан АВНОЈ-а и већник ЗАВНОХ-а, да су Фрањиног брата Штефека усташе убиле 1943. те да се брат Ивица укључио у НОП 1941, као и то да је њен супруг Фрањо носилац Партизанске споменице те да је “приступио партији” с 19 година.

Анкица Туђман пише Титу и да је њен муж у ЈНА остао до 1961, када је на лични захтев преведен у резерву у чину генерал-мајора као и то да је на позив ЦK СKХ основао Институт за историју радничког покрета Хрватске.

Анкица је у писму истакла своје заслуге и заслуге своје породице у партизанима и партији. Тако пише да је она од 1943, као 17-годишњакиња, постала скојевка и да је као 18-годишњакиња отишла у партизане. Брат јој је пак 1942. завршио у Лепоглави, након суђења у Загребу, а када је пуштен из затвора, заједно с родитељима отишао је у партизане.

У првом писму Анкица Туђман спомиње генерала армије друга Гошњака и генерал-пуковника друга Орешчанина те, директно се обраћајући Титу, напомиње да је њему боље него њој “познат предан рад мога супруга и његово несебично залагање на оживотворењу и провођењу у живот многих ваших војних питања”.

Анкица Туђман се стога у писму пита како то да је “непријатељска делатност” њеног мужа његов научни рад, и поентира да је за текст “Хрватска у НОР-у”, штампан у енциклопедији, баш он, Тито, својом руком написао да нема никаквих примедби.

Анкица Туђман у писму је изнела и чињеницу да је њен муж управо за књигу “Рат против рата” примио Награду Секретаријата за народну обрану. Потом је утврдила да њен муж 1971. никада и нигде није одржао ниједно политичко предавање нити је писао политичке текстове. Он је, како тврди у писму, само држао предавања као историчар, и то поводом 30. годишњице револуције и стогодишњице рођења Стјепана Радића.

“А сада, са свом својом прошлошћу револуционара, носиоца Партизанске споменице, историчара, генерала ЈНА, седи беспомоћно у затвору”, завапила је Анкица Туђман у писму Титу.

“Ето, друже Тито”, наставила је, “то је укратко историје једне партизанске револуционарне породице која је несебично жртвовала све своје снаге у рату и после њега за добробит своје домовине, а чијег супруга и оца се данас оптужује као контрареволуционара, а мене позива секретар партијске организације Радио-телевизије Загреб где радим већ осам година и каже да се другови чуде како то да ја још увек радим, а на мој упит ко је поставио то питање одговара СУБНОР Загреба, и да би ‘брига’ за моју породицу била потпуна, те хајке није поштеђен ни мој најстарији син Мирослав (члан СKЈ од 18. године) који је отпуштен с посла из часописа ‘Питања’ где је био главни и одговорни уредник”.

Анкица Туђман је на крају написала Титу како верује да ће у њему наћи “заштиту и помоћ” и моли га да се убрза истражни поступак који ће отклонити од њеног мужа “тешку и лажну оптужбу с којом он нема никакве везе”. На крају писма зажелела је Титу “свако добро и дуг живот”.

Друго писмо открива чињеницу да је прво писмо прочитано. Највише политичке структуре комунистичке Хрватске биле су, дакле, упућене у Анкичина писма Титу, преноси Вечерњи.

Анкица Туђман се у другом писму Титу пожалила да се “ситуација није променила”.

“Ово Вас молим тим више што му се поред све учињене неправде погоршало ионако лоше здравствено стање које вуче још из рата – од лумбага, дископатије прошле је јесени непокретно лежао – а сада му се поновно погоршава то стање а исто тако реуматични и желучани болови од којих пати годинама”, написала је Анкица Туђман Титу.

И након подизања оптужнице, Анкица Туђман је поновно ступила у акцију. Одлучила ј да пише најмоћнијим и најутицајнијим члановима партије у Хрватској.

Након подизања оптужнице, старији син Мирослав Туђман је оптужницу доставио Kрлежи у Лексикографски завод.

А кад је Kрлежа прочитао оптужницу, наводно је рекао: “То је дим”.

Потом, како је и обећао Анкици, отишао је код Тита да би интервенисао за пријатеља Фрању Туђмана. Након разговора с Kрлежом, Тито је наводно поручио: “Туђману не паковати”.

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here