Пјевање уз гусле уписано у Унескову листу – политика културе идентитета или …

Поделите:

Пјевање уз гусле као дио нематеријалног културног наслеђа Србије уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства. Одлуку о упису гуслања одлучио је, 29. новембра, Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 13. редовном засиједању које се одржава на Маурицијусу.

Фото: Владимир Дробњак

„Гусле су симбол српског народног памћења у дугој борби за одржање у прошлости, али нису само то. Нема данас народа у ком је овај древни елемент културног наслеђа живље присутан, поштован и вољен. Заслуге за такав статус припадају гусларским удружењима и бројним оданим слушаоцима широм нашег културног простора“, рекао је Драган Хамовић, савјетник министра. Заиста, пјевање уз гусле и предање епске поезије је живо присутно у великом дијелу српског народа, преноси се са `кољена на кољено` као континуитет културе и идентитета српског народа.

фото: Огњен Војводић

Министарство културе и информисања је 2016. године препоручило надлежној стручној комисији номиновање гуслања на Унескову листу. Номинацијски досије припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ и уз подршку Савеза гуслара Србије, гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, институција, невладиних организација и стручних удружења.

Пјевање уз гусле је трећи упис Републике Србије на Унескову Репре- зентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства, после `после српског кола`и`српске славе`.`Уписивањем у унескову листу културног националног наслеђа обезбјеђује се међународна видљивост`, и народ упућује да доприноси очувању и преношењу изабраног културно-националног наслеђа. Надајмо се да ће упис српских гусала у унескову листу културног наслеђа човјечанства бити подстицај српским политичарима, како на бригу за идентитет српског народа, тако и за повратак политици православног предања и епског подвига Косовског завјета.

П.С.  Појединце на неповјерење наводи застој спровођења нацрта Закона о службеној употреби језика, који мјесецима чека на усвајање тј. предлога за довршавње закона о очувању српског ћириличног писма у Србији. Због чега је у народу Нацрт предлога о ћириличном писму тумачен као политичка фолклорна фарса ради спровођења проевропске политике према Косову и Метохији. Међутим, могуће је и да Министарство и установе културе Србије остварују сарадњу са међународним установама културе док са пројугословенским властодршцима у Србији и владајућим југословенским лингвистичким лобијем не могу постићи сарадњу у питањима српске језичке и правописне политике (прочитај овдје ) .

Oгњен Војводић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here