Положај Србије је објективно ојачан

Поделите:

ДАРКО ТАНАСКОВИЋ, БИВШИ АМБАСАДОР РС ПРИ УНЕСКУ О АКТУЕЛНИМ ПИТАЊИМА У ВЕЗИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Дипломата у пензији, бивши амбасадор Србије у Турској, Азербејџану, Ватикану и  при Унеску у Паризу, професор др Дарко Танасковић је врсни познавалац дешавања на  Косову и Метохији као и светској политици према јужној српској покрајини. Као и увек до сада, прихватио је разговор за „Јединство” у вези свих дешавања око  Космета.
Поводом обележавања 100 година од краја Првог светског рата, у Паризу, у катедрали Нотр-дам постављена је и застава такозване државе Косово. Ваше  гледање на то?
– Што се тиче истицања заставе „Косова” у чувеној катедрали Нотр Дам, чија су се звона, да не буде заборављено, хришћански солидарно огласила 1389. године поводом боја на Косову, без обзира на разне верзије објашњења тога чина, остајем при уверењу да је одговорна француска држава. Катедрала је, иначе, у државном власништву. Објашњење Цркве, да су заставе истакнуте према списку позваних на свечаност обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата, делује ми логично, премда бисмо се могли запитати одакле им у цркви та застава. Можда је и њу обезбедила нека државна служба или „амбасада Косова” у Паризу?
Све, међутим, потиче из темељне чињенице да Француска „Косово” сматра сувереном државом и да то свим поступцима, демонстративно потврђује, па је представника Приштине позвала и на прославу стогодишњице победе савезника у Првом светском рату, где ни по којој основи не би требало да му буде место. То је ружно, тужно, али и реално. А спољна политика се мора водити реалполитички, па се тако и Србија понаша у односима са Француском. Верујем да се наше незадовољство њеним држањем у вези са проблемом Косова на примерени начин исказује дипломатским и политичким званичницима ове државе која је, бар мени, а сигурно у томе нисам усамљен, некада била неупоредиво симпатичнија.
Зашто бројне државе у свету и данас имају двоструке стандарде када је у питању заштита српске културне и духовне баштине на Косову и Метохији? 
– Двоструки стандарди су, уз цинизам и лицемерје, а наравно и свемоћне интересе, константа у међународним односима, одувек, а данас и више него раније. Ту не би требало имати илузија и то се одражава на све димензије понашања субјеката светске политике, па и на противречност у ставу према споменицима нашег културног и духовног наслеђа на КиМ, на коју у питању указујете. Додао бих, међутим, да сам се у конкретном случају осведочио како има држава које су, услед недовољне или погрешне обавештености и/или поверења у функционисање правне државе ( и на „Косову”!) заиста искрено убеђене да би примањем ове парадржаве у Унеско наши споменици били боље заштићени, јер би Приштина у том погледу имала веће обавезе. Настојали смо, а свакако се то и даље чини, да такве аргументовано убедимо да нису у праву. Досад смо у томе имали доста успеха.
Указали сте и указујете на велику опасност од фалсификовања српског културног идентитета и његовог превођења у „косоварски”.
– С обзиром на то да објекте наше културне баштине, уз све насртаје, не могу физички уклонити, Албанци на КиМ прибегавају својеврсном диригованом фалсификаторском, квазинаучном инжињерингу. У контексту успостављања синтетичког, непостојећег културног идентитета „државе Косово”, развијају фантастичне тезе о наводном албанском културном супстрату у Покрајини, у континуитету старијем од нашег средњовековног архитектонског наслеђа, што је наравно бесмислица, али није безопасно, посебно у ситуацији кад белосветски заговорници косовске независности и државности сматрају да ја свако средство дозвољено, ако бар тренутно и краткорочно може политички послужити сврси.
Сматрате да време иде на руку Републици Србији, када је у питању решавање проблема Косова и Метохије. Реците нам на чему заснивате те тврдње?
– Не тврдим да време дугорочно иде на руку Србији. Уосталом, то је незахвално и немогуће поузданије процењивати. Требало би бити пророк. Сматрам, међутим, да је положај Србије у међународној заједници на глобалном нивоу, иако и даље оптерећен одређеним, углавном незаслуженим хипотекама, у новије време објективно ојачан. О томе говоре многи показатељи. Један од посредних доказа јесу и повећани притисци заговорника косовске независности да се што пре дође до некаквог решења за проблем „Косова”. Многима у свету је из дана у дан јасније у чему се заправо тај проблем састоји и како је настао, а то је свакако позитивно за Србију.
Чињеница је да је у економском смислу север Косова и Метохије последњих година оснажен у значајној мери, и да економија може да буде фактор задржавања Срба на својој земљи. Али, може ли тај чинилац да буде пресудан за останак Срба на КиМ?
– У условима бар релативног мира и стабилности, свестрани привредни развој и напредак северног дела „Косова” сигурно је најзначајнији фактор задржавања Срба на вековним огњиштима. Зато су мир и стабилност толико важни и зато се из Приштине повремено прети неким видом насилног разрешења ситуације, јер Албанцима на власти, иако и њихови сународници лоше живе, незапослени су и масовно напуштају „Косово”, мир, стабилност и просперитет никако не одговарају. Те претње треба озбиљно шватити, без превеликог страха и панике, али са примереном предострожношћу. Оружани сукоби на Балкану никада нису потпуно искључени. Стална опструкција дијалога део је стратегије власти у Приштини, срачунате на то да ће околности и притисци „међународне заједнице” коначно принудити Београд да призна независност „Косова”, што њих једино и занима.
Има бојазни на Косову и Метохији од евентуалног формирања косовске војске. Шта би било уколико би се то догодило?
– Нема сумње да би стварање и опремање војске „Косова” било крајње онеспокојавајуће за Србе у Покрајини, али и за Србију. Са становишта међународног права, односно Резолуције СБ 1244, такав искорак није легалан, али у овом смислу ни држава „Косово” није легална, па то многима у свету не смета. Није тешко претпоставити ко би могао бити на мети оружане силе „Косова” која би, без обзира на заклињање у њен вишенационални састав и миротворне циљеве, објективно у сваком погледу била у пуном континуитету са терористичком ОВК.
Улазак Косова у Интерпол би такође повећао шансе за преимућство Косова у придобијању нових земаља за његову самосталност. Који су аргументи у рукама Републике Србије да до тога не дође?
– Евентуални пријем „Косова” у Интерпол, о чему ће се ускоро одлучивати у Дубаију, био би вишеструко лоша вест. Не толико у погледу умножавања нових признања косовске државности и самосталности, где мислим да је плафон засад досегнут, већ због стварања институционалних претпоставки да једна крајње проблематична „држава” злоупотреби инструменте и механизме Интерпола за остваривање својих политичких циљева који са борбом против криминала и тероризма немају никакве везе. На мети деловања „Косова” у овој специјализованој међународној организацији сигурно би превашодно били Срби и Србија. Биће тешко у Дубаију, јер се у великом делу међународне заједнице на чланство „Косова” у Интерполу неоправдано гледа нешто другачије него, рецимо, у Унеску.
ДАРКО ТАНАСКОВИЋ
С. Ђукић
Јединство
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here