Преминуо највољенији бескућник Ђорђе: Од 9. године његов живот је био патња

Поделите:

Ђорђе Јанковић имао је таленат да испровоцира оно најбоље у људима

Ђорђе Јанковић из села Бања код Аранђеловца, који је у жижу јавности дошао када га је као бескућника један Шумадинац одвео својој кући и дао му дом, преминуо је јутрос у 30. години живота.

Скоро пет година је прошло од када је Дејан Радић (43), са Смедеревске тврђаве одвео својој кући у Бању бескућника Ђорђа. Обојица су за Телеграф.рс о томе говорили пре само два месеца.

До јуче су живели у љубави и слози каква се мало када виђа и међу најрођенијима. Живели су у беди, али не и у безнађу- Ђорђе, Дејан, његова мајка Милица и сестра Данијела.

– Поштовани пријатељи, Ђолета више нема, отишао је међу анђеле. Остала је бол, мене, моје мајке и сестре за Ђолетом. Биће сахрањен у петак 25. маја, у 13 сати, на гробљу у селу Бања – написао је на свом фејсбук профилу болом скрхани Дејан.

Он је пре пет година бескућника Ђорђа случајно срео на Смедеревској тврђави, док је овај покушавао да нађе храну у контејнеру. Пружио му је дом. Убрзо су Дејан и његова сестра остали без посла, а отац им је преминуо.

Породица је након тога живела од 16.000 динара, али нису имали неплаћених рачуна.

Ђорђе је до смрти маштао да огради свој кокошињац и створи боље услове за живот козама и овцама од којих су покушавали да живе. Био је верник и уз помоћ дародаваца направио је себи у дворишту мали простор налик црквици, где се молио.

– Због моје вере сам преживео, због ње знам да само треба да истрпим данас, а сутра ће бити боље. Увек је тако. Зар тако није Дејан дошао у мој живот – рекао је Ђорђе Јанковић у разговору за Телеграф.

Био је из Новог Пазара. У деветој години му је преминуо отац, а мајка напустила њега, два брата и сестру. Неко време одгајала га је бака. Детињство му је обележио рођак који га је голог везивао за дрво. Бежећи од малтретирања, он је већ са 16 година, уз бакин благослов, узео сестру за руку и отишао за Београд.

Физикалисао је на градилиштима до граница издржљивости, радио по два посла. Сестра се удала, а Ђорђе се разболео. Након првог епилептичног напада да радном месту добијао би отказ. Без посла није више могао ни да плаћа собу. Постао је бескућник.

Живео је шест месеци на Kалемегдану, део зиме и пролећа. Скупљао је и продавао лименке и старо гвожђе. Спавао је по катакомбама, смрзнут и болестан. Тражећи неки посао стигао је у Смедерево, где је вукао бетон у кантама на трећи спрат.

Kада је изгубио на тежини и после пар епилептичних напада, опет је остао на улици. А онда је наишао Дејан Радић из Бање код Аранђеловца и пружио му дом.

Ђорђе је имао епилепсију, велику килу на желуцу, нагло је смршао, па су лекари чак посумњали и на карцином. Притисак му је стизао до 200, па нагло падао. Пре неколико дана Ђорђева телесна температура прешла је 40 степени, па је превезен на болничко лечење. Није издржао.

У последњем разговору за Телеграф Ђорђе је признао да му у животу најтеже пада када има тешке епилептичке нападе и Милица и Данијела плачу док зову Хитну помоћ.

– Оне су ми све, последњу кап крви за њих бих дао – рекао је недавно Ђорђе. Након Дејанове објаве на фејсбуку, из минута у минут јављају се они који су волели Ђорђа и они који су помагали њему и Радићима. Ђорђе Јанковић имао је таленат да испровоцира оно најбоље у људима.

 

телеграф

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here