Прекршаји др Иванке Поповић ректорке УБ

Поделите:

Постоје одређени проблеми у комуникацији Православног богословског факултета са ректором Универзитета у Београду, проф. др Иванком Поповић, која је својим захтевима према Факултету прекорачила правне оквире својих надлежности која је углавном упућивала различите захтеве ПБФ. Међутим, одредбама Статута Београдског Универзитета изричито су прописане надлежности ректора, а тим одредбама није прописано да ректор може да упућује факултету захтеве, као и да захтева изјашњење, односно одговоре на питања и да спроводи сличне активности које су академски, а не само законски и статутарно, неспојиве у међусобној комуникацији ректора Универзитета и факултета. Ректору је дато овлашћење да писаним путем упозорава декана и савет факултета на поступање и одлуке супротне Закону или Статуту. Тим поводом ректору није дато овлашћење ни за какве санкције, па ни за искључење из рада Сената изабраног декана факултета или одлагање верификације његовог мандата што се десило у случају декана ПБФ. Важно је нагласити да надзор над радом факултета врши Министарство просвете а не ректор Универзитета.

Статутом Православног богословског факултета изричито је прописано да је Факултет  под пуним духовним и канонским окриљем Српске Православне Цркве, те да је врховни покровитељ овог Факултета, ex officio, Његова Светост Патријарх српски. Имајући ово у виду, потпуно је јасно да Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, као највиша извршна (управна и надзорна), као и судска власт Српске Православне Цркве има одговарајућу улогу у устројству и раду овог Факултета.  Православни богословски факултет има специфичну улогу, а тиме и  положај у оквиру високог образовања, имајући у виду и да је Статутом овог Факултета прописано да је у питању научна и највиша образовна установа у области православног богословља на Београдском универзитету и у Српској Православној Цркви, те да овај Факултет своје учење заснива на Светом Писму и Светом Предању Православне Цркве. Имајући све ово у виду, одредбама Статута Православног богословског факултета прописана је и конкретна надлежност Светог Архијересјког Синода Српске Православне Цркве код избора наставника, која се огледа у томе, да та највиша извршна власт Српске Православне Цркве даје одговарајуће одобрење за службу учења. Наставник, услед повлачења одобрења Светог Архијерејског Синода за службу учења, тиме накнадно престаје да испуњава тај прописани услов за избор наставника. Дакле, у питању је статутарна надлежност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Потребно је напоменути да Православни богословски факултет у оквиру Универзитета у Београду битише и функционише по одредбама Статута Факултета који је више пута прихваћен и потврђен од стране Универзитета. Пошто у међувремену није дошло ни до каквих промена у одредбама које се односе на надлежност Светог Архијерејског Синода у правним актима Факултета, поставља се питање шта је узроковало нову дебату о њиховој легитимности? Не треба много истицати добро познату чињеницу да на идентичан начин у оквирима многих европских и светских универзитета функционишу богословски факултети оних цркава и верских заједница који на њима постоје.

Стенограмске белешке обраћања ректора УБ др Иванке Поповић на седници Сената УБ поводом ПБФ

Добронамерни део академске јавности, укључујући и запослене на ПБФ, који на аутономију Православног богословског факултета гледају кроз призму његове посебности у универзитетској академској заједници, која је јасно прописана Статутом Православног богословског факултета, не доживљава улогу Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве као „удар“ на аутономију овог Факултета, напротив. Ово питање, ма како одређени кругови настојали да га представе као ново, уникатно и непремостиво, у ствари је одавно разрешено и јасно, како на локалном тако и на међународном плану. Што се светске академске заједнице тиче, може се указати на небројене примере идентичне праксе односа богословских факлултета и универзитета у разним земљама. Када је наша средина у питању, Уставни суд је још 2014. године на једну сличну дилему одговорио у смислу разумевања и прихватања специфичног места које Православни богословски факултет има на Универзитету у Београду.

Ректор Универзитета није овлашћен да, само на основу својих сумњи у погледу избора Савета Факултета, без релевантних доказа, ускраћује прописане надлежности потписивања диплома студентима или одлука о напредовању, давања акредитације Факултету, верификовања мандата декана и др. Званично саопштење ректорке Поповић, истина дато усмено, гласи да до потписивања диплома није дошло због „административног застоја“. То је изазвало одређену дозу немира и забринутости не само међу дипломираним студентима ПБФ него и међу онима који на дипломирање тек чекају. Спекулације су ширене са намером да се поменута забринутост преокрене у незадовољство и, вероватно, изазове бурне реакције или неку врсту побуне међу студентима.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве делује по одредбама Устава Српске Православне Цркве и Статута Православног богословског факултета којима је и прописана његова надлежност да код избора наставника даје одговарајуће одобрење за службу учења, које, сходно томе, може и повући ако и када сматра за сходно.

 

Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here