Питер Меклоски, хашки тужилац који је гонио Младића: Доказали смо да је у Сребреници постојала намера геноцида

Поделите:

Сагласили смо се са одбраном да је Младић у време првих убистава у Сребреници био у Београду на састанцима са Kарлом Билтом, Торвалдом Столтенбергом и Јасушијем Акашијем, али то не значи да није командовао војском, каже хашки тужилац који је провео 21 годину на истраживању ових догађаја

Ратко Младић јесте био у Београду када су се дешавала убиства у Сребреници, али је он и тада командовао војском, тврди за Недељник хашки тужилац Питер Меклоски, који се сматра кључном особом за расветљавање свих догађаја у Сребреници 1995. Са Меклоским смо разговарали поводом документарног филма о суђењу Ратку Младићу који ће бити приказан на овогодишњем Белдокс фестивалу 11. маја у београдској Дворани културног центра. Меклоски је један од главних ликова који се појављују у том филму, сниманом током пет година хашког процеса против Младића. Аутори филма су имали до сада невиђени степен приступа тужиоцима, одбрани, сведоцима, члановима Младићеве породице и онима који га подржавају у Босни. Младић је, да подсетимо, 2017. проглашен кривим за геноцид и злочине против човечности и осуђен је на доживотни затвор. Жалбени процес је у току.

Kад сте почели да истражујете догађаје у Сребреници?

Мој први дан на послу у Хашком трибуналу је био 1. октобар 1996. године и предмет Сребреница ми је додељен дан или два после доласка у Трибунал. Радио сам на истраживању и процесуирању Сребренице све до пресуде Младићу. Kад је пресуда објављена, Хашки трибунал је престао са радом и то је био мој последњи случај. Имам 65 година, а у истрази случаја Сребреница радио сам укупно 21 годину.

Младић је осуђен за геноцид, а за доказивање геноцида је најважније постојање намере. На основу чега сте утврдили да је намера постојала?

Имали смо доказе за постојање специфичне намере да се уништи цело или барем део муслиманског становништва у Босни. Изнели смо доказе о пронађеним телима убијаних мушкараца који су имали подигнуте руке, али и о томе да је убијено око 7.000 људи током та два или три дана у јулу 1995. Докази су и то што су пресељене све жене и деца из кућа у околини. Судије су виделе то убијање многих мушкараца и деце и патњу коју су доживеле пресељене жене. То су били довољни докази који су доказали намеру и судије су пресудиле да су догађаји у Сребреници геноцид. То је прво урађено у процесу против генерала Радослава Kрстића који је био командант Дринског корпуса у данима када су почела прва убијања.

Да ли је једини доказ за постојање намере био снимак са састанка са локалним становништвом у хотелу “Фонтана” на којем Младић говори да људи из околине Сребренице “могу остати или нестати” или је било и других?

Младић је урадио неколико ствари које су показале његову намеру. Пре састанка у хотелу “Фонтана”, окренуо се ка камери у Сребреници и рекао: сада је време да се “осветимо Турцима овде”. Онда је неколико сати касније у хотелу “Фонтана” поновио два или три пута у лице муслиманима да ће “преживети или нестати” и да ако хоће да преживе, онда би требало да се предају и положе оружје. Сви који су се предали су убијени наредних дана. То је био значајан доказ намере. Нико није мислио да се он шалио кад је то рекао да могу нестати, јер је имао реалну моћ и ауторитет да се то и догоди. Они су на крају нестали, али смо захваљујући тешком раду у истрази пронашли више од 6.000 људи у масовним гробницама.

Да ли је заиста утврђено колико је тачно било жртава у Сребреници?

Око 6.000 људи смо пронашли у масовним гробницама и око 1.000 је било убијених који су пронађени ван тих локација. И даље се 1.000 људи води као нестало и не зна се шта је са њима. Или су убијени, или су погинули у борбама, или су настрадали из непознатих разлога. Имамо значајне доказе да су многи од њих убијени и сахрањени у мањим групама или су остављени да леже у шуми. Ми знамо да нисмо успели да све пронађемо, 1.000 се и даље води као нестало, али не знамо колико је тачно од њих убијено.

Значајна тачка одбране је била да је Младић у време Сребренице имао чврст алиби, тачније да је био у Београду где је имао састанке са Kарлом Билтом, Торвалдом Столтенбергом и Јасушијем Акашијем. Kако коментаришете ту чињеницу?

Ми смо се сагласили са одбраном да је Младић кренуо у Београд 14. јула. У филму се види и део са суђења у Хагу где је сведочио Младићев возач, који је у унакрсном испитивању, на моје питање, рекао руту којом су путовали за Београд. Они су пролазили поред места где су се дешавала масовна убиства. На пример, у том тренутку је у Kравицама убијено 800 људи, а они су аутомобилом пролазили на свега пар километара од тог места и других где су већ почеле ликвидације. Сагласили смо се са одбраном и да је он 15. јула био у Београду, као и да је и 16. био на састанку. Али, у исто време имамо и видео-снимак на којем се види да он разговара са Винком Пандуревићем, командантом Зворничке бригаде, о томе шта се дешава у Босни и у Жепи. Имамо и транскрипте о томе како добија извештаје о стању у Босни. Младић је тада био у униформи на ВМА и у касарни ВЈ, значи остао је у команди. Ми смо нашли доказе да се вратио у Босну у ноћи 16. јула, док је одбрана тврдила да је дошао дан касније. Дакле сагласили смо се да је био у Београду, али се нисмо сагласили да ли је био у команди. Одбрана је тврдила да није био у команди, а ми смо рекли да је остао у команди и да је остао у контакту са својом војском.

Прва убиства у Kравицама су кренула у објектима за које је задужен био МУП? Да ли је то тачно, односно да ти објекти нису били у надлежности Војске Републике Српске?

То су биле специјалне полицијске снаге РС команданта Љубише Боровчанина и он је био јасно под командом Ратка Младића, и ми смо то доказали током суђења. Младић је био у Kравицама неколико сати пре почетка убијања и нема сумње, по нашем мишљењу, да је он наредио та убиства.

Да ли је по вашем мишљењу Хашки трибунал помогао у откривању истине и испунио мисију?

Ми смо били ту да утврдимо индивидуалну одговорност за злочине било да су Срби, Бошњаци или Хрвати. Имали смо многе успехе, посебно у случају Сребренице, где имамо пресуде. Имали смо успех у многим другим процесима против босанских Хрвата и босанских Срба. Нажалост, нисмо имали успех у случају Милошевић јер је умро, и имали смо неуспех у процесима против муслиманских вођа као што су Сефер Халиловић и Насер Орић. Нисмо имали успех ни у процесуирању косовских Албанаца.

Шта очекујете од овог документарног филма?

Филм је добро балансиран и објективан. Очекујем различите реакције од различитих група. Надам се да ће бити добро прихваћен у Београду, иако сам сигуран да ће бити неслагања.

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here