Писмо усташког поглавника Анте Павелића партизанском капетану прве класе Виктору Иванчићу

Поделите:

Недавно је објављен ФБИ документ који оповргава сумње како је Адолф Хитлер извршио самоубиство и да је, у подморници, побегао у Аргентину, завршио свој живот у луксузној вили негде у Андима. Јавности је промакао још један декласификовани документ, тачније писмо поглавника Анте Павелића извесном Виктору Иванчићу, партизанском капетану прве класе, који је био лично делегиран од стране друга Тита да са својом јединицом упадне у логор Јасеновац и заплени сав материјал о страдању Срба, Јевреја и Рома и да истовремено, са сарадницима помогне тајно пребацивање усташких официра и њихових помагача у Ватикан!

Друг Тито је наиме, после сусрета са Черчилом у Напуљу 1944. свратио до Рима да се диви Пијети и Сикстинској капели. У српској историографији није постојао документ којим би се потврдило да је Тито срео Папу Пија XII  и да су том приликом договорили пропуштање хрватских ратних злочинаца да започну нови живот на крајњој граници западне хемисфере. Сумње су постојале највише због истине да су партизани прво ослобађали Ријеку и Трст, па тек онда Загреб. Како би, наводно, усташе имале времена да се деложирају из њихове престонице. Писмо Павелића Виктору Иванчићу скида мрену са  тешких тренутака историје Југославије и зато читаоци завређују да се писмо објави у целини…

„Штовани Викторе Иванчићу,

 

Прије свега да ти се захвалим што си као прави Хрват био на челу партизанске јединице која је упала у Јасеновац и што си помео све документе до којих је требало да дођу четничке хорде партизана и још ми је драже што си од оне четникуше Дијане Будисављевић, којој сам лично дозволио да у Јасеновцу обнаша хуманитарни рад, покупио папире. Сваки пут када сам некоме учинио услугу то ми се разбило  о главу!

Чињеница да папири неће завршити у српским рукама значи да неће моћи да лажу како их је убијено милион, јер тако је и онај Курцио Малапарте (какво име, божију ти матер, Хрватски би се то рекло ’Њежник зловољник’) код мене видио у корпи пола корпе српских очију и  написао, замисли, у Кориере дела Сера да је корпа била испуњена до врха!

Треба да знаш, драги Викторе да ми Хрвати усташе умиремо два, а живимо три пута. Ти знаш да је генијална замисао о чистој Хрватској сан свих Хрвата, а све ти је то изведено из генијалне главе праваша Анте Старчевића, иако је ту остало још много посла. Уздам се у Бога, Хрватску  и у вас – хрватску младеж. Вјерујем да ће будућност бити праведна и да ће та ствар са трећинама и Хрватском чистом од Срба бити зготовљена, а тебе молим, ако будеш жив, помози око те посљедње трећине. Тада ће бити довољно да шутиш, да не кењаш много, јер то ће бити и сурово, али не треба заборавити, ми смо  чувари Западне капије. Не брини наћи ће се већ неко попут мене и Макса Лубурића да се та ствар доведе до краја.

Стопостотно сам увјерен, драги Викторе, да ћеш послије оне акције нашег пребацивања на сигурно бити награђен од маршала, а надам се и да ћеш скинут униформу и напредовати у Служби! Викторе, ти си сушта супротност од неких. Ево га тај Мирослав Крлежа, пас му мајку јеб’о, Мачек му нудио да се сели у Аустрију, а овај назови писац, лакирана бундева са шеширом, научио да зове Старчевића „Стари“ и кад је видио Броза  питао га да ли може њега звати „Стари“. Овај му одобрио и пиздун се преселио у комунистички табор!

Видимо се, Викторе Иванчићу!“

Зоран Шапоњић
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here