Попис из 1846. године: 2 милиона 643 хиљаде Срба у Хрватској

Поделите:

На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба

Хајнрих Бенхаус, главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба.

Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате.

Овај етнографски податак, као и етнографску карту Европе из тог периода могу се наћу у трећем тому Енциклопедије Catena mundi III.

Следеће године, односно 1847. исти германски картограф објавио је етнографку карту Османског царства на тлу Европе. На простору данашње Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине живјело је 99% Срба.

„Ту није било нити Бошњака, нити Босанаца, није било ни Црногораца“, објашњава главни уредник издавачке куће Catena mundi Нешић Слободан.

На овај начин, велики картограф великог моћног Аустријског царства представио је етнографску слику Балкана.

Што се тиче бана Јосипа Јелачића током његове владавине био је познат његов став о „слоги и братинству” између Хрвата и Срба. Он то никада није доводио у питање. О томе сведочи и његов ћирилични проглас „Народу српском и српском у Троједној Краљевини Далмације, Хрватске и Славоније” у вези са својим именовањем за бана.

Питање које се намеће јесте: Шта се десило у ових 173. године, да један народ који је био најмногобројнији на простору Балкана толико се асимилира?

Неки историчари сматрају да је Краљевина СХС, а касније Југославија била пројекат из кога су Срби изашли као најпораженији народ.

Извор: Википедија, 1882. г

Након Краљевине СХС долази мрачни период НДХ-а и монструозна стратишта попут Јасеновца, гдје се „решава српско питање“ (једну трећину протјерати, једну трећину покатуличити, а једну трећину убити). 

Онда долазе и 90-е, а према попису становништва из 1991, последњем прије почетка рата, у Хрватској је живело 581.663 Срба. У периоду од 1991-1995. у Хрватској је у изганствно протјерано близу 250.000 хиљада Срба, од којих према попису из 2005. године у избјеглиштву живи њих 200.000.

Фото: Ројтерс

Рачуница показује следеће од 2 милиона 643 хиљаде Срба из 1843. године, у Хрватској данас живи свега 186. 633 тј. 4,36 %.

За мање од 2 вијека један народ изгубио је близу 2 и по милиона становника, ако нијесу сви страдали тјелесно, асимилацијом њиховни потомци који глорификују усташтво су свакако страдали духовно.

Драгана Б. Мијушковић

ИН4С

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here