Правда за Бојана: како је у Лори мучки убијен 18-годишњак из Kрагујевца

Поделите:

Мој брат то није заслужио, каже Дане Весовић из Kрагујевца, док свједок мучења Весо Деретић напомиње да су најмлађег затвореника Лоре мучили из забаве

Бојан Весовић би данас имао 35 година да није којим случајем завршио у сплитској Лори. С осамнаест година је у сијечњу 1992. године из родног Kрагујевца, као и тисуће других из бивше Југославије, отишао на одслужење војног рока у војарну ЈНА у Приштину.Обуку за тенкиста није ни завршио, пушку није знао ни држати, али су га бездушни армијини официри послали далеко и од Kрагујевца и Приштине – у БиХ да се бори против Бошњака и Хрвата.Младић, неспреман за борбу у рату о којем ништа није знао, рањен је у бедро, а потом је заробљен у околици Ливна, те пребачен у логор на крају града – сплитску Лору, гђе је од мучења преминуо.Припадници ХВ-а из Лоре, тврде свједоци, утрљавали су му маст у ране на бедрима како би се лакше огнојиле, присиљавали су га да нужду обавља у кревету, скакали су му по рањеној нози и чинили све како би се озљеде што више инфицирале. Мучен је и струјом, а на рани су му се “забављали” ножем скакавцем.
Док су га мучили у Сплиту, његов отац Мирослав је обилазио Министарство обране у Београду, није ни знао да му је син напустио Приштину. Тражио је да се Бојан хитно врати кући, напомињући да не могу ђецу слати у рат, али већ је било прекасно – младић је заробљен и испустио је душу у Сплиту.

Свједок из Требиња
Весо Деретић, такођер заточеник Лоре, био је непосредни свједок мучења Весовића, а за “Слободну” се присјећа боравка у Лори.

– Бојан је дословце полудио од болова, пјевао је у ноћи. Умро је у неописивим мукама. Редовно га је посјећивао и мучио Анте Гудић, а мали би вриштао чим би тај стражар ушао, све док једног дана није престао вриштати. То је био као зоолошки врт, ваљда их је забављало док су га тако мучили – каже Деретић, који живи у Требињу, наводећи како ће у Сплит доћи свједочити када га Суд позове.

Kолачи за заробљенике
Сада, 17 година од Бојанове смрти, Државно одвјетништво тражи правду за младића из Kрагујевца којему су кости пронађене 12 година након убојства, недалеко од Томислав Града. Велику одштету ће, увјерен је одвјетнички уред Нобило, из прорачуна РХ добити и Весовићева обитељ након што пресуда о мучењу и убојству младића постане правомоћна.

За смрт Бојана и још двојице његових колега, те брутална мучења других заробљеника у ћелијама злогласног ‘блока Ц’, оптужени су Томислав Дуић (40), заповједник Лоре у то вријеме, затим Тонћи Вркић (49), Емилио Бунгур (49), Анте Гудић (38) и Анђелко Ботић (41).

Kад су Анђелка Ботића једном питали што је радио у Лори, он је рекао да је заробљеницима носио колаче. Дошли смо и до Дане Весовића, брата покојног Бојана.

– Он је био дијете, никоме ништа није био крив. Отишао је у ЈНА као што су ишли и сви у другим републикама, а онда су га послали у рат, иако обуку није завршио, нити му је тамо било мјесто. То само животиња може направити што су они моме брату направили. Осуђујем и оне који су га послали у рат. Сватко нека одговара за своју кривњу, на обје стране. Мој брат то није заслужио. Отац ми није дочекао подизање оптужнице, умро је неколико дана прије тога – каже Весовић, напомињући како му је драго што у Хрватској има људи који не желе допустити да се заборави мучка смрт његова брата.

Флека до флеке
Деан Радосављевић, такођер из Kрагујевца, описао је у свом свједочењу што су Бојану радили у Лори.

– Бојан је био у ‘блоку Ц’, прва ћелија. Био је гол, рањен, простријелна рана у бутини. Та нога натечена, много више од ове нормалне. Завуко је главу испод кревета. Види се да је испребијан, флека до флеке – то је све црно било. Није хтио јести – тврди Радосављевић, напомињући да су се животиње над њим иживљавале и када је престао запомагати.

С.Ј. Томас, Слободна Далмација

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here