ПОЛИТИКО: Ово је крај Европе какву познајемо

Поделите:

Била је ово паклена недеља у Европи — Париз је горео, брегзит се претворио у психо-драму, а аутократија се враћа, наводи „Политико“ у тексту „Ово је крај Европе какву познајемо (осјећај је добар)“.

Иако је и „Волстрит џурнал“ посветио текст стању у Европи, који је за поенту имао да је Европа у невољи, „Политико“ наводи да је Европа „ужасну годину“ преживјела мање-више нетакнута.

Узимајући у обзир прегршт невоља у Европи, грађанство је изненађујуће оптимистично, а анкете указују да је они подржавају највише у периоду ове генерације, док је евро на рекордно високом нивоу.

Парадоксално је, како наводи „Политико“, да се свима чини да је Европа константно на прагу катастрофе, али да она никад не дође.

Широм континента (са појединим изузецима, наводи „Политико“), возови стижу на вријеме, здравство и образовни системи су приступачни и у добром стању, правосуђе је фер, а градови безбједни.

Економија, иако „натегнута“, и даље расте, а незапосленост на нивоу Европске уније је на најнижем нивоу од 2000. године, иако је она проблем у појединим државама.

Европа је успјела да се избори за трговинске споразуме са Канадом, иако су такви споразуми, како наводи „Политико“ „под опсадом“.

„Иако је лако одбацити Европу као мјесто гдје ништа заиста не ради (Грчка, брегзит, миграције, Жан Клод Јункер), некако већина ствари ради“, наводи „Политико“, додајући да је чак и већина популиста одустала од идеје да напусти ЕУ.

Лако је оптужити медије за лошу репутацију Европе, али прави кривци су њени политички лидери, наводи се у тексту.

Почевши са кризом евра, политичари су користили пријетњу европске пропасти као „реторичку палицу“.

„Ако евро пропадне и Европа ће“, рекла је њемачка канцеларка Ангела Меркел 2010. године када је покушавала да добије подршку за своји излазну стратегију.

Европски комесар Француске Пјер Московиси изјавио је 2016. године да се Европа мора промијенити или „ризикује да умре“.

Њемачки комесар Гинтер Етингер рекао је у септембру да је Европа у „смртној опасности“, док је покушавао да обезбиједи подршку за свој нацрт буџета.

Постоји опасност да ће се та њихова предвиђања ипак остварити. Не прође ниједна недјеља без неког великог изазова за будућност Европе.

Недавна одлука Меркелове да одступи са чела своје странке довела је до нових драматичних предсказања.

„Гардијан“ је упозорио да њен скори одлазак не представља само значајан изазов за ЕУ, већ и да би он могао да има „кобне посљедице“.

Лист је навео да се можда ради о највећем изазову за Европу још од тридесетих година 20. вијека.

Посљедња у низу драма за ЕУ јесу протести француских „жутих прслука“. Неки се брину да би револуција могла да захвати Европу, наводи „Политико“.

Нијемци су узнемирени због одговора француског лидера Емануела Макрона, посебно због његове одлуке да већом потрошњом новца одобровољи демонстранте — као да би се читав континент урушио ако би Француска (и Италија) прекорачиле циљни буџетски дефицит ЕУ од три одсто.

У међувремену, европски либерали се окупљају да спасу француског председника. За неке он је „нови евро“.

„Ако Макрон падне и Европа ће пасти“, рекао је Хенрик Ендерлајн, истакнути немачки академик у колумни за „Шпигл“.

Уколико нас је протекла деценија сталних криза ичему научила, то је да шта год да се сљедеће деси, европска пропаст је најмање могућа, наводи се у тексту.

Међутим, јасно је да ће она бити другачија. Са све старијом популацијом и гломазном бирократијом, ЕУ можда неће постати сљедећи свјетски економски мотор. На глобалној сцени Европа неће бити та која успоставља трендове. Али њени грађани ће наставити да је подржавају, из страха од тога шта може да се деси ако ње више не буде, закључује „Политико“.

Спутњик
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here