ПОСЛЕДИЦЕ НАТО АГРЕСИЈЕ: Непознати токсин децу чини подложном на малигне болести

Поделите:

Председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић објаснио да је истраживање спроведено на генерацији деце рођеној након НАТО бомбардовања открило постојање опасне супстанце

Председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић изјавио је да је у сарадњи са Институтом „Батут“ урађено научно-медицинско истраживање које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.

Он је за РТС објаснио да је истраживање спроведено на генерацији деце рођеној након НАТО бомбардовања јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

„Као испитивану групу смо узели децу јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вредност“, напомиње председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.

У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о ком токсину је реч, додаје Лакетић.

„Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање“, истице Лакетић.

Објашњава да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.

„Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Значајно за осиромашени је да је нефротоксичан (оштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије), канцероген“, напомиње Лакетић.

Објашњава да је уранил јон, који лако реагује са биолошким молекулима, оно што осиромашени уранијум чини штетним.

Лакетић подсећа да је НАТО током агресије циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људском здравље него уранијум.

Као пример наводи Крагујевац у ком су погођни електро-трансформатори пуни трафо-уља.

„У трафо-уљу има пиралена, који је једна од најканцерогенијих супстанци. Пирален се затим излио у Лепеницу“, подсећа Лакетић.

Он истиче да Србија сада може да спроведе мере превенције становништва, рано лечење и асанацију животне средине где је неопходно.

Подсећа да је НАТО агресија извршена противправно – без сагласности Савета безбености. Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лечењу, превенцији, санацији животне средине пре свега од западних земаља.

Први прелиминарни извештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године.

Танјуг

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here