Политика и Новости одбиле да објаве читуље Дражи и Николаjу II Романову

Поделите:

Дневни листови Политика и Вечерње новости одбиле су да објаве плаћене читуље које је Покрет обнове Краљевине Србије послао за генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и руског Цара Николаја II Романова, који су убијени на исти дан, 17. јула, 1946. и 1918. године.

Уредници Политике и Новости живе још увек у времену диктатуре чим нису чули да је Дража Михаиловић рехабилитован, а руски Цар Николај II био највећи савезник и пријатељ Срба.

До њих још увек није стигла вест да је генерал Михаиловић најодликованији српски официр, који је примио одликовање за заслуге у борби против нацизма од америчког председника Харија Трумана 1948. године и француског генерала Шарла Де Гола 1943. године. Они као да не знају да је Цар Русије Николај II Романов објавио рат Немачкој и Аустроугарској због њиховог напада на Србију у Првом светском рату и да је током читавог рата бринуо о положају српске војске, често се сукобљавајући са својим савезницима због тога. Ако њих двојица нису заслужили да им се објаве читуље које би ПОКС уредно платио, онда не знам ко јесте – истакао је народни посланик и председник ПОКС, Жика Гојковић.

покрет обнове краљевине србије

ПОКС је због ове неправде према људима који су живот дали за Србију, а Србија им не да да се нађу ни на читуљама, упутио протесно писмо власницима и уредницима ових медијских кућа и доставио им је доказе о одликовањима генерала Михаиловића, одлуку суда о рехабилитацији, као и уџбенике историје за основно образовање, из којих се види улога Цара Николаја у заштити српских интереса.

ПОКС се захваљује листу Дневник који је пристао да објави читуље и показао висок степен професионалности, али и познавања историје.

Није нимало случајно да је генерал Дража Михаиловић стрељан, са другим монархистима осуђеним у процесу који су титобољшевици монтирали, у ноћи између 16. и 17. јула 1946. године, у истој ноћи када су Лењинови бољшевици, у Ипатијевском дому на Уралу, стрељали Свете Царске Мученике Романове: цара Николаја Другог, великог српског заштитника, царицу Александру, царевића Алексеја, царевне Олгу, Татјану, Марију и Анастасију и њихове одане помоћнике. Дража је убијен уместо краља Петра Другог Карађорђевића, који је био недоступан Титовим џелатима; убијен је симболично, да би била уништена вертикала три највеће вредности српског народа, које су, по Владики Николају, Бог, Краљ и Дом.

Цареубиство или убиство краља је симболички еквивалент богоубиства: од тог часа, почиње изградња безбожног света, у коме је, како рече Достојевски, све дозвољено: од разбијања атомског језгра до рата против Богом дарованог темеља живота: гена. Револуција је само споља гледано друштвени преврат; она је, на првом месту, луциферијански устанак против Бога Живога, и сви који су били под комунизмом то су, на својој кожи, осетили.

И цар Николај и генерал Дража били су племенити борци за Божји поредак у свету, и зато их нису само убијали тако да им се ни гроб не зна (посмрти остаци Царских Мученика уништени су, а генераловог тела и даље нигде нема): њих су, деценијама, клеветали и о њима лагали, да би уклонили њихове ликове са обзорја руске и српске историје…

Видовдан 2018. – освећење темеља будуће цркве посвећене Светом кнезу Лазару и Николају II Романову./Фото: Татјана Батак Петровић

Наравно, тај посао није им успео: Цар и његови су канонизовани 2000. године у храму Христа Спаситеља у Москви, а ђенерал Дража је поново постао лик око кога се окупља млада Србадија, желећи да се врати себи и своме. Што се комуниста и њихове улоге у историји Русије тиче, Владимир Путин их је недавно назвао издајницима, што су они били и у историји нашег народа: од Ранковића и Крцуна, преко Латинке Перовић, до њихових данашњих другосрбијанских ишчадија, они живе од издавања заветних вредности светосавско-видовданских. Време пролази, и свест о томе ко су комунисти биће све јача, као што ће јачати и свест о томе да је генерал Михаиловић бесмртни вожд Трећег српског устанка.

Бог да му душу прости, а нама да дарује да останемо на путу српске слободе!

ФБ Стојан Бањац / ПОКС

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here