ПОТРЕС СА БОСФОРА МОЖЕ ДА УДАРИ НА СРБИЈУ Расеклине су дугачке чак 1.000 километара, само је питање тренутка ударa! У Турској могуће велике жртве

Поделите:

Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије, у изјави подсећа да анализе најеминентнијих светских стручњака указују на постојање расеклине на потезу Босфор-дарданели дугачке чак 1.000 километара.

НОВИ ЗЕМЉОТРЕС KОД НЕВЕСИЊА

Док светски стручњаци тврде да бисмо у Србији могли бити изложени земљотресу јачем од оног због којег смо јуче гледали стравичне слике из Албаније (6,4 степена по Рихтеру – неколико десетина мртвих и неколико стотина повређених), са чим се слажу и домаћи грађевински експерти, сеизмолози умирују нацију тврдњама да би код нас потрес могао максимално да буде јачине од шест степени по Рихтеру.

Ипак, да се вратимо на први, катастрофичан сценарио, по ком би највише били угрожени објекти грађени на дивље, а наша земља их је пуна.

Питање времена

Горан Родић, потпредседник Грађевинске коморе Србије, у изјави подсећа да анализе најеминентнијих светских стручњака указују на постојање расеклине на потезу Босфор-дарданели дугачке чак 1.000 километара.

Према тој анализи није питање да ли ће, већ када ће катастрофални земљотрес погодити Турску. Он би био јачине до девет степени Рихтера и жртве би се, посебно у Истанбулу, мериле у милионима. С друге стране, док би стигао до Београда, потрес би ослабио на седам степени. На питање какве би штете такав потрес изазвао код нас, Родић одговара:

– Што се тиче зграда рашених у регуларној процедури, иза којих стоји држава или легални инвеститори, оне су до земљотреса у Скопљу 1963. године пројектоване тако да издрже јачину потреса од шест степени по Рихтеру. Након тога, тај праг је подигнут на седам степени. Дакле, стамбени комплекси попут новобеоградских блокова, Београда на води, насеља Степа Степановић и слични не би били озбиљније угрожени – објашњава Родић, који, међутим, упозорава на велики број нелегалних објеката:

– Ту се већ поставља комплексно питање како су те зграде рашене, да ли је било икаквих сеизмичких процена и поштовања правила која то регулишу. Нажалост, одговор на ваше претходно питање не би могао да буде оптимистичан уколико се посматрају такве грађевине, којих је пуна Србија.

ALO

Поделите:

2 Коментари

  1. Poslednji zemljotres srednje jake magnitude se u Mionici desio 1999.
    Pre toga na Kopaoniku 80ih godina prošlog veka.
    Srbija jeste trusno područje ali ni iz daleka toliko trusno koliko se smatra.
    Za očekivati je neki srednje jak zemljotres u centralnoj Srbiji oko Kraljeva naredni 30ak ili 40 godina ali do tad pola Šumadije ima da se preseli u Beograd pa ga neće ni osetiti pošto celu Srbija usisava ta crna rupa..
    Ne znam ko je sklepao vama na Vidovdanu ovaj katastrofični text gore ali ko god da je taj mora da je ili neka vračara ili magovi iz Zadruge..
    Pa nije zemljina kora Karleušine sise pa da se svako malo trese..
    Između dva velika zemljotresa kakav se desio u Draču prođu decenije da ne kažem vekovi.

  2. Interesantna je stvar da naknadni potresi koji se posle glavnog udara dešavaju nisu **sleganje** tla već prodor vrele magme u pukotine i njeno hlađenje..
    Ako je nekad neko vario čelični var elektrodama on zna da se posle varenja i sjedinjavanja materijala čuje ono karakteristično pucketanje odnosno hlađenje i sjedinjavanje materijala..
    Eee upravo to su ti naknadni potresi,učvršćivanje tečnog granita sa čvrstim granitom iz gornji slojeva.
    Neki smatraju da aktiviranje zemljotresa u opšte nije unutar zemljin proces već refleksija na jak uticaj gravitacije meseca i sunca kad se nađu u položaju opozitno od zemlje..
    Praktično nasuprot zemlje u jednoj liniji vektora pravca..
    Kao što mesečeva gravitacija povlači plimske talase vode isto tako i tečnu magmu unutar tečno granitnog sloja zemljine kore..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here